Женски покрет

schlecht und Kultur“ и две мање pacправе „Аскеза и еротика" и „Идеје љубави". У свима њеним делима је изражена јака црта борца за Cpeћy човечанства и праведности. Општина Беч ју је наименовала за свога почасног грађанина, цела литерарна Аустрија официелна под водством председника републике јој се поклонила за 70 рођени дан, а издавач њених дела Diederich у Јени јој је поклонио дело „Der Aufstieg der Frau“, у коме су узели реч највиђеније личности из јавнога живота.

Књижевност

Љубица С. Јанковић: Из словеначке књижевности. И наша жена се све чешће и све више потврђује као јавни радник, било као уметник, било као радница на научном пољу, поред тога што је као национална и социална радница позната већ и ван граница наше државе. Пре неколико година госпођица Катарина Богдановић и госпођа П. Лебл-Албала успешно су започеле рад на школским књигама својом Теоријом књижевности, госпођица Зора В. Вуловић је пре две године дала исто тако добар прилог нашим уџбеницима у читанкама, а ево и сада једног озбиљног научног рада опет од жене. Госпођица Љубица С. Јанковић, професор II. Женске Гимназије у Београду, овим првим својим већим радом снажно је подвукла раније мишљење других о њој, да врло озбиљно прилази послу кога се прихвати и да гa решава на задовољство и корист свих којима је њен рад намењен и потребан. Књига је написана течно и прегледно, те се при читању заборавља да је то уџбеник, јер се не oceћa сувопарност, најчешћа иначе no уџбеницима. Beћ чињеница да се ова кратка историја словеначке књижевности почиње примерима, одваја је од већине наших уџбеника тог предмета. Још једна, на изглед незнатна, међутим корисна ствар, јесу слике важнијих писаца испред њихових дела. Госпођица Јанковић нам у предговору објашњава начин свога рада: „ --- писци мањег значаја и они који су још у развоју, споменути су само као веза у развојној линији, а поводом најбољих књижевника истакнуто је оно што је најбоље и најкарактеристичније у њиховим делима.“ При избору дела, пак, вођена је поред естетског мерила још и „педагошким и другим разлозима". Примери су дати поглавито у пре воду аутора историје, или у ранијем препеву Влад. Станимировића. У оригиналу су дати „ради упознавања модерног књижевног језика” словеначког Владимир Левстик као приповедач и Фран Албрехт као песник. - У тај део нас уводи интересантна слика Приможа Трубара, представника словеначког протестантизма, у коме лежи и зачетак словеначке књижевности. После њега је Водник, приказан карактеристичном „Будилицом" у којој каже земљацима и: Гле, стварност ти све нуди, Не оклевај да јој то из руку примиш! а одмах за њим је један из квартета југословенског песничког врхунца, елигични Франц Прешерн. Како се болно доимају читаоца његови стихови из „Опроштаја с младошћу": Мало је цвећа младост ми донела. А увело је и оно што цвета који нам намећу сећање на нашег несрећног Велимира Рајића. Или кад у „Незаконита мати“ jeцa: Нек да Бог што тице храни Да ти сину срећни дани! Ал' ма шта ти мени сазда Волеће те мати вазда. И његов класични „Сонетни венац" заступљен је са својим Magistrale, а ту је и дивна носталгична „О, Врбо, село драго, пуно чара“... И тако даље ређају се красне Прешернове песме, а за тим слике и дела других истакнутих писаца: Левстика, Грегорчићa, С. Јенка (Словеначка химна) и других. Ту је и наша драга и блиска покојница Зофка Кведер, изразита представница узвишене југословенске мисли, која је и срцем и радом припадала колико родној Словенач-

кој толико прирођеној Хрватској, и коју је у исти мах привлачило српство и инспирисао Краљевић Марко, а која је била и феминисткиња ретких квалитета. Поред мисаоног болног Цанкара који подвлачи улогу мајке, који је такође и један од оних што страдају за југословенство, поред О. Жупанчића најбољег данас словеначког песника, кога смо недавно видели и чули у Београду, и свих других великих и малих, раније, и у Модерној, заступљени су и радници на књижевној историји, например Ј. Стритар радом о Прешерну, или Ив. Пријатељ о Стритару. У историском делу пада нам у очи подела у главном као код Скерлића. Налазимо да је то врло добро, кад се већ изучавају као целина српскохрватска и словеначка књижевност, и кад од XVIII века имамо не само исте правце него и заједнички рад. Ту су просветитељи и језични и правописни реформатори, а управо се не може одвојити рад Враза и Taja од рада Копитара и Вука. Врло добро је указано на узроке и последице и довођење у везу паралелне појаве. Oceћa се одлично и широко познавање свега што се тиче предмета. Говорећи врло живо и са пуно карактеристичних података о животу и раду писаца, Јанковићева даје исто тако рељефно садржај важнијих им радова, а на крају књиге приказује словеначко-српске књижевне односе, који нам дају ведру слику у данима политичке затрованости.

Р. А. Ч.

Вардар, календар за 1929 годину, издање Кола Српских Сестара цена 10 динара. Календарским и званичним делом почиње овај алманах Кола Српских Сестара, а затим се ниже препуно одабраног, разноврсног и врло интересантног материала. Поред песама Франа Албрехта, Јелене Димитријевић, Густава Крклеца, Рикарда Каталинића-Јеретова, и приповедака Борисава Станковића, Зар. Поповића, Сиба Миличића, Милана Кашанина, Вардар доноси научни чланак В. Ћоровића и пуно информативних и пригодних чланака. Има велики број некролога. Има историјски потсетник. У опште, Вардар је садржином богат и добро опремљен, са пуно занимљивих и лепих илустрација. (Штета је само што је и овога пута књига изашла без Садржаја). Ми Вардар препоручујемо свакој нашој кући.

Harmonies par Draga llić, Paris 1928, prix 10 frs. To je збирка од тридесет и два сонета и десет песама са стиховима дужине. Збирка је посвећена „Њеном Величанству врло вољеној Краљици Срба, Хрвата и Словенаца". Г-ђа Драга Илић је провела у Фванцуској време од 1923 до 1927' и ове песме су плод живота једне осетљиве душе у драгој и лепој Француској. Она опева многе мотиве, љубав и раскошну природу Француске највише. Цела скала мисли и осећања модерне жене пролази овом књигом. Хармоније г-ђе Драге Илић су лепе и интересантне, мелодичне и пријатне }за читање, и заслужују свесрдну нашу препоруку.

„Ви и ваше одојче"

од д-р Уроша Ружичића, Београд, 1928 г., Штампарија Туцовић. Стр. 160+XVI са 32 слике. Цена 40 дин. Пре кратког времена изишла је из штампе ова врло корисна књига и потребна у нашој зимљи где је смртност одојчета тако висока. После кратког увода о наследству, браку, зачећу, трудноћи и порођају, писац се бави новорођенчетом и доводи одојче до краја друге године живота. Специална пажња поверена је исхрани, најважнијем фактору за здравље и напредак одојчета. Речено је све што је потребно једној мајци да преброди често пута велике тешкоће дојења и, још веће, исхране крављим млеком. Једна заслуга ове књиге биће ако успе да наше мајке не пођу путем који су узеле жене у културнијим земљама где често пута без потребе не доје своју децу. У нашим приликама је исхрана крављим млеком још много опаснија. Писац врло

опширно говори о одбијању и о исхрани после одбијања; ови чланци учиниће врло много услуга матерама: кад је дете здраво и напредно оне неће ни имати потребе за лекаром, али кад дође време одбијању и исхране по одбијању ту ћe први пут осетити да је инстинкт недовољан и имати потребу за саветима који ћe јој ови чланци пружити. Врло је практична идеја ауторова да дода овој глави мали јеловник са 25 рецепата за справљање јела. После исхране долазе чланци о телесном и душевном развоју, ницању зуба, покретима, ходу, плачу и говору. Све цифре које писац даје у овој глави као и цифре у исхрани оригиналне су; мерења су узимана код наше деце и податци су узимани овде што је врло важно с обзиром на разлике у раси које постоје и ако нису велике. Д-р Ружичић радећи у Материнском Удружењу познаје одлично наше одојче и тај рад му даје више ауторитета, него што га за нас могу имати страни научници. На крају се писац бави негом одојчета. У овим чланцима говори о соби, постељи, рубљу, купању, шетњама, играчкама и т. д. Цела књига је писана са много афекције. Свакој матери ћe се учинити не само потребан вeћ и примамљив рад око детета. Књига је намењена културној жени и писана је врло лепим и јасним стилом. Женски Покрет ради много на просвећивању сељанке. Ми мислимо да би ова књига могла врло много услуга учинити баш и у селу и ако тамо нема свега што је потребно. Ако аутор не може а да не посматра одојче него уз помоћ вага, није разлог да књига не би учинила много у селу где нема ваге. Али, ових је ствари мало и Д р Р. о њима води рачуна. Ако нема леда, он нам даје и начин како ћемо чувати млеко и без леденице. У осталом предмети као Сокслетов апарат треба већ да продре и у најзабаченија села ако желимо здрав подмладак. Надамо се да ћe се сада кад већ имамо здравствене станице, нудиље, домаћичке школе у тако удаљеним местима моћи и другојаче одгајивати одојчад и да би ова књига у рукама наших учитељица, помоћница, у рукама нудиља и бабица учинила врло много добра. Београд.

Bepa Кићевац.

Рад словеначких женских

друштава

1.-XII.-1928. Манифестацијски збор словеначког дела Народног Женског Савеза. 9-12.-ХII.-1928. Изложба јастука у павиљону Јакопића. Приређивач друштво „Атена". 9.-ХП.-1928. Предавање г-ђице Штефке Маврин, чланице Женскога Покрета о осигурању с нарочитим погледом на жене раднице и послодавце. 12.-ХП.-1928. Вече у част госпође Минке Говекар за њен 25 годишњи рад на књижевности и у женским друштвима. Том приликом подпредседница Н. Ж. С. г-ђа Тавчар предала јој је орден Св. Саве IV степена. После свечаног дела предавала је г ђа М. Линдтнер, чланица Сплошног Женског Друштва о изложби „Сафа“, коју је прирадио ове године у Берну Швајцарски Нар. Женски Савез.

Словеначке уметнице

Д-ђа Павла Ловше, позната свима, који су били на конгресу Н. Ж. С. на Бледу и призната оперска певачица, са огромним триумфом пева у Америци. Све новине без изузетка доносе о њој најпохвалније критике. Лидиа Визјакова, која је својим префињеним плесом привукла заједно са својим партнером и учитељем Влчком са наступом у „Проданој Невести‟ пажњу париске публике, ангажована је на париској опери. Ове две уметнице пронеле су глас о Словенцима међу страни свет, а г ђа Манца Команова постигла је својим позоришним комадом „Заклетва", који се давао у Радовљици, велики успех.

Изложба школе декоративне уметности

Госпођа Гита Предић оснивачица школе и наставница у њој приредила је и ове године изложбу радова своје школе, још успешнију од прошлогодишње. Изложба је прво била одређена од 1 —l5 ов. месеца, али је одзив публике, и не само престоничке него и из околине, из Земуна, Панчева, Новог Сада и др., био толики, да је продужена још два дана. Интересовање сасвим разумљиво ономе ко је видео радове. Посетиоцу при првом погледу пада у очи обиље красних разноликих предмета, као и разноврсност израде. Близу укусних јастучића од свиле на којима се шарене рељефно малане, и са перлицама, хризантеме и перунике поред наше народне шаре, налазе се јастучићи, мапе, и новчаници од коже пластично моделиране, или кутије њоме обложене. Између њих избијају у дивно израђаним шарама у металу вазне или необична и врло лепа боца за ликер, или прибор за писање. Недалеко одатле раширио црна крила свилени шал са шареном рајском птицом на среди, на другој страни привлачи очи лепи зелени шал са ружама, и једно и друго рељефно малано, у средини необичан дечји радни сто (рад интирзира) целина са клупом, измалан у пајацима, а нешто даље горена столица у народном норвешком стилу, украшена седефом (накролак). На супротном крају одаје изненађење: чини вам се да се налазите у продавници дрвеног намештаја. Цела соба (рад тарсо. имитација интарзире): орман за књиге, диван, округли сто са лампом, ниски јапански сточић, поред велике наслоњаче мала столица, оригинални бифе. Уз ту собу малане завесе, јастуци, крпара (врло модерно!) ткана ван школе или по нацрту, од нових крпа, и лампе. Овој соби накнадно додате, по жељи госпође која је купила, три интересантне лампе: једна од земљане чутуре, друга је акваријум са живим рибицама а на самој лампи измалане рибе; код треће саксија са природним цвећем излази из друге исто такве, а из о беју лампа. И и тако даље: рад у металу, дрвету, кожи, емаљ, украшавање мозаиком и другим камењем, малане свиле и др. анилинским бојама и сл. Циљ школе: „да пружи прилике свакоме ко жели да стереотипне фабричне израђевине разних предмета за украс и домаћу потребу, замени уметничким својеручним израђевинама“. Школа постоји од јесени 1926 год., и имала је велики број ученица из свих друштвених кругова. Многа украшава јевтино своју кућу сад, а многа је тим радом и издржава. Радови на изложби, одређени за продају, продати сви до 2—3 комада.

Белешке

Предавања Д-р Марије Илић. Г-ђица Д-р Марија Илић одржала је три предавања: I Човечност у Индији. -- Жене у Тагориним песмама, II Тежње модерне жене, III Живот у Русији. Жена пред законом. Сва три предавања су била врло лепо израђена. Прва два је г-ђица Д-р Илић одржала на Народном Университету, треће у Женском Клубу. Сва три су била врло добро посећена. Са истим успехом г-ђица Д-р Илић их је одржала и у Сплиту и у Загребу.

Предавања. Председница Алиансе Женских Покрета гђица Алојзија Штеби одржала је 11 новембра предавање о „Тежњама данашње жене“ у Скопљу, а 12 новембра о „Жени и јавном раду“ у Куманову. Оба предавања била су врло добро посећена.

Жена у Просветном Савету. Последњим указом г. Министра Просвете наименована је поред осталих мушких чланова и г-ђа Исидора Секулић за редовног члана Просветног Савета.

Из Уредништва

Уредништво Женског Покрета извештава своје читаоце да ћe идући број листа изаћи 15 јануара као двоброј за 1 и 15 јануар.

Страна 4

ШТАМПАРИЈА „ТУЦСВИЋ“ - МАКЕНЗЊЕВА УЛИЦА БРОЈ 3. БЕОГРАД. —ТЕЛЕФОН БРОЈ 11 42 И 47-35.

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Број 19.