Женски покрет

Нашим претплатницима

У данашњем броју листа шаљемо Вам чек с молбом да се њиме послужите, шаљући нам дугујућу претплату за годину 1928, ако је нисте измирили, или, ако сте претплату за прошлу годину измирили, молимо Вас да нам пошаљете претплату за прво полгође ове године. Својим уредним плаћањем претплате у многоме ћете олакшати раду уредништва и осигурати да несметано и уредно излази наш феминистички лист. И овом приликом молимо све претплатнике да нас обавесте ако су променили своју адресу.

УПРАВА ЛИСТА.

Кери Чермен Кет

9 јануара о. г. прославила је свој седамдесетогодишњи рођен дан једна од најзаслужнијих феминисткиња и несумњиво најомиљенија фигура у интернационалном феминистичком покрету: Г-ђа Кери Чермен Кет. Милиони феминисткиња широм целог света признају у њој свог највећег вођу. Поред једне искрене и дубоке поште којејој оне пуном мером одају, феминистички свет још oceћa и неописану захвалност прожету кћеринском љубављу. Њу видети значи осетити одмах једно дивно спокојство. Чути њену одмерену, благу али уједно и тако снажну реч, значи добити нову снагу за што истрајнију борбу. Бити са њом у непосредном додиру, значи осетити се препорођеном. На скупштини Лиге Жена Гласача одржаној 1925 у Ричмонду, Va. (Сјед. Државе) први пут сам је лично упознала. Имала сам срећу да за време једне седнице седим поред ње. Са великим интересовањем постављала је питања о раду на ширењу феминизма у нашој земљи. Њена порука нама била је тада: „Тражите опште право гласа. Половне мере нису прави успех". Мислила је на општинско и црквено право гласа. На питање да ли ћe нас посетити, одговорила је да за сада нема изгледа. „Видите и сами да ја и овде имам пуне руке посла, а у Јужној Америци потребнија сам но вама у Европи. Осим тога, за вас не бих могла ништа више учинити но што то данас ради Г-ђа Корбет Ашби. Ви у њој имате једног дивног вођу“. А после неколико тренутака, као да јој се учинило да је била и сувише категорична, додала је: „Али, то не значи да се не бих веома радовала ако ми се укаже

прилика да и Вашу земљу лично упознам.“ После тог сусрета виђала сам је на свима већим феминистичким скуповима у Америци. Вашингтон је постао центром њене најновије делатности на пољу истраживања узрока рату и васпостављању трајног мира. Jus Suffragii и у својој јануарској свесци доноси у кратко биографију ове велике јавне раднице. Као председница Америчког Женског Покрета за добивање општег права гласа Г-ђа Кет први пут сазива међународну конференцију за Женско Право Гласа. Тада даје оставку на положај председнице Међународног Савеза за Женско Право Гласа. На том положају остаје пуних двадесет година. У доба када је основан М. С. Ж. П. Г. свега пет земаља имало је опште право Гласа. Кад је одлазила са тог положаја, 32 земље имале су организоване Женске Покрете, а 28 земаља уживале су опште право гласа. За време свога интернационалног рада Г-ђа Кет посетила је и говорила у преко 20 разних земаља. Била је на свима континентима, изузев Аустралије. Пошто су Сјед. Државе Северне Америке признале опште право гласа после једне упорне борбе од близу 40 година, г-ђа Кет посвећује се сва раду за одржавање трајног мира. Организује конференције за „Изучавање Узрока и Проналажења Лека Рату“. Те се конференције држе почетком сваке године у Вашингтону. Одржала је безброј предавања на целом континенту не би ли што већи број жена задобила за ту највећу идеју: обезбеђење општег мира. Београд

Аспазија Аџемовић

XI Конгрес и прослава

Двадесетпетогодишњици Интернационалне Феминистичке Алиансе у Берлину

Од 17 до 22 јуна т. г. одржаће се у Берлину прослава двадесетпетогодишњице постојања Интернационалне Феминистичке Алиансе, која је основана у Берлину 1904 год. Ова се прослава одржава приликом XI редовног Конгреса Алиансе, чије заседање одпочиње седницама пленарне управе Алиансе 12 јуна т. г. Дневни ред за овај Конгрес је следећи: 12 јуни од 14—17 часова седница егзекутивног комитета.

Увече комитет даје пријем Берлинској штампи. 13 јуна од 10—13 часова седница егзекутивног комитета. Од 14—18 часова седница интернационалног комитета (који сачињава егзекутивни комитет и председнице националних организација). 14 јуна До подне: Састанак трију интернационалних комисија, које ћe једновремено радити.

По подне: Састанак трију интернационалних комисија, које ћe једновремено радити. 15 Јуна До подне: Раде три интернационалне комисије. По подне: Састанак свих националних делегација по позиву њихових председница. 16 Јуна До подне састанак финансиске комисије. По подне: Председница Интернационалне Алиансе са члановима комитета прима делегате из свих земаља. 17 јуна До подне: Отварање конгреса са овим дневним редом: Поздравни говор председнице. Званични поздрави од стране немачких власти и корпорација. Извештај пријемне комисије и дефиловање присутних делегација. Свечана Седница за прославу Г-ђа Чепман Кет, Американка, оснивачица Алиансе: „Двадесет и пет година триумфовања феминистичких". По подне: „Двадесет и пет година рада за једнакост пред законима, једнакост морала и економску једнакост“. 18 јуни До подне: Пријем правилника о конгресу. Извештај о листу „Jus Siffragii“. Извештај Егзекутивног Комитета. Извештај о везама Интернационалне Алиансе са Лигом Народа и Интернационалним Бироом Рада у Женеви. Измена Статута. По подне: Извештај о раду мисије за националитет удате жене. Извештај о раду комисије о изједначењу жена пред законом. Увече: Митинг под председништвом г-ђе Пламинкиве, сенаторке,„Рад жена парламентарки и општинских одборника". 19 јуни До подне: Извештај о раду комисије за породичне додатке. Извештај о раду комисије за неудату мајку и њено дете. По подне: Извештај о раду комисије за једнакост услова рада жена и мушкараца. 20 јуни До подне: Извештај о кандидатима, које предлаже Комитет за избор нове Управе. Финансије. Будућност Алиансе. Њен програм рада за женско право гласа и изједначење у правима са мушкарцима. По подне: Извештај о раду комисије за женску полицију. Увече: Митинг под председништвом г-це Розе Манус: „Женски Полицајци“. 21 јуни До подне: Извештај о раду комисије за једнак морал. Извештај библиографског бироа. По подне: Извештај о раду комисије за мир и Лигу Народа. Увече: Митинг под председништвом Мис Рут Морган „Мир“. 22 јуна До подне: Завршни радови. Извештај о резултату избора нове Управе. По подне: Седница жена бирача. Увече: Митинг феминистичке омладине под председништвом г-це М. Атанацковић. 24 јуна Пре и после подне завршне седнице Егзекутивног Комитета.

Једино дете

У једном популарном немачком листу за чување здравља читамо о детету, које остаје једино у породици, следеће: На формирање младог човека веома много утиче, ако расте у друштву сестара и браће. Млади човек често пута мора савладати самога себе, што је од неоцењиве користи за самоваспитање. И колико радости уживају деца у породици, где има више деце. Сасвим друкчије је васпитање јединог детета, које је врло често само предмет за испитивање различитих васпитних метода, Једино дете има сасвим друкчије мерило према родитељима и родитељи према њему, јер ту недостаје искуство као врло користан васпитни фактор. Рђаве и добре особине детета јединца често се показују тек онда кад долази у додир са другом децом. Једино дете је родитељима вечита брига, јер их увек подсећа на то, да могу свакога момента остати сасвим без деце. Родитељи сконцентришу на једино дете сву своју љубав, а сувише велика љубав може постати врло лако штетна. Она може да размази дете у свакоме погледу. Јединоме детету се обично ништа не одбија и зато доцније у животу много више пати, јер не зна ничега да се одрекне.

Једна велика мајка

8 септембра године 1911 умрла је Маргарет Етхел Макдоналд, жена познатог вође енглеске радничке партије Рамсеја Макдоналда. Тога дана је била прекинута спољна веза, која је кроз 15 година спајала два ретко чиста и добра човека. Брак Маргарете и Рамсеја Макдоналда није био једна обична формалност, која дозвољава да могу две особе живети заједно пред светом, него је био најдубља духовна заједница и искрено другарство, за које су способне само најрелигиозније индивидуалности.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ОРГАН АЛИАНСЕ ЖЕНСКИХ ПОКРЕТА У КРАЉЕВИНИ С. X. С.

Број поштанског чековног рачуна 53.191 Администрација: Кнез Михајлова 46/1

Уредници: АЛОЈЗИЈА ШТЕБИ ДАРИНКА СТОЈАНОВИЋ

Београд, 1 фебруара 1929. БРОЈ 3 ГОДИНА X.

Власник за А. Ж. П. МИЛИЦА ДЕДИЕР

Излази l и 15 у месецу. Годишња претплата 48 дин. За иностранство 60 дин, Примерак 2 динара