Женски покрет

бачај се изврши, казни се робијом до пет година. . Лекар се не казни, ако изврши побачај по претходној пријави власти и на основу мишљења лекарске комисије, да трудној жени тиме спасе живот или је спасе неизоставне опасности за њен живот и ако спас није могућ на други начин. Ко јавно и преко штампе даје огласе а којима директно или прикривено нуди и хвали извесна средства за вештачки побачај, или нуди за то своје или туђе услуге, казни се строгом робиом до једне године. У вези са овим одредбама у нашем будућем кривичном законику је интересантно забележити мишљење једног католичког научењака. Немач-

ки парламенат расправља у текућем заседању о новом кривичном законику. Том приликом је немачка секција Интернационалног друштва за сексуално испитивање сазвала састанак да испољи своје мишљење с обзиром на ове одредбе, које се односе на сексуално питање. Међу осталим говорницима учествовао је у дебати и католички етичар Јосип Мејер, да каже гледиште католичке цркве. Он је казао да католичка црква апсолутно не сматра као што јој се то предбацује сексуални живот као наследни грех. А њено становиште према вештачком побацивању је отклањајуће, али ипак не сматра покушај побачаја за првих 80 дана трудноће за кажњиви чин.

Акција за борбу против алкохола

Југословенски Савез Трезвености сазвао је једну ширу конференцију 10 т. м. на којој су били присутни представници организација, које су до сада сарађивале са Савезом Трезвености у борби против алкохолизма. Конференцију је отворио председник г. Др. М. Костић, а референти су били п. председник Др. Милош Поповић и Др. Илија Јелић, судија. Циљ ове конференције је у главном био да сада, кад очекујемо да се донесе низ закона у разним гранама народнога живота, ојачамо нашу акцију борбе против алкохолизма и да се ради на томе да уз сарадњу приватне инициативе, држава кроз све нове законе систематски спроведе сузбијање алкохолизма код нас у земљи. На конференцији је донета једна резолуција, која ћe служити за базу наших захтева, за чије ће се остварење Савез Трезвености заложити заједно са осталим организацијама. Резолуција је предата Председнику Владе и заинтересованим министрима, са молбом да се за саветодавне чланове комисије, који буду израђивали законе. позову и представници организација, које споразумно раде у борби против алкохола. Резолуција гласи: Саслушавши извештаје трезвењачких организација, мишљење хигиенских и културно-просветних корпорација: Црвеног Крста, Народног Женског Савеза, Алиансе Женских Покрета, Подмлатка Црвенога Крста, Друштва за Заштиту Деце, Друштва за Заштиту Животиња, Савеза Извидника и Планинки, Радничке Коморе, Подружнице Графичара и Удружења Жељезничара, конференција представника поменутих друштава доноси следећу резолуцију: 1) Неоспорно се утврђују чињенице да у нашој земљи постоји алкохолизам као социално зло које проузрокује огромне моралне, материалне и људске жртве. 2) Алкохолно питање у нашој земљи исто је толико економско и социално питање колико и хигиенско и медицинско. 3) Решење алкохолног питања сузбијање алкохолизма састоји се у разумном и систематском отклањању свих оних чињеница које проузрокују његов постанак и његово ширење. 4) Узроци алкохолизма су у заблудама о алкохолу, у народној непросвећености, у очајно неповољним хигиенским и економским приликама у којима живи огромна већина нашега народа, нарочито народа на селу. 5) Сузбијање и отклањање алкохолног зла може се постићи: а) систематским и интенсивним радом на општем народном просвећивању; б) подизањем и јачањем општег моралног, културног и економског нивоа у најширим народним слојевима и в) доношењем читавог низа законских мера и то: 1) Законом о народним школама (основним, средњим, стручним и университетима) увести обавезну антиалкохолну наставу која би имала да пружи могућност народном подмлатку да у раном детињству, још у основној школи, у елементарној на-

стави упозна тешке последице алкохолизма и да се већ од малена па и даље у средњим и вишим школама васпитава у духу и правцу трезвености. У ту сврху неопходно је потребно истим законом предвидети помагање свих школских удружења против алкохола и дувана, као и свих удружења за физичко и морално васпитање омладине; штампање и откупљивање списа који служе за антиалкохолну пропаганду и уопште за здравствено просвећивање забрану употребе алкохола и дувана у свима школским зградама и другим просторијама и то како ученицима тако и наставницима и служитељима; и најзад да се рад на ширењу трезвености, соколства, бојскаутизма, идеји Подмлатка Црвеног Крста и тако даље сматра као просветна акција за коју имају да важе посебне бенефиције у погледу добијања појединих места, премештаја и томе слично. 2) Пољопривредним законодавством предвитети обавезну пољопривредну антиалкохолну наставу и увести потребне мере за унапређење безалкохолне прераде воћа. 3) Законом о устројству војске забранити употребу алкохола у војсци, прописати поуке против алкохола и дувана, избацити застарели обичај давања напојница у виду алкохола о појединим свечаностима и другим благданима. 4) Законом .о заштити деце забранити склапање бракова дегенерисаним особама и алкохоличарима, предвидети одузимање деце од родитеља алкохоличара и увести потребне мере за заштиту дечјег физичког и моралног здравља од околине јавних локала, злостављања родитеља и давања алкохолних пића и других наркотичних средстава малолетним лицима. Уз то забранити употребу алкохолних пића трудним женама и уопште свима дојиљама. 5) Санитетским законом организовати превентивну санитетску службу у циљу здравственог просвећивања најширих народних слојева, а уз то прописати директну пропаганду против алкохола. 6) Законом о чиновницима предвидети неопходне мере против чиновника који се одају пићу, нераду и беспослици, и обрнуто предвидети награде за чиновнике који активно раде на сузбијању алкохолизма, ширењу просвећености и на оне који раде на јачању и подизању народног здравља 7) Законом о јавном саобраћају забранити употребу алкохолних пића целокупном егзекутивном особљу као саобраћајној полицији, шоферима, фијакеристима, кондуктерима, лађарима и другим саобраћајним функционерима, Уз тј забранити продају алкохолних пића по станицама, бифеима, лађама и возовима, а наредити да у свим тим локалима мора бити у свако доба свежих и топлих напитака: природне воде, млека, чаја кафе и др. 8) Законом о уређењу санитетске струке забранити употребу свију алкохолних пића лекарима, апотекарима, апотекарским помоћницима, бабицама, болничарима и целокупном другом санитетском особљу које се бави лечењем и неговањем болесни-

ка, израдом и спремом лекова и других медикалних препарата. 9) Законом о радњама предвидети хигиенско уређење свих јавних локала; ограничити отварање алкохолних локала према броју становника у сразмери 1:1000; забранити отварање крчми у близини школа, судница, цркава; забранити држање деце и женске послуге у локалима где се продају алкохолна пића; забранити продају алкохолних пића у кантинама при радничким предузећима, на народним скуповима, у позориштима и биоскопима. 10) Законом о самоуправама увести локалну опцију за места, општине и веће самоуправне јединице како би се пружила могућност пунолетним грађанима оба пола да гласањем одлуче да ли ће се и у којој мери вршити продаја алкохолних пића на територији њихове општине. 11) Финансијским законом предвидети с једне стране велики порез на алкохолна пића, високе таксе на локале у којима се точе алкохолна пића, повећање такса за месно и лично кафанско право и високе увозне царине на алкохол, а с друге стране предвидети ослобођење или минималне таксе за локале без алкохола и увести разне олакшице за производњу безалкохолних напитака. Уз то одредити да се сав вишак високих такса којима се оптерећује производња алкохола и отварање алкохолних локала троши искључиво на антиалкохолну пропаганду и установе за антиалкохолну и уопште здравствену пропаганду. Поред тога никако не уводити државни монопол на алкохолна пића, јер се та мера показала као потпуно бескорисна. 12) Општим грађанским законима предвидети брзо стављање под старатељство не само ноторних пијаница него и свих лица склоних пијанству како би се благовремено спасла и она и њихове породице од пропасти

у коју их пијанство води. Затим забранити склапање бракова алкохоличарима и свима другим дегенерисаним и опасно оболелим лицима. Осим тога прописати да се дугови учињени за алкохолна пића не плаћају. 13) Кривичним закоником инкриминисати пијанство само по себи као опште-опасно кривично дело; јер се из искуства зна да свако ко пије може се и опити и у напитом стању учинити какав злочин. Уз то забранити давање пића малолетницима, пијаним лицима и слабоумним особама; забранити посећивање кр чама ноторним пијаницима да би се на тај начин удаљила од места где их на- порок пијанства наводе, и најзад установити принудно лечење пијаница у нарочито удешеним заводима у којима имају остати све дотле док се потпуно не одвикну од пића. 14) Полицијским законом забранити продају алкохолних пића недељом и празником, јер је тих дана свет слободан од рада и највише се бави у крчми, па, следствено, највише и пије; одредити тачно време до када крчме смеју ноћу бити отворене да се не би пијанке и лумпераји продужавали и после пола ноћи, као што се т.о обично дешава и, напослетку прописати да се исплата зараде радницима врши у средини седмице, а никако суботом и уочи празника, пошто се тих дана највише пије и у крчми проводи. па, следствено, и највише тога догађа. Тако исто да се забрани и лепљење алкохолних реклама по возовима, улицама и јавним локалима. Једна о важних тачака програма Алиансе Женских Покрета је борба против алкохола, и А. Ж. П. најактивније ће учествовати у овоме раду, и о свима акцијама и резултатима ће обавештавати своје чланове преко листа.

Како васпитава Америка

(Наставак из прошлога броја.) Гдегод сам стигао у Америци, како у културно највише развијеним местима, тако и у препуним школама огромних вароши, приметио сам још један заједнички знак америчког васпитања, о коме ми у Европи веома мало знамо, то јест однос међу учитељем и ђацима, У америчким школама је сасвим нешто обично да је учитељ саветодавац, старији пријатељ ђака, а никако особа којој се сме приближити само са страхопоштовањем. И ипак такав однос никад це доводи до тога да ђаци опште са учитељем у неком мангупском тону или га потцењују. Учитељ није забарикадиран за стене ауторитета, нити мисли да би трпела дисциплина, ако се он не изолује, него сваки тежи томе да постане ђацима добар, у неколико старији пријатељ, који је нешто више научио и има више искуства. Свакога дана сам изнова стао зачуђен над дисциплином у америчким школама. Реч дисциплина нема за америчке васпитаче пријатан звук, него називају они ту ствар унутарњим ауторитетом учитеља и самообвладањем ђака. На какав начин они постизавају дисциплину, у то никад нисам могао да продрем. Али, у свакој школи без изузетка сам констатовао факт да није никад потребан строг поглед учитеља, нити да говори гласно или ледено хладно па да завлада по ходницима и разредима мир. Ђаци никад не чине оних код нас тако обичних шала, кад им окрене учитељ леђа, и ако иде преко ходника на хиљаде ђака за разред. У америчким школама је наиме обичај да мењају ђаци после сваког часа школску собу, јер служи сваком предмету нарочита соба. Код овог непрестаног мењања нисам никад приметио неко нарочито надзорство по ходницима, него све то се одиграва невероватно брзо, озбиљно и мирно. Учитељ нема ни каталога, ни разредне књиге, никад не употребљава казне као што су код нас обичајне (карцер, да стоји ван клупе и т. д.) Ако би о тим стварима говорили америчком учитељу, он би

вас учтиво, а сасвим без разумевања слушао. Беспримерно је оно што дају америчке школе за телесно васпитање деце и телесно васпитање је потпуно равноправан предмет са свима осталима. Америчка деца се блистају од здравља и свежине; бледе, младе „научењаке", који само чуче над књигама тамо не виђате. Телесно вежбање у правоме смислу речи нестаје из америчких школа све више и више и против такозваног војничког „дрила“, који још животари услед традиције по неким државним школама, постаје покрет све јачи. Спорт и игра владају у школама. У Америци је исто толико важно да је човек добар пливач, спретану футбалу и т. д.. а пре свега да је здрав и јак као што је важно да је добар математичар или спретан хемичар. Сви амерички педагози сматрају за један врло важан део васпитања и поуке такозвану „социалну активност", која се показује на разне начине: по школама су литерарни кружоки, групе за извођење позоришних комада, за музику, економски одбори и школске заједнице. Свака школа има свој лист и многе чак своје банке са властитим новцем и управом ђака. Спорт даје нарочито много прилике за оснивање разних група. Све ове функције стварају социалну атмосферу школе и граде темеље грађанског васпитања. Породица никад не би могла дати деци оно што дају ове групе и њин дух. Оне формирају личност са топлим осећањем, са осећањем одговорности и стварају срећна човека. Инициатива, воља да се постигне водећа улога, индивидуална даровитост слободно се развијају и због тога свако дете воли „своју" школу и њоме се поноси. Никад се нисам могао довољно начудити степену самосталности какав се види код сасвим младих ђака. Потребна им је нпр. грађа за заједнички рад о томе како се добива и прерађује памук. Никоме не пада на памет да чека на учитељево преда-

Страна 2

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ'

Број 4