Женски покрет

најзначајнији следећи предлози: да све државе потписнице Келоговог пакта, избришу из својих устава све одредбе, које су противне пакту; отправа војничке обавезне службе, отправа милитаризације школа и спорта, да се ослободе из затвора сви, који своједобно нису хтели служити војску, јер је неслужење војске само логична последица Келоговог пакта; војна министарства да се замене министарствима мира, која би имала важне задатке унутарње и спољне политике. На конгресу су биле успостављене две нове комисије. Једна има задатак да припреми студијску делегацију за проучавање прилика у Русији, а другој је задатак побољшање антисемитизма. Поред тога се бавио конгрес и дневним политичким питањима. Позвао је енглеску владу да мирним начином реши борбе између Јевреја и Арабљана у Палестини; послао је аустриској влади и аустриским политичким партијама нарочиту делегацију с молбом да раде на зближењу политичких партија; позвао је владе Русије и Кине да реше међусобне спорове у духу Келоговог пакта. За пропагандске сврхе били су приређени јавни зборови са темом „Разоружање" и „Свет без рата“. Као практични успех конгреса је постигнуто спајање чехословачке и немачке секције Лиге у једну јединствену радну заједницу.

(По извештају Л. Г. Хајманове у 10 броју часописа „Die Frau im Staat“).

где би све наше сумње стварно биле разрешене. Зато ни тамо горе није савршено добро, хладно је: „Велика је снага човекова способност да лута за светлим тачкама у недохватљивој даљини, и да дуго лебди у неземаљским духовним везама, чак и кад му од њих, на крају постане толико хладно, да гласно цвокоће." (стр. 140.) Нас привлачи стварност и њени проблеми, зато, мада нас они муче, потребна је велика снага да се од њих одвојимо. Ова књига служиће као докуменат о нашем добу, пошто је проживљена и проосећана и под утицајем спољашњих прилика. На жалост, она му неће служити на част: глупост, грубост, безобзирност, сурово гажење и непоштовање туђе личности, ситничарство, то су његове рђаве особине. Човек се oceћa болно због свега овога, читајући, али му се и одмара душа што је у друштву некога који је тако високо изнад грубог и ситног егоизма. Толико је. људи око нас који хоће по сваку цену и незаслужено да истакну своје ситно ја, да га надувају, да му неправедно придаду важност коју нема, и који су готови на свако извртање истине због тога, и на сваки подсмех и злобљење онима који имају вредности, да од-

мара благотворно. кад сретнемо отменог човека који нема намеру да се приказује велики, који, неспособан за себичну и непоштену амбицију, мисли само на то да каже истину, са толико bona fide. Изгледа да они који себе простачки и безобзирно хвале, не слуте да је егоистична и неправедна амбиција исто тако неморална као и крађа. Књига Госпођице Атанасијевић има велику етичку вредност прво зато што је писана са савршеном искреношћу и у чистом циљу да се каже једино истина, а друго зато што садржи протест против непоштовања туђе личности које је тако уобичајено код нас. У многоме, читање ових философских фрагмената оставља нас тужне, под једним мрачним и тмурним утиском да зло влада. Људска глупост и рђавштина жалосте нас, као и незадовољена жеља за вечношћу, бол због пролазности свега, и уверење да од нас не зависи израђивање наше душе: „слобода воље, самосавлађивање, свест о себи, тврђење да човек може оно што хоће, пуста говорења“ (стр 82). Али најмрачнији утисак долази од уверења наше очајне усамљености: „Боравимо заједно, идемо заједно, али сваки од нас има свој посебни, од свег осталог омеђени

свет. Људи знају само за себе; зато, .ни поред најбоље готовости, не могу много пажње другоме да поклоне." (стр. 113). Међу људима љубав не постоји, она је немогућа: „Широкогрудост морамо дати људима, кад им праву симпатију ни на који начин не можемо поклонити.“ (стр. 113) Овде њен песимизам достиже своју кулминацију, јер све је мање тужно и страшно од те очајне усамљености свакога од нас, која мора да мучи душу више него ма шта. Увек су изражени лични погледи и изнета су увек лична опажања и преживљавања, али све то лично садржи толико истине да има вредности, да важи за све нас. Коме се од нас није учинило неправедно и бесмислено што је бол створен, ко од нас не бежи инстинктивно од бола? А проблем бола је један од централних проблема њене књиге; цео наш живот састоји се скоро из самих болова: „Једна зрачна муњевитост, па онда промицање свих врста болова по нашем искуству. За нас бол постане, на крају, уобичајено стање, огуглали на негативно, ми задовољство дочекујемо као нешто патолошко. Ипак се ужаснемо, кад почнемо да процењујемо са коликом се сумом бола ми крећемо и радимо.

И скоро никад не стижемо да се одморимо од рада; увек долази себи искључиво од болова. Има ли гдегод у читавом свемиру бића за која трајати значи непрекидно доживљавати пријатност? Олакшица би била знати да такви створови негде постоје, као супротност нама, људима земље". (стр. 129) Зато што се толико занима питањима добра и зла, и бола, Госпођица Атанасијевић блиско, блиско додирује хришћанство, које решава искључиво та питања. Али у њој нема љубави у хришћанском смислу: трагично осећање усамљеносто свих људи, приказивање бола као негативне стране живота доказ су нам за то. Христос је дао објашњење и смисао болу, који код њега постаје позитиван; бити хришћанин, значи волети, а волети значи: бити срећан патећи. Одсуство хришћанске љубави код ње прелива најцрњом бојом њен песимизам и даје утисак мучне и безизлане трагичности. Не треба само мислити да је филозофија госпођице Атанасијевић овако до крајности обесхрабљујућа. Од нас не зависи ни судбина израђивања лепоте наше душе, али ми треба да радимо као да зависи. Јер наш унутрашњи живот, то је најлепше што

XI конгрес Интернационалне Алиансе за женско право гласа

III Комисија за једнак морал Комисија за једнак морал радила је под председством г-ђе Dr. П. Луизи (Уругвај) и имала пет седница. Присуствовали су им делегати из Аустралије, Белгије, Чехословачке, Египта, Енглеске, Француске, Грчке, Холандије, Индије, Италије, Југославије, Мађарске, Немачке, Палестине, Парагваја, Шпаније, Швајцарске, Турске, и Уједињених североамеричких држава. У смислу програма рада, постављеног приликом задњег конгреса 1926 г. у Паризу за следеће три године дале су реферате следеће земље: Аустрија, Чехословачка, Египат, Енглеска, Грчка, Индија, Италија, Југославија, Мађарска, Немачка, Палестина, Шпанија, Швајцарска, Програм рада до берлинског конгреса био је следећи: 1. Женска полицаја. 2. Делокруг социално-хигиенских помоћница за сузбијање венеричних болести.

3. Доба пристанка за сексуални одношај. 4. Дечји бракови са становишта моралног и хигиенског; кривичност сводства. 5. Слободно и присилно Лечење венерично оболелих: пријављивање венеричних зараза; кривичност венеричног заражавања. 6. Израда програма за сузбијање неморала и венеричних болести на бази једнаког морала и једнаке вредности оба бола. На темељу извештаја и предлога донесених од појединих земаља комисија је израдила резолуцију, коју је примио конгрес једногласно и која има следећи садржај. Конгрес Интернационалне феминистичне Алиансе у Берлину тражи: I. Да за мушкарце и жене важи јединствени, усавршени морал, који се оснива на поштовању људске индивидуалности и одговорности према раси. Измена закона и њихове примене морају бити руковођене овим принципима. а) Трговина женама мора се укинути. б) Реглементација проституције као и све мере које у погледу сексуалних односа друкчије третирају мушкарце него жену уопште или само жену' извесних класа, морају се укинути. II. На темељу ових принципа, усвојених једногласно од конгреса и знајући да су трговина женама и сводство последице различног морала по мушки и женски пол, конгрес апелује на жене читавог света да за полазну тачку свега овога рада поставе захтев једнаког морала за оба пола. Осим ове пинципиелне резолуције донесене су још некоје, једнако важне и веома интересантне, за које је потребно нарочито објашњење. Од ових у првоме реду треба споменути резолуцију створену с обзиром на предлоге Интернационалнога бироа рада ради чувања здравља морнара. Конференција приморске секције Инт. бироа рада још г. 1926 дискутујући заштитне мере поморскога рада предложила је да се у интересу чувања здравља морнара при њиховим боравцима у лукама подвргну строгој санитетској контроли жене, с којима би ти морнари долазили у контракт. Ове године 'у октобру скупштина Инт. б. р. треба о том предмету да створи дефинитивне закључке. Dame Rachel Crowdy (Дам Рашел Кравди) представница Друштва Народа на берлинском конгресу, упозорила је већ пре неколико месеци Инт. б. р. да се овакви његови предлози никако не слажу са идеологијом Друштва Народа. Док Друштво Народа према рефе-

ратима његове нарочите комисије за сузбијање трговине женама све више подупире захтев многих земаља да се трговина женама и реглементација проституције укину, није логично да Инт. б. р., који је основан на једнаким принципима и истом тенденцијом, доноси противне предлоге. Инт. биро рада није усвојио примедбе Dame Rachel Crowdy (Дам Рашел Кравди), него ће их предложити његовој скупштини, која је састављена од држава и представника професионалних удружења и који .се састаје у октобру ове гогине. Пошто би усвајање прије споменутог предлога Инт. бироа рада могло озбиљно да угрози постигнуте резултате у смислу ослобођења жене, берлински конгрес је овом предмету посветио много пажње. После дискусије донео је резолуцију, која ћe бити упућена Друштву Народа, Инт. бироу рада и свима државама, које су чланови ових интернационалних организација. Ова резолуција гласи: „Пошто је берлински конгрес Интернациоцалне Алиансе за женско право гласа у јуну 1929 г. најозбиљније расмотрио предлог Инт. бироа рада за заштиту морнара у лукама: сматрајући да је тачка тога предлога, која тражи строгу лекарску контролу сваке жене, ако она има илегитимне односе са којим мушкарцем потпуно опречна принципима Алиансе и сматрајући да је таква одлука у опречности са препорукама, усвојеним већ више пута од појединих комисија Друштва Народа, берлински конгрес Алиансе тражи: а) да скупштина Инт. бироа рада одбаци споменути предлог из горе наведених разлога; б) да сва друштва, чланови Инт. Алиансе, нарочито у оним земљама, где жене имају политички утицај траже од својих влада и од професионалних удружења, која су чланови Инт. бироа рада, непримање горе споменутог предлога." Према извештајима из Јужне Америке, Индије и Југославије поновно се констатовала чињеница да ритуални бракови у разним облицима у великој мери форсирају искоришћавање женске деце у сврху проституције. Зато је предлог Dr. Луизи (Уругвај) једногласно усвојен у овом облику: „Пошто у многим земљама склапање брака није регулисано јединственим грађанским законом и тиме се дјевојке излажу по ритуалним браковима разним предрасудама, нарочито у форми трговине женама, конгрес тражи од свих друштава, чланова Инт. Алиансе да у својим земљама захтевају за све грађане једнаки модерни грађански брак, а који неће искључивати могућност црквеног брака, ако га ко зажели.

(Потребно је напоменути да су сва присутна женска друштва најразличитијих вероисповести једногласно прихватила овај предлог; католичка женска друштва додала су само задњу реченицу: који неће искључивати могућност црквеног брака.)“ Сматрамо да је сагласност жена у оваквом деликатном питању доказ за озбиљност и добру намеру њиховог рада. На предлог енглеске делегације дискутовао је конгрес и о добу старости, потребном за склапање брака и закључио следеће: „Пошто је конгрес мишљења да најниже доба за склапање брака не сме бити испод 18 година за мушке и 16 година за жене, тражи да друштва, чланови Инт. Алиансе у том смислу предузму акцију код својих влада и да га комисија Друштва Народа за мандате усвоји и за мандатарне земље." Приликом дискусије овога предлога чули су се интересантни податци о схватању разних сексуалних односа, о схватању проституције и њене такозване реглементације, о новим законима и о покушајима да се сузбијање проституције и венеричних болести постави на правилније и солидније темеље, него што се то данас чини у већини земаља. У томе погледу били су интересантни податци г-ђе Др. Welt-Strauss из Палестине о добу полног сазревања Жидовки и Арапкиња и добу физиолошки најподеснијем за склапање брака. Опажања врло важна са становишта расне хигиене и у другим земљама специално у Југославији. Том приликом чуо се извештај Францускиња да се и у Француској коначно покушава уклонити једна форма реглементације затварањем јавних кућа у Штрасбургу, Колмару и Милхаусну. Нарочито интересантни су били прикази аустралске делегаткиње о аустралском новом закону за сузбијање венеричних болести, који укида сваку реглементацију, а ипак се лако изиграва у корист мушкараца. Најповољнији утисак учинио је приказ новог. немачког антивенеричног закона и резултата његовог једногодишњег спровођења. Сарајево

Др. Маша Живановић

Umetnost v službi mirovne ideje

Na kongresu Internacionalne Alianse za žensko volivno pravico v Berlinu v juniju t. 1. se je jasno pokazalo, da žene zavestno streme, da bi se uresničila ideja svetovnega miru. Zborovanje o vprašanju mira se je pretvorilo v mogočno manifestacijo tisočev. Žene se dobro zavedajo, da more vcepiti pravi smisel za mir v najširše plasti samo dosledna vzgoja in smotrena

sрој 17—20

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ"

Страна 3