Женски покрет

Извјештај о главној годишњој скупштини Женскога Покрета у Загребу.

Мјесеца маја одржана је главна год. скупштина Женскога Покрета у Загребу уз бројни одзив чланица. Претсједница др Мира ВодваркаКочонда срдачно је поздравила чланице и изнијела укратко хисторијат феминизма у Загребу. „Ж. П. покренуо је нашу жену, и ако досада у маломе броју. Али »је тај мален број дубоко свијестан идеје рада овога друштва, а ми мјеримо успјех према дубини схватања идеје, а не по томе, колико је она пpoдрла у широке масе. Мален је број жена, које шире идеју феминизма, јер је тешка борба против предрасуда, кривог схваћања и тумачења феминизма као и против нехаја самих жена. Борба за право гласа и једнакост у правима и дужностима довела је у иностранству до успјеха. Код нас је та борба тек у првој фази, јер се боримо против тешких предрасуда као и против саме жене, која не воли да се бори, премда се не бори ни против кога, већ само за себе и бољу будућност оних, који долазе. Боримо се за једнакост пред законом, за приступ у сва звања, за која имамо способности, те за исправно оцјењивање рада жене, која није нипошто мање вриједан члан људскога друштва него мушкарац. Надамо се, да ћемо, ма и након дуљег рада и борбе, постићи ове циљеве, а на чланицама Ж. П. јест, да тај фемин. рад што здушније подупру”.

Тајница др. Слава Растовчан осврнула се у свом извјештају на три момента, већ према правцима, у којима се кретао рад друштва у минулој радној години: на судјеловање и рад на конгресима у иностранству и код нас, на заједнички рад свих Женских Покрета у држави и на феминистички рад код куће. Споменула је Интернационални феминистички Конгрес у Берлину 1929. и Конгрес Југословенског жен. савеза у Сплиту 1929. Приказавши велико значење и знатне користи оваквих конгреса позвала је чланице, да настоје, да у што већем броју присуствују сличним конгресима Говорећи о заједничком раду Алијансе Женских Покрета истакла је позитивне њене успјехе, нарочито оне на пољу закона. Наше феминисткиње имаду данас, кад се живо ради на изграђивању једнога законодавства за цијелу државу, тешку задаћу, да све учине, како би се пред законом заштитили интереси жена. Једнако иду њихова настојања за тим, да се социјални и економски положај жене поправи. Женски Покрет у Загребу уредио је и ове године као и пређашњих низ предавања. Предавала је др. Маша Живановић о „Конгресу ин-

терн. фемин. алијансе у Берлину” и о „Састанку Мале женске антанте у Варшави”; др. Мира Водварка-Кочонда о „Знаменитим женама савремене Европе”; др. Ивана Роси о теми „Умјетност и дијете”; проф. Маријана Гушић о теми „Живот жена у нашим планинским предјелима"; то је предавање пропраћено пројекцијама; др. Мира Водварка-Кочонда о „Дужностима данашње жене”, предавање одржано у Женској кројачкој секцији; др. Зденка Марковић о „Личности и раду Милке Погачић пригодом 70-годишњице живота”; проф. Јулијана Бошковић о „Раду жене у модерној педагогији"; др. Ангела Мојић-Ивановић о теми „Како утјиче звање на живот жене?” (са медицинског становишта). (Са дискусијом). Од предавања до предавања био је одзив чланица бројнији и интерес већи. Предавачице биле су што одборнице што чланице Женског Покрета. Изван Загреба одржала је др. Мира Водварка-Кочонда предавање у Вараждину и Костајници. Кад је Хигијенски завод у Загребу основао Сељачко свеучилиште т. ј. увео течајеве од 3—4 мјесеца за узгој сељачких дјевојака, хтио је Ж. П. ступити у контакт с тим сељачким дјевојкама, те у облику предавања у скроз популарном облику хтио да буди њихову социјалну свијест и да им разлаже фемин. идеје, које ће оне, вративши се својим кућама, даље пропагирати. Међутим због неких интерних разлога није могао директор Сељачког свеучилишта прихватити сарадњу Ж. П. Примио је само састанак одборнице Ж. П. др. Маријане Краљ, која је сакупила из наше литературе и хисторије грађу, из које се може упознати живот наше жене у садашњости, у прошлости, у граду, на селу, у послу, у одмору, у националним обичајима и т. д. и тај се састанак у облику предавања читао тим дјевојкама.

У сврху пропаганде уређује претсједница Ж. П. др. Мира ВодвачкаКочонда свакога четвртка сталну рубрику у „Новостима" под насловом. „Модерна жена”, у којој третира феминистичка и социјална питања те доноси вијести о успјесима жена на знанственом, техничком и привредном пољу код куће и у иностранству. Пригодом 70-годишњице живота Милке Погачић, одличне јавне раднице на подручју школе, литературе и социјалне помоћи, покренуо је Ж. П. акцију, да се у посебној брошури изда уз опис живота и рада Милке Погачић Неколико новела из њених литерарних радова. На завршетку овог извјештаја

осврнула се тајница иа тешке прилике у Загребу, под којима друштво ради. Ж. П. ради на најпримарнијим, највиталнијим интересима жена, ради на прогресу правне и економске егзистенције жене. Гдје би све жене морале сарађивати, ту се налази тек мален број оних, који разумеју смисао, значење Ж. П. Кад помислимо, да Загреб броји близу 70.000 жена, а Ж. П. у Загребу броји тек 3—400 чланова крај великог труда и знатних настојања жена, које воде тај покрет —, онда можемо просудити, што значи радити у таковом амбијенту. Од големог броја наставница, банковних, поштанских и жељезничких чиновница, те студенткиња и радница тек је шачица њих зачлањена у Ж. П. Жене су пасивне и индолентне, немају никакова схваћања ни разумијевања за борбу о једнакост и право пред законом, а што је још горе, оне често управо неће свог напретка, него силом држе свој бесправни положај у смислу закона. То значи, да треба радити за жену и њене интересе често против њене властите воље. Већина жена не he схватити, да шачица радника у таквом покрету значи мало, а да јака фаланга мора постићи сваки циљ. Циљеви су Ж. П. велики и замашни, захтијевају мучан, одлучан и устрајан рад, да стекну законски положај, који већ давно уживају жене напредних држава. Тај ће рад забиљежити свој коначни успјех можда тек у далекој будућности, али ако ми и не уберемо плодове посијаног рада, бит ћемо задовољни, буде ли слиједећа генерација уживала посљедице наших напора.

Иза тога прочитан је извјештај благајнице Марте Узелац о финанс. стању друштва. На то се развила анимирана дебата о томе, како би се проширило чланство Ж. П. Многе чланице преузимају блокове за издавање потврда о чланству, какове је одбор за ту сврху дао штампати, па he свака у свом кругу ширити идеје Ж. П. Јављају се банковне и поштанске чиновнице, које су вољне пропагирати идеје друштва, свака у свом дјелокругу. Чланице предлажу, да се поради око поновног отварања женског клуба па су вољне малим мјесечним приносима омогућити ову акцију. На посебном циркулару одмах записују своје приносе. Са позивом чланицама, да присуствују предавањима управо отвореног Социјално-хигијенског течаја у школи нар. здравља у Загребу и Конгресу Интерн. жен. савеза у Бечу завршена је ова скупштина. Треба истаћи да је ова год. скупштина била изванредно посјећена и да су чланице саслушале с највећим интересом и пажњом биланцу фемин. рада и настојања Ж. П. Загреб.

Др. С. Р.

Две римске царице и император Домицијан

У интимном живота императора Домицијама (81 —96 године) играју велику улогу две жене: Јулија, његова синовица, кћи императора Тита, и Домиција његова супруга. Тит, брат Домицијов, у младости се двапут женио. Прва жена Арицидија Тертула умрла је рано, а из брака с другом женом остала му је кћи по имену Јулија. Ликови су прве и друге жене мало су познати, чак није остало ни новаца с њиним ликовима, док је међутим Јулија прва из династије Флавијеваца, од женских чланова, која има више примерака новаца са својим ликом. Године које се Јулија Августа, ћерка императора Тита, родила није нам позната. Светоније на једном месту каже да је Тит заузео Јерусалим на дан рођења своје кћери 70 године; други опет мисле да је рођење Јулијино било пре 70. године.

На новцима се оцртава Јулијино лице мало упорно, тврдо, које окружују читава гужва увојака спреда кратко подшишане косе и мала диадема. Стари писци не описују у делима њену лепоту, али по томе што је Доминицијан у њу био »страшно« заљубљен, закључују да је била више него лепа. Живот Јулијин, и ако она стварно није била царица, по својој неумерености и раскоши, пореди се са животом Попеје Сабиие, жене Неронове, или злогласне Месалине, жене цара Клаудија. Тит је прво понудио своју ћерку за жену своме брату Домицијану, али овај одбије ту понуду и Јулија се уда За Флавија Сабина, нећака Веспазијановог. Но тек што се Јулија удала у Домицијана плане таква љубав према њој да је био изван себе. Ни мало увређена његовим ранијим одбијањем Јулија одговори одмах на ту љубав. И да би добио Јулију потпуно за себе, Домицијан отера своју супругу и нареди те убију Јулијиног мужа Флавија Сабина. Врло је интересантно да новац с ликом Јулијиним није ковао Тит

својој кћери за успомену, као што би се очекивало, него заљубљени Домицијан својој драгој, и ако му она није била законита супруга. И ако је Домицијан врло много волео Јулију, ипак је нагна да изврши један абортус, од чега је и умрла. Свакако да би колико толико поправио своје рђаво дело, Домицијан конзекрира Јулију и да да се кује новац с њеним ликом и именом на предњој страни и алегоричном представом Венере на задњој страни. Друга жена којој је Домицијан ковао у част новац јесте Домиција његова супруга, кћи „врлога” грађанина Гнеја Домиција, чију је кућу она својим разузданим животом увукла у историју. И година Домицијиног рођења није нам позната. Њен први муж звао се Елије Ламија Елијан. Године 70, од прилике онда када се тек родила њена доцнија велика супарница Јулија, ћерка императора Тита, Домицијан, који је тада био цезар, одведе насилно Домицију од њенога супруга и тек године 81; кад је Домицијан постао импера-

тор, пошто је Ламиа погубљен, њихова веза буде узакоњена. Домиција је на nовцу представљена скоро с истом фризуром као и Јулија, кћи Титова, само што је коврџави свод косе спреда већи и без диадеме. Њене карактеристичне црте биле би: горд, одлучан израз и пуни, мало чулни облици. Као супруга Домицијанова на натписима нађеним у позоришту у Херкулани, која је била затрпана Везувом за време Титово, Домиција је називана: Домиција Домицијана цезара, а тек по ступању Домицијновом на владу носи она и титулу августа. Из овога првога времена заједничког живота о Домиција и Домицијан имали су једнога сина, чије име не знамо. О Другој деци Домицијановој знамо још мање. Прве године своје самосталне владавине Домицијан је сасвим запоставио Домицију због Јулије, кћери Титове, и због ње је чак и отерао. Међутим Домиција није била због овога много ожалошћена и учинила је све да надокнади срамоту коју јој је Домицијан нанео. Још

Из рада Интернационале лиге жена за мир и слободу

Почетком маја боравила је у Београду неколико дана госпођа Камил Древе да посети Југословенску лигу жена за мир и слободу. За време свога боравка присуствовала је једној седници управног одбора наше секције, и после одржала једно јавно предавање, које је било веома занимљиво и веома добро посећено. Из Београда отпутовала је зa Софију да припреми са бугарском лигом све за одржање летње школе Интернационалне лиге, која ћe бити у августу т. г. у околини Софије.

Интернационална лига жена за мир и слободу упућује један проглас женама и мушкарцима свих земаља са паролом: „Рат је проглашен за злочин, зато тражимо да ,се пониште и сва средства за рат”. Лига позивље све да својим потписом изјаве да ћe тражити од својих влада да оне предузму све, што унапређује опште и потпуно разоружање света, и што може привести разоружања искреном остварењу. Међу првим личностима које су потписале проглас налазе се између осталог: Јан Адамс, претседница Лиге; професор Алберт Ајнштајн; књижевник Томас Ман, који је добио ове године Нобелову награду за књижевност; министар Данске Стаунинг; професор Бертран Рисел из Енглеске, који је био за време рата прогоњен и затворен, јер је јавно позивао на отпор против светског рата; Селма Лагерлеф, призната књижевница; професор Рагаз из Швајцарске, познати пастор-социалиста: Роза Мајредер из Аустрије, једна између најфинијих есејисткиња из домена феминизма и социалних питања, и која је била приликом свога 60 рођеног дана изабрана за почасног грађанина Беча; духовити књижевник Штефан Цвајг и т. д.

У сарадњи са немачком Лигом за човечја права и са Лигом Ховард (Америка) за реформу казненог поступка упутила је Интернационална лига жена за мир и слободу Друштву Народа предлог, који има за циљ да се побољша уређење казнених завода. Обзиром на тај предлог је донео Савет Друштва Народа следећи закључак: „Обзиром на факт да се интересује велики број особа из целога света за реформу казненог поступка и обзиром на интернационалну важност тога питања, моли Савет да се постави то питање на дневни ред заседања Друштва Народа с тим, да се донесе одлука на који начин би Друштво Народа најбоље помогло интернационалну комисију за проучавање питања притвореника

Страна 2

„ЖЕНСКИ. ПОКРЕТ* 1

Број 11 и 12