Женски покрет

Она мора сузбијати алкохолизам и повести најжешћу борбу противу истога. Крајње је време да се створи. и код нас, посебна и моћна организација жена трезвењака. А за похвалу је корак наших Гут-Темплера који су, и овога пута, узели иницијативу за стварање женске апстинентске организације у чему треба уједно гледати опомену да се донесене резолуције женских друштва и извршују. На посао у борбу против алкохолног демона, рушиоца домаћег мира. Желети је само да се жене у што већем броју одазову овоме позиву да би већ једном и реализовале своју већ дату реч. Пријаве за Савез Жена Трезвењка прима Акциони Одбор, Београд Дворска 3. Београд

Акциони Одбор

Први конгрес оријенталских жена

Ове године је у Дамаску одржан један врло интересантан конгрес од 3 до 7 јула. Делегати из Египта, Турске, Индије, Персије, Сирије ит. д. претстављајући своја многобројна друштва скупили су се у аули арапског университета под претседништвом г-ђе Нур Хамада. Алијансу је претстављала г-ђа Теодоропулос која је поздравила конгрес и говорила о раду Алијансе. Дискусије су биле врло плодне и многе резолуције донесене. Конгрес је донео резолуцију за аболицију полигамије, за једнаке услове за развод брака, против дечјег брака, за једнаке услове за рад, за једнаку наставу за девојчице и дечаке и забрану рада у индустрији испод 14 година. Г-ђа Теодоропулос у свом извештају подвлачи велику важност овог састанка. Велике су заслуге пионира оријенталских жена које живе под сасвим другим условима него жене у земљама где су посланици и сенатори. Ово је први пут да су муслиманке, од којих су понеке биле откривене, говориле пред аудиторијумом у ком је било и много мушкараца. Ово је први пут да су се жене са Истока свих вероисповести и секта хришћанске, јеврејске, муслиманске, православне Гркиње и друге скупиле да говоре заједно и да заједнички протестују против њихових прилика, против полигамије, дечјег брака, неписмености и т. д. Напредни елементи конгреса налазе да су резолуције можда сувише благе; није било речи о укидању фереџе, о праву гласа, али овај је пут најбољи и потпуно довољан за први корак. Конгрес ћe се опет састати после две године.

Књижевност

Радови Госпођице Др. Ксеније Атанасијевић на бугарском, чешком, немачком и у Холандији. Госпођица К. Атанасијевић која прати и познаје савремене писце филозофске, и која је у исто време велики ерудита, није само код нас позната по својим многобројним одличним делима. Бугарски филозофски часопис Философски прегледъ (Софија, год. I (1930) књ. 5, стр. 1 —l3) донео је њен чланак: Съвременниятъ философски живот въ Югославия. Исти чланак донео је чешки философски часопис Céska Mysl, који уређује философ г. Фран Крејчи, професор Прашког Универзитета, као и руски часопис Der Russische Gedanke (1930 год. Година I, св. 3) који излази у Швајцарској, у Бону. Сем тога у Холандији је штампан 1930 год. на немачком приказ или тумачење Филозофских фрагмената, који може да послужи као увод у њихово читање, путоказ, а који је дала сама Госпођица Атанасијевић.

„Учешће жена у државном животу народа." Г. Данило Вуловић, професор, у својој стручно и прегледно рађеној

новој књизи Општој историји новога века, за више разреда средњих и стручних школа, уџбенику за историју у VII и VIII разреду, унео је једну похвалну новину и дао први пут признање жени и на овом месту. Г. Вуловић је први који се осврнуо на рад жена, истакао важност њиховога учешћа и благотворни утицај који жене у друштву врше. То поглавље је интересантно за наше читаоце, и ми га стога у целости доносимо: „У првој половини XIX столећа поједини филантропи или хумана друштва борили су се да се социјалним законима заштити рад жене, а нарочито рад мајке у фабрикама, а током столећа саме жене су се удруживале да се боре за законско побољшање свога материјалног положаја и за законско изједначење са људима. У већем броју држава жене су успеле да извојују признање правне личности жена, да могу да наслеђују или да, и кад су удате, слободно располажу својим имањем. Борбом за равноправност жене су успеле да им се отворе разне високе стручне школе и да им се дозволи рад у различитим слободним занимањима. Оне су сад наставнице, адвокати, судије, инжењери, лекари итд. Пошто су извојевале правну личност и економску независност, жене су наставиле борбу да задобију и политичка права. Успеле су да у многим државама добију право гласа и учествовања најпре у општинским, па у обласним, најзад у државним пословима. Гласају и могу бити изабране за општинске одборнике, или за обласне или народне посланике. У најновије време улазе избором и у сенат. Велики број жена чиновница, нижих и виших, раде у државним надлештвима. Недавно у неким државама жене су добиле министарске положаје и постају дипломатски представници на страни. Жене су у политичку борбу унеле мање страначке искључивости а више осећајности. Оне се у скупштинама више баве хуманим, културним и социјалним питањима. Уласком жена у јаван живот у неким државама појачан је утицај културних, хуманих и етичких удружења на рад парламента и на јавно мњење. Њиховим утицајем, мимо воље појединих политичких странака, донет је на пр. у Сједињеним државама закон о забрани алкохолних пића. Женска друштва су одани борци за начела Друштва народа, да очува мир у свету. Женска удружења су присталице еугеничког покрета, да би се људи усавршили и оплеменили. Жене, преко својих друштава, уз сарадњу културних и хуманих удружења, предано раде да се оствари морално јединство човечанства. Изграђивању духовног и моралног јединства човечанства, поред многих хуманих друштава, знатно доприносе, после рата, и многобројни међународни конгреси научника, уметника и сталешких представника.“

Белешке

Госпођица Милена Атанацковић отпутовала је почетком септембра у Женеву, где ради у информационој секцији Друштва Народа. Поред тога присуствује и седницама управног одбора Интернационалне Алијансе за женско право гласа. 5 септембра у вече приредила је Алијанса пријем посетилаца летње школе за Друштво Народа, у којој су већим делом млађе жене из разних крајева. Дошло их је око 60. Секретар Алијансе, госпођица Е. Gourd је поздравила гошћу, а затим је госпођица Атанацковић изнела у кратком говору разлоге зашто сматрамо да је феминизам за сваку жену полазна тачка њеног пацифистичког рада.

Југословенски Женски Савез одржаће своју годишњу скупштину од 12—15 октобра у Загребу. Желимо

да дође на скупштину што више чланица Женских Покрета, јер ћe дневни ред бити веома занимљив, у главноме биће расправа о томе како да се подигне сељанка. .

Нов позив за жене у Југославији. Ових дана донет је закон о јавним бележницима (нотарима) према коме могу бити и жене правници постављене за то звање. Ова институција је нова за Србију и Црну Гору, а остале покрајине већ су је имале, само су биле тамо жене искључене из тога позива. Према закону биће постављен у свакоме среском месту јавни бележник и на 30.000 становника долази по један. Главни посао јавних бележника је да састављају јавне листине, (уговоре, тестаменте и т. д.), оверавају потписе, протестују менице, свршавају послове по заоставштинама, и слично. Услови за постављање су: старост 30 година, наш грађанин, свршен правни факултет, пет година практичног рада од којих најмање две код јавног бележника и једну у суду и положени судијски или адвокатски испит. Нови закон ступа у важност после два месеца, а на територији Србије кад пропише министар правде нарочиту уредбу.

Конференција балканских земаља биће од 4—12 октобра у Атини. Ова конференција сазвана је на иницијативу „Интернацоналнога бироа за мир" у Женеви, једне између најстаријих организација за мир (основане године 1891 у Риму). Свака балканска земља шаље на ову конференцију, која ће се бавити културним и привредним питањима, 10-30 делегата из круга привредника, културних и социјалних радника. Из наше земље ићи ће такође делегација од десет лица, од којих је девет мушкараца и једна жена. Од нашег одбора, који спрема рад за ту конференцију, била је позвата да учествује на балканској конференцији претседница Алијансе Женских Покрета, а пошто је она услед болести спречена, биће делегат госпођа Др. Милица Богдановић, професор из Загреба.

Жене у судској служби у Немачкој. На основу једне статистике, која је била у мају ове године предата немачком Рајхстагу је у судској служби сада запослено 74 жене. Само четири рд њих су у звању правих судија, четири су сталне помоћне судије, а остале још нису дефинитивно прешле у државну службу.

Прва жена дипломата у Француској. Удружење правница у Француској, под претседништвом познате феминисткиње и адвоката Сузане Гринберг, успело да издејствује од министарства спољних послова да се примају и жене у дипломатску службу. Као прва Францускиња положила је дипломатски испит Сузана Борел и то са одличним успехом. Миланску Скалу, ово најпознатије и најбоље оперско предузеће Италије, води сада жена, госпођа Анита Коломбо, која је била раније секретар директора Скале. После смрти директора, она је наименована на његово место.

Жена, делегат за Друштво Народа. Енглеска делегација на јесењем заседању Друштва Народа има и једну жену као пуноправног делегата, и то госпођу Сузан Лоренс, државног секретара у министарству здравља.

Главну награду познатог немачког филозофског друштва »Kantgesellschaft« добила је ове године једна жена, Др. Марјана Бет за дело „Психологија веровања,,. Др. Бет је једна између првих жена у Аустрији која је свршила правне студије и позната је са својих студија о теолошким питањима.

Предлог закона г. Монси. Г. Монси изнео је пред биро Скупштине предлог једног закона који је састављен из једног члана:

„Не постоји никаква разлика по полу између Француза за одређивање прилике и способности за јавне функције и изборне мандате. Укидају се све законске одредбе противне овом.“ У три реда, г. Монси даје женама активно и пасивно право гласа и приступ свима положајима. Ако би парламенат примио овај предлог цело феминистичко питање у Француској било би од једном решено. Постоји бојазан да ћe овакав закон наићи на опозицију свих антифеминиста у скупштини и сенату, нарочито радикала-социјалиста. Међутим, ипак треба подвући важност овог предлога за чију иницијативу Францускиње треба да захвале г. де Монсиу.

Удате учитељице. Један од интересантних догађаја прошлог месеца био је покушај да се продре пред доњим домом са изменом закона о упославању удатих учитељица тако да ни једној жени не може никаква локална власт одбити упослење као учитељици из једног разлога што је удата. По овом предлогу није решавано ове сесије, али је тај факт израз мишљења и служиће за увод у кампању која ћe се отворити јесенас.

Жене у горњем дому. И ако су жене биле биране за последњих дванаест година да заседају у доњем дому под истим условима као и мушкарци, оне до сада нису имале приступа у горњи дом. Јула месеца лорд Астор начинио је нов покушај да продре са новим законом по коме би жене могле бити примљене у горњи дом под истим условима као и њихове мушке колеге ; тај је предлог пропао са шест гласова.

Женски биро. Овог лета ова американска организација напунила је 16 година активности. Она је састављена искључиво од жена и под вођством је жене. Задатак бироа је брига над великом и разноликом војском жена раденица; он скупља факта о њима, студира њихове проблеме и формулише стандарде за њих. Задатак је велики у земљи где осам и по милиона жена зарађују свој живот. Свака пета жена зарађује, а од сваких пет раденика једна је жена.

Женски биро Сједињених америчких држава верује да ће жена која буде радила у здравој и пријатној околини са добром наградом имати више времена, новца и енергије да добро живи и учини свој дом бољим.

Леди Букстон изабрана је за члана парламента. Овај избор повећава број жена посланика на 15 највећи број жена посланика у Енглеској до данас.

Једна значајна установа немачких жена. Радна заједница женских градских друштава у Келну добиће крајем ове године своју кућу, која ћe носити назив »Кућа Госпођа«. Ова кућа лежи у центру вароши и саграђена је на основи најновијих тежњи у градбеној техници. У тој кући биће стална изложба свих најбољих проналазака који су у стању да олакшају жени посао домаћице. Удружиле су се жене и индустрија да практично покажу рационализацију домаћинства. Женска радна заједница имаће ту своју сталну саветодавницу о најбољим стварима за домаћинство и свака домаћица добиће све информације да не би била приморана да нешто купи. Нарочито ће се обраћати пажња на то да жена домаћица уштеди у времену и новцу, а да има упркос томе модерно домаћинство. Женски, клуб Кнез Михаилова 46, отвара своју трпезу 16 септембра, о чему извештава своје чланице и госте.

Страна 4

-ШТАМПАРИЈА ЧОЛОВИЋ И МАЏАРЕВИЋ - ЦАРА НИКОЛЕ 11. (МАКЕНЗИЈЕВА) УЛИЦА БРОЈ 3. БЕОГРАД. ТЕЛЕФОН 11-42 и 47-35-

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ 1

Број 17—18