Женски покрет

заједничку организацију, у којој гледамо чувара заједничких интереsа и вођу, који ћe на подлози наших сопствених снага моћи да нас доведе до стања, у коме ће се позитивни рад жене ценити, поштовати и боље искористи за целину, но што је то данас случај. Све резолуције и закључке са скупштине, одштампаћемо у идућем броју. Београд.

Милена Атанацковић

Говор претседника XI скупштине Лиге народа Одржан делегатима Интернационалног женског савеза

Интернационални женски савез је 10 септембра т. г. предао, преко своје званичне делегације, у којој је била и представница нашег Савеза г-ђа Милена Атанацковић, господину Титулеску, претседнику Скупштине Лиге Народа, све резолуције донете на овогодишњем конгресу у Бечу. Г-ђа Аврил де Сент Кроа која је предводила делегацију, нарочито је скренула пажњу претседнику на резолуције, односећи се на смањење наоружања, националитет удате жене, стање у коме се налази велики број људи, који су без домовине (apatrid) и о реформи казна и казнених завода. Делегација је била пријатно изненађена, када је г. Титулеско рекао, да са интересовањем прати рад И. Ж. С. и да су му познате све резолуције Бечког Конгреса. Том приликом је делегацији одржао следећи говор: „Један француски писац, коме се приписује оштар смисао за одлуке нашега доба, рекао је да је наше доба ера уздизања жена. И он се није преварио. Један политичар, који свакога дана долази све јаче у везу са елитом разних земаља, као и са широком масом народа, осећa да расте престиж ауторитета женских организација, oceћa такође, како све јаче узима корена рад, који оне преузимају на себе у разним правцима, на коме се спајају разне националне акције изнад граница националних, и тако доприносе своју помоћ тешњим везама интернационалне солидарности. Међу најглавнијим тим организацијама, била је огромна активност ваше организације. Она се испољава у најразличитијим правцима; свуда, где би сарадња жена могла допринети прогресу званичних организација, оне су тражиле моћну помоћ И. Ж. С. Прегледајући програм ваших седница, ја сам био искрено дирнут како су разноврсне теме расправљане,

и колико су важне и од велике вредности донете резолуције. Ваш Савез није се плашио, и он је имао потпуно право, да затражи од његових чланова да се изјасне у тим резолуцијама о политичким проблемима, као о интернационалној арбитражи, о редукцији оружања, и о економској организацији света. То су све, Госпође, ванредно деликатни проблеми, али које сами политичари не могу решити. Њихови напори би остали без успеха, ако не би били подупрти, ориентисани и упућивани најразноличнијим фракцијама јавнога мишљења разних земаља. Удео, који би могле ваше организације у томе да допринесу, веома је велики. Велики број жена данас седи у Парламентима и на политичким скуповима, жене су бројно повећале изборно тело разних народа. Многобројне жене данас у свима земљама, приморане су ратним последицама, да саме зарађују свој живот, и оне су ушле у свакодневну борбу, коју закон реда намеће свакоме. Ма каква да су права, која су дата жени, ма какву улогу она имала у држави, жена- може увек удружити своје снаге да помогне делу за постигнуће идеала, да у свету завлада правда и међусобно поверење. Стога на пољу интелектуалне сарадње, на заштити малолетника, јавној хигијени, исељеништву и заштити радника, ваш Савез је предузео дивну и разбориту иницијативу, и ја сам сретан да за то дело могу изразити своје велико поштовање. Ја не желим само да Вам овде честитам у своје име, већ у име претседништва Скупштине Лиге Народа, које ја сада имам част да претстављам. Међу препорукама Вашег последњег конгреса, једна је нарочито привукла моју пажњу, то је она, која се односи на жељу женских организација да се повећа број жена-делегата на Скупштинама Лиге Народа. За мене, који сам један од најстаријих и највернијих чланова Скупштине, могу Вам рећи да је било највеће задовољство што сам могао сваке године забележити повећање броја женских делегата. Нарочито сам сретан што председавам једној Скупштини, која међу члановима претседништва, као претседницу V комисије, има једну жену, која је позната својом активношћу у разним правцима од великог интереса за Ваш Савез контесу Апоњи, делегата Угарске. И ако су способности веома неједнако расподељене међу људима,

постоје извесне способности, нарочито драгоцене, које готово све жене имају; међу толиким другим дозволите ми да наведем пожртвовање и уметност убедљивости. Стављајући једну и другу ову врлину у службу добрих односа међу народима, Ви ћете испунити једно дело, које достиже а некад чак и превазилази ово дело, које смо ми овде предузели. Без Вас, наше дело не би вероватно имало ово значење, које има, без Вас, његов би плод много спорије сазревао, без Вас, ми не бисмо имали ово убеђење, да радимо за добро целога човечанства. Да ли бих могао боље завршити своју похвалу вашег дела, говорећи у име Скупштине Лиге Народа, ио са молбом да га и даље наставите у истом правцу”.

Бриан у разговору са женама

За време последњег, септембарског заседања чланова Друштва Народа посетила је делегација представница интернационалних женских организација француског министра спољних послова, Бриана, који је између садашњих активних политичара и државника најискреније поборник за мир. Оно, што се дешава код активних политичара веома ретко, да су у стању подносити у борби за једну идеју, један принцип и непопуларност, то узима Бриан на себе. Без сумње је то један јак доказ да не сматра своје изјаве о тежњама за мир у Европи као китњасте фразе као што то чине толики други, него да су оне основни правац његове политичке делатности. Сигурно је да је и код огромног броја жена тежња за мир искрена и озбиљна, много искренија него код мушкараца; нарочито код вођа великих интернационалних женских организација заузима та тежња прво место. Зато је разумљиво да су претставнице тих организација посетиле Бриана кад је био у Женеви, свога савезника у великој и тешкој борби за мир. Посета је пала баш у време кад су -се сазнали резултати немачких избора, који су оставили тако тежак утисак у целоме свету, јер су неочекивано велики број гласова добиле екстремне партије: на десној екстремни националисте, а на

левој комунисте. Зато је природно што је Бриан узео резултате немачких избора за главну тачку свога разговора, јер су ти резултати такви да могу за дуго паралисати његову акцију за Унију европских држава. После поздрава жена Бриан је рекао: „Погрешно је тврдити да су немачке жене гласале за екстремне партије. Садашњи покрет у Немачкој је последица тешке и трагичне ситуације ове земље. Беда и муке увек терају народе у смеру екстремних решења. Поражена Немачка је опасност за мир. Зато настојим у европском комитету Друштва Народа да се ојача солидарност међу народима. Народу који је у приватној и финансијској кризи треба донети непосредну помоћ. У виду имам неку врсту европског финансијског механизма, који би био у стању да у тешким ситуацијама притекне у помоћ народима. Ни један народ ни једна влада не желе рат, али интереси који раде против мира, многобројни су. Пре свега су ту кампање штампе, која заступа интерес индустрије за наоружање, и кампање штампе која намерно продубљује противништва. Француска тежи да спроведе уједињење индустрије међу појединим државама, и у томе је већ постигла велике успехе, јер до сада је већ створено двадесет картела међу најзначајнијим индустријама Француске и Немачке”. На крају је захвалио женама и нагласио да му је њихова сарадња потребна. Немачки избори — рекао је још између осталог, су појачали нападе француских националиста на њега, али упркос томе он је уверен да стоји уз њега воља свих народа, а нарочито воља француског народа. Он прима сваког дана на стотине писама и телеграма са признањем његовога рада. Последњу реч је упутио Бриан представницима немачких жена и рекао: „Резултати немачких донели су Вам велике муке, али и сви пријатељи мира трпе услед тих резултата; ови резултати само не смеју имати дејство да обезхрабре пријатеље мира, него им морају дати снагу да пркосе свему".

Одговор на приказ књиге „Судбина жене“

Бројеви 17 и 18 „Женскога Покрета‟ донели су приказ мојих студија (Судбина жене и Криза сексуалне етике) из пера г-ђе Др. Маше Живановић. Не ради себе, него ради исправног схватања феминистичког покрета, допуштам себи следећa објашњења дати. За чим тежи феминизам? За тим да изради за жену једнако право као за мушкарца, што претпоставља једнаке дужности, а ове опет једнаки менталитет. Дакле, феминизам тежи да изједначи жену са мушкарцем, да спасе оно за жену што је опште човечанско. Г-ђа Др. Живановић тврди противно и жели да се мушкарац и жена сваки на свој начин развију и усаврше, дакле да се још више удаље један од другога, него што је то данас случај. По биологији диспонира сексуалност мушкарца к активности, жену к пасивности а других различитих особина међу мушкарцем и женом нема. Усавршавање у томе правцу би значило тежити врло подузетном и вредном мушкарцу, а врло неподузетној и тромој жени. Тако је мање више и изгледало до недавно, услед чега је мушкарац сва права присвојио себи и жену довео у потпуно ропство. Код њихових разноврсних менталитета (активност и пасивност) није то могло

бити друкчије. И пошто смо после тешких мука дошли до тога да се изљуштимо из те хипертрофије сексуалног диференцирања, сада опет све то да уништимо, и то ми феминисткиње? Како изгледа ствар у практичноме животу? Феминистички покрет са гордошћу указује на успехе жена као што су г-ђе Кирие, Др. Атанасијевић, Др. Секулић. Зар се њихово деловање, то што им даје одлучан и изузетан положај у друштву разликује од деловања мушкарца услед различитог спола? Шта је у њему специфично женског? На проналаску радиа сарађивао је господин Кири, „Филозофске фрагменте” могао је писати и Божидар Кнежевић, „Писма из Норвешке” господин Дучић. У опште човечанским и вишим спиритуалним сферама нема спола него индивидуа. Ако као што г-ђа Др. Живановић тврди има посебног мушког мишљења и посебног начина женског мишљења, ако у људству нема ништа опште човечанског, онда то значи да женски лекар другојаче лечи него мушки, да женски телеграфиста другојаче телеграфира него мушки и т. д. И ти-. ме се потврђују само аргументи антифеминиста, а не феминиста! Г-ђа Др. Живановић ми пребацује Немилову изреку о „биолошкој” трагедији жене. Па зар је то случај д а је жена дошла у ропство мушкарца и зар то није трагично да се она мучила до смрти само зато јер је биолошки везана и није могла држати корак са мушкарцем?

У природи ништа не настаје без унутарње каузалности, сваки социални феномен има корен у некој биолошкој чињеници. У борби за опстанак подлеже слабији, а узрок његовог пораза можемо назвати његовом биолошком трагедијом. Ја сам увек тачно разликовала биолошке, социолошке и индивидуалне моменте женскога покрета и наводила доказе из науке, дочим г-ђа Др. Живановић једноставно сумарично вели „ово је тако”, или „ово није тако", а да то научно не доказује. Ја нисам казала да је материнство „зло”, за мене су „зло” и „добро” релативни појмови. Тако фактично може постати материнство „зло” у случају нове трудноће при туберкулозној жени која има већ децу, јер тиме долази њен живот и добробит њене већ рођене деце у опасност. Ја се у својој целој књизи борим за опстанак породице, пошто сматрам родитељство за извор среће и усавршавања. Што се тиче проблема породице, ваља разликовати њену трајну, т. ј. етичку и психофизичку суштину и њену економску суштину, која се мења и поткопава променама времена (индустрализација, великопроизводња и т. д.). Породица као етично социјална и психофизичка заједница остаје, али она изчезава као поље зараде за жену. Уосталом, ако феминистички покрет сматра домаћинство за праву домену рада за жену, онда нека не наводи као своје успехе, ако ова или она жена извојује извесну позицију и изве-

сно поље рада изван куће, јер је то највећа нелогичност. Или или. Практичан Живот тражи често компромисе, али идеологија једног покрета мора бити чиста и јасна да је разуме свако. У чему г-ђа Др. Живановић види смисао и циљ феминизма, то ја при најбољој вољи не могу да схватим. Ћутке прелазим преко личних увреда г-ђе Др. Живановић (таквих увреда у приказу г-ђе Живановић није ни било примедба уредништва). Желим само још следеће да кажем. Наука не зна за политичка убеђења, а факт је да уживају г. Немилов и други на пољу биологије, бактерологије и патологије признање целога света. А што се тиче нас феминисткиња, мислим да немамо право да са презривим осмехом пређемо преко рада људи који су из сопствене побуде реформисали цело законодавство у корист жене и дали јој сва и најдалекосежнија права, права о којима ми још не смемо да сањамо! Ми не можемо и не смемо забранити да модерне идеје нађу плодно поље и код просте жене нашега народа. Једино што можемо то је да ми сви, савесни и родољубиви елементи, будемо ти који им доносимо просвету. Ако не учинимо то ми, учиниће то други, туђи елементи, који ће искористити њихову наивност и злоупотребити за политичку пропаганду. Истини треба крчити пут ма како горка она била. Праг.

Др. Јулка Хлапец-Ђорђевић

Број 19-20

„ЖЕНСКИ ПОКРЕТ“

Страна 3