Женски покрет

pod geslom antirevizije. In ravno tako kakor je bil 1. 1914 neznaten dogodek povod za splošen požar, ker je bilo gorivo povsod že dobro pripravljeno, ravno tako lahko izproži sedaj malenkosten povod, spretno izrabljen, vojno med dobro pripravljenimi skupinami revizionistov in antirevizionistov. Dovoljno je znano kakšna sredstva bodo uporabljavali v novi vojni strupi in plini bodo porušili in razdejali vse, kar tvori gospodarsko in kulturno bogastvo Evrope. Po I. 1918 so doživele vse evropske države strašne periode gospodarske depresije, nekatere kakor Avstrija in Madžarska so bile pred pravim polomom. Pravi vzrok je bil znam, a nacionalni egoizem je preprečil rešitev pri korenini zla in se je rajše posluževal umetnega zdravila posojil, in tako metal človečštvu pesek v oči. Od lanjskega leta je ta depresija tako konstantna najplastničnejše se izražava v ogromnih miljonih brezposelnih — da odgovorni državniki ne morejo najti niti zasilne rešitve, kaj šele trajne. Konferenca za konferenco se vrsti, na vse mogoče načine rešujejo agrarno vprašanje kot centralno vprašanje Evrope ali beda narašča, gospodarstvo Evrope propada in hira. Čeprav države dobro vedo, kje je korenina zla, vendar nečejo presekati zla na pravem mestu, ker je egoizem močnejši od pameti: Evropa se duši v carinskih barjerah in v zaščitnih carinah, v njeni proizvodnji je dezorganizacija. Proizvajanje brez sistema, brez prilagoditve naravnim razmeram ščitijo poedine države pod pritiskom močnih producentov, a na škodo slabotnih konsumentov, ki so v večini. Poleg tega so danes zaprti evropski proizvodnji skoraj vsi izvenevropski trgi, kar je bilo pred 1. 1914 vse drugače. Danes so še gospodarsko osamosvojile prekomorske države, zlasti Azija, .Južna Amerika in britski dominioni, in ne potrebujejo Evrope. Evropska proizvodnja postaja vse bolj in bolj omejena samo na evropske odjemalce. Ta fakt bi moral prisiliti države, da izvedejo drugačno organizacijo produkcije in da porušijo carinske meje, tako da postane Evropa samostoj gospodarski organizem, tako kakor so Združene države severne Amerike samosvoja gospodarska celina, čeprav so skoraj še enkrat tako velik teritorij kakor Evropa. Rusija s svojim nepreglednim naravnim bogastvom in s svojim mrzličnim tehničnim razvitkom tvori zopet gospodarsko celino, ona v doglednem času ne bo več navezana na uvoz iz Evrope. A Rusija je štirikat večja od Evrope. Amerika, Rusija in Kitajska, ki je tudi mnogo večja od Evrope, gredo po potu k popolni gospodarski osamosvojitvi in neodvisnosti, njihovi ogromni teritoriji niso razkosani s carinskimi mejami v življenja nezmožne in v gospodarskem pogledu neznatne edinice. Samo Evropa vztraja na luksusu anemičnih gospodarskih edinic, katerim s preparati dvomljive vrednosti

posojili, konferencijami in lepami besedami umetno podaljšuje življenje. V gospodarskem pogledu so Združene države severne Amerike najboljši vzgled za Združeno Evropo. Sev. Amerika ima nepregleden notranji trg, kjer plasira svoje proizvode in je zato vkljub momentane krize še vedno najbogatejša zemlja na svetu. Povprečni dohodek Amerikanca je trikrat višji od dohodka povprečnega Evropejca, realne mezde so tamkaj dva in trikrat višje kakor so v Evropi, vsak šesti Amerikanec ima automobil itd. Evropa se potaplja v morju carinskih mej in za vsak proizvod mora plačati visok davek lastni kratkovidnosti. Ali dospodarska vprašanja niso važna samo za ureditev življenja v mirnem času, ona imajo še drugo moč: ona so vedno najglavnejši povod za vojne. Ureditev Evrope v samosvojo gospodarsko enoto je glavno stremljenje panevropskega pokreta, ker je rešitev

gospodarskega vprašnja rešitev življenja Evrope. Rešiti življenje Evrope pomenja pripravljati trajni mir. Konference, lepe besede državnikov tega posla ne morejo izvršiti narodi sami morajo postati motorna moč pri tem delu. Za njihovo eksistenco gre, a nekoliko plutokratov, ki danes faktično vladajo, se mora pokoritit volji večine. Brez močne vere, da je rešitev mogoča, tudi narodi ne bodo uspeli. Zakaj ne bi žene delovale proti fatalizma, ki omamlja večino in ji krha voljo, zakaj ne bi one postale avantgarda pri delu za Združeno Evropo? One so, ki dajejo življenje, one naj odločajo o njem. Življenje pa ni življenje, ako gre skozi bedo v smrt na bojišču, življenje je radost uživanja lepot prirode in umetnosti, življenje je pravo življenje, ako je prosto materielnih skrbi in muk, in samo za takšno življenje se izplača, da tvegajo matere svoje življenje. Ljubljana

Štebi Alojzija

Свебалкански покрет за Балканску унију

Kao uштo je познато балкански покрет добио je одређеније контуре у погледу циљева и метода рада на конференцији одржаној у Атини у октобру прошле године. Ту су постављени основи балканској Заједници и њеном правцу рада. Органи конференције су: 1) Скупштина која се одржава једном у години у октобру по реду увек у другој држави балканској. 2) Савет који држи састанке по потреби у току године. 3) Као централа постоји биро и Секретаријат, који су у оној држави где се држи скупштина. 4) Националне групе за Балканску унију као националне организацијеКрајем јануара ове године одржан је састанак Савета конференције у Солуну, где се о даљем раду конференције и о дневноме реду скупштине, која ће се одржати у октобру ове године у Цариграду. Већано је било о структури националних група, о њиховим правилима. Ту се изразила жеља да та правила буду што једнообразнија. Национална група треба да обухвати што шире слојеве народа, сталежа и организација, јер од општег (јавнога) мњења на крају крајева зависи и судбина целога покрета као и судбина балканских држава и народа. Чланство треба да буде лично и групно. Даље морају постојати секције за свршавање специјалних послова. Даље се приступило питању организације Балканске уније, Уније балканских држава и народа. Према одлуци I конференције у Атини, Савету конференције је стављено у дужност да изради упитник о прецизном облику и подробностима у погледу организације уније. Све су

се делегације сложиле да је расправљање овог питања у детаљима прерано, те је одлучено да свака национална група треба да спреми одговор о томе какав треба да је састављен упитник и да га достави претседнику конференције, сада ХасанБеју у ЦариградуУ погледу рада специјалног комитета, који би се бавио решавањем политичких питања, која су по својој природи најосетљивија и где постоји опасност размимоилажења и одвајања, одлучено је да свака национална група одреди по два члана за тај комитет. Тај одбор има да припреми, на основу резолуције I конференције, претходни нацрт о Балканском пакту, он треба да расправља и о примени постојећих међународних уговора као и о свима тешкоћама које су у противности са моралним стишавањем и које ометају политичко зближење међу балканским народима. По свима овим питањима националне групе треба да поднесу претседнику Конференције сво је предлоге и мемоаре у року од два месеца. Претседник ће упутити ове мемоаре свима националним групама с тим да оне имају у року од два месеца да одговоре на те мемоаре. Затим ће одговори бити упућени националним групама и по том ће претседник сазвати седницу тога специјалног комитета. Комитет ће поднети извештај савету и о њему ће расправљати политичка секција конференције. По питању изједначења грађанског права одлучено је да се то питање упути иа студију националним групама. У циљу ширења идеја Балканске Заједнице решено је да се установи Балканска недеља, која he бити последња недеља у априлу. Треба гле-

дати да се по могућству те недеље састају професионалне групе у свима балканским државама. Тако је од лучено да буду у овој години састанци у Грчкој трговаца и банкара, у Југославији раденичких организација (берзе рада) и женских организација- У Бугарској састанак земљорадничких организација и студентских, у Румунији интелектуалистичких, а у Албанији општинских самоуправа. Свака национална група треба да ангажује своје надлежне организације и установе да узму иницијативу за сазиве. У погледу економске сарадње одлучено је да се препоручи националним групама да организују анкету, којој ће бити циљ прикупљање података о међубалканском промету и о начинима његовог развоја. По питању протекције дувана и житарица предложено је да се изаберу по два члана у комисију од стра не националних група. Још је једна врло важна одлука донесена у смислу захтева I конференције. Одлучено је да претседништво замоли турског министра Спољних послова за иницијативу да позове на састанак све министре спољних послова у време заседања идуће конференције. Колико се цени рад конференције и ван Балкана да наведемо само чињеницу да је Карнеџијева Фондација доделила конференцији за ову годину 10.000 долара ради публицистичких циљева. Од тога ће се један део употребити за награде за тему која he се расписати: „О привредним односима међу балканским државама и средствима за њихов развој.” Правни факултет у Атини одлучио је да предложи Балканску конференцију за Нобелову награду 1931 године. Одлучено је да се и правни факултети осталих балканских држава замоле да и они то учине. У погледу дневнога реда наредне конференције одлучено је да уђу у програм: 1) Извештаји савета и националних група. 2) Извештај комитета о Балканском пакту. 3) Дискусија о извештају Комитета о лојалној примени постојећих уговора и обавеза које истичу из тих уговора, подразумевајући ту и обавезе које се тичу мањина и о свима тешкоћама које спречавају политичко приближавање између балканских народа. 4) Везе железница и питање мостова преко Дунава. 5) Слобода рада и циркулација. 6) Колаборација санитетских установа. 7) Колаборација балканских финансиских установа. 8) Могућност унификације грађанског права. 9) Организациона питања. Као што се види из овог дневног реда биће пуне руке посла и конференција у националним групама. А-

Др. Ксенија Атанасијевић : Религијска и филозофска подлога пацифизма

Онтолошко-религијска учења Хиндуса, нарочито будизма, сва су натопљена указивањем на обманљивост свих борби између живих бића. Наношењем штете другоме, човек шкоди себи, јер је све живо у суштини једно исто, јер су и нападнути и нападач створени од исте животворне субстанције. Према томе, бића се само привидно рађају и умиру; у ствари, она једино мењају облике. Нужност рађања, међутим, значи коб човекову, а највиши задатак мислиоца јесте да открије људима како да се, помоћу сазнања, разреше болова што све нова рађања неизоставно повлаче за собом.. Из оваквих премиса неизбежно следује обустављање непријатељстава, не само између људи, него између свега што живи, и васпостављање опште измирености. У Бхатавад - Гити, хиндуској метафизичкој поеми ретке лепоте, незаборавно је истакнута пролазност и таштина свих светских за-

војевања, кад се упознају вечне истине. Јунак Арџуна, пред сударање две војске, изговара речи што одају врховно филозофско уздизање над увек несигурним и тегобним склопом света постајања и нестајања: „Ја не желим победу,... ни краљевство; ни задовољства; нашто ми краљевство, -...нашто задовољства, или и сам живот?... Знајући да је оно што оживотворава тело неразорљиво, вечито, нерођено и непроменљиво, ....како и кога човек може да убије, или да буде убијен?” (Превод Др. Павла Јевтића). Кад би сви ратници поседовали овакво сазнање, ратних жртава уопште не би било! Са своје ни од кога другога још недомашене висине свеизмирујућега продирања у феномене, Буда учи да се не заустављамо на убогим ситницама небитних збивања, и да се, усред њих, узајамно не рањавимо, него да самилосно подносимо људе, наше сапатнике, уквржене, заједно са нама, у тешке окове читавога Husa живљења, и да радимо на своме спасењу помоћу утонућа у исцелитељску Нирвану. - Нама се чини да је Будин наук о миру једини радикалан; наиме тек увиђањем своје истоветне суштаствености и заједнич-

кога удеса, људи могу да се успу до становишта на коме ћe бити у стању да превазиђу своја сужена мерила и ограничене радње, и да приђу свим ближњима са саосећањем и наклоношћу. У старој персиској религији, која учи да постоји борба између принципа добра и принципа зла, стоји да ће, у крајњој линији, зло бити побеђено, а његовим падом доћи ће једном за свагда крај неслогама људским. Избављеним светом завладаће вечни мир. Дакле у овој вери истакнут је мир као коначни и најеминентнији циљ, као што је добро уочио Кант. Стара јеврејска вера, ориентисана према одсечноме начелу одмазде, креће се у правцу целисходног овоземаљскога морала, кад оштро осуђује повреду човекових добара и његовога живота, која за собом повлачи одговарајућу казну. Особито је важан став ове религије да је човек као такав неприкосновен. У I Књизи Мојсијевој, гл. 9,6, стоји: „Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека." Етички је недопуштено чинити насиље над личностима и народима; ко се о

тај принцип огреши, има да испашта, сходно своме преступу. У књизи пророка Исаије, гл. 33, 1, наилазимо: „Тешко теби, који пустошиш, а тебе не пустоше, и који чиниш невјеру а теби се не чини невјера; кад престанеш пустошити, бићеш опустошен, кад престанеш чинити невјеру, чиниће ти се невјера.” А у књизи пророка Авакума, гл. 2,8, иста мисао добија још одређенији изражај: „Што си ти оплијенио многе народе, тебе ће оплијенити сав остатак од народа, за крв људску. и за насиље учињено земљи, граду и свјема који живе у њему." Полазећи од овога, и у Старом Завету мир међу људима и народима идеализиран је као циљ, светлији од свију других. У Псалму 34 (14) каже се: „Клони се ода зла, и чини добро, тражи мира и иди за њим.” Хришћанство је по превасходству религија мира, достижног помоћу љубави према божанству и ближњем и помоћу праштања. Овде се обустав љање непријатељстава и угушивање себичности не постиже подизањем сазнања, као и будизму, него живим осећањем симпатије, кога Христос, својим страдањем, уноси међу људе. Изворна учења Христова приказују

Страна 2

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 5—6