Женски покрет

Интернационална Алијанса за женско право гласа и питање мира

Многе интернационалне везе и пријатељства претрпели су за време светског рата јаке потресе и могли су бити успостављени тек после дугог прекида по свршеном рату. Рат је показао које су везе биле истински „интернационалне‟, т. ј. саграђене на основи, која је свима народима заједничка и која има важност ма каква била светска политичка ситуација. Интернационална Алијанса за женско право гласа се за време рата није растурила, она је остала чврста веза међу женама, које је рат силом поделио на два табора. За Алијансу нису постојали табори, она је тежила да у општем хаосу сачува мирно пресуђивање. За ту њену тежњу је диван доказ у претставци, коју је упутила 3 августа 1914 свима претставницима страних држава у Лондону и енглеском министарству спољних послова: Та претставка је важан докуменат у историји Инт. Алијансе за женско право гласа, и она гласи: „Ми жене из целога света са страхом и грозом посматрамо садашњи положај у Европи, који је тако страшан да ће можда један део света, а можда и цео свет бацити у страхоте и несреће рата. У овом страшном моменту, у коме зависи судбина Европе од одлука, на које жене не могу утицати, не можемо стајати као мајке двеју генерација мирно по страни. Пошто смо политички без утицаја, зато можемо само молити владе разних земаља, да отклоне безпримерну несрећу, која нам прети. Жене се налазе у несносном положају да морају посматрати немоћне, како се спрема погибељ свему, што највише воле и цене отаџбини, породици, потомству. Нека буде свршетак рата такав или такав, сигурно је само, да ћe човечанство после њега осиромашити, да he бити цивилизација бачена унатраг и да he бити јака препрека тежњама, да се стање широких народних маса побољша, од чега једино зависи право благостање. Ми жене из 26 земаља, које смо се ујединиле у Интернационалној Алијанси са циљем, да поделимо са мушкарцима ону власт, која формира судбину народа, обраћамо Вам се с молбом, да покушате употребити сва средства као и арбитрарни суд за међународни споразум, да спречите да не утоне половина цивилизованог света у крви“. Одмах после тога изашао је у органу Интернационалне Алијансе „Женско право гласа" чланак, који је написала тадања потпретседница госпођа Fawret и у коме између осталог каже: „Стојимо пред мржњом, неспоразумима, које је распалио рат. Али у пркос крутом расположењу, које је обвладало светом, морамо чврсто чувати нашу заједницу. Ми морамо неговати везу, да су правда и доброта јачи од мржње и страсти рушења. Ми жене, које смо радиле заједнички за једну велику ствар, имамо заједничке наде и идеале, они су неразрушљиве везе, јаче од онога што нас раздваја". Ако се после толико година удубимо у храбре речи, које је на почетку рата слала Инт. Алијанса свету, морамо признати, да је мало ко сачувао у оно доба онакву трезвеност мишљења. На црти, на коју је стала Инт. Алијанса год. 1914 у погледу питања мира и рата, она стоји непоколебљиво и данас, и њеном озбиљном и правилном ставу на почетку рата, треба захвалити, да су се жене целога света тако брзо после год. 1918 одазвале њеном позиву и дошле год. 1920 на конгрес у Женеву, у много већем броју него икад раније. Кад су се скупили год. 1926 чланови Инт. Алијансе у Паризу, да ту одрже конгрес, дочекала их је једна порука оснивачице

и почасне претседнице госпође Chapman Catt. У својој поруци она је казала да је највиша дужност, коју имају жене после задобивања политичке равноправности, да раде за светски мир, и пошто је потписан Локарнски пакт, који гарантује сигурност, дошао је моменат, да се ради за разоружање. Полако he затим доћи и разоружање духова, и превласт на рат управљеног мишљења замениће царство мира. Апел госпође Chapman Catt добио је задовољење тиме, што је Инт. Алијанса закључила на париском конгресу оснивање нарочите комисије за мир и Друштво Народа. Закључак је био одмах приведен у дело и изабрани чланови за ову комисију, а за претседницу је била изабрана госпођа Ruth Morgan из ЊуЈорка. Конгрес је ставио комисији у задатак, да проучава средства помоћу којих би могле употребити жене своја политичка права, да утичу на рад Друштва Народа и да увек и свуда раде за светски мир. Комисија за мир је већ идуће године почела своју акцију и организовала у времену од 17 —19 новембра 1927 године у Амстердаму веома успелу конференцију за мир. На тој конференцији су се расправљала политичка и привредна питања, која су у вези са успостављањем светског мира. Алијанса је придобила за ову конференцију одличне сараднике: између осталих су били говорници господин Madaringa, претседник одсека за разоружање при Друштву Народа, господин Ruyssen, генерални секретар Иинтернационалног Савеза Лига за Друштво Народа (долази сада и на београдску конференцију), госпођа Kluyver као делегат холандског министарства спољних послова, госпођа Dr. Lüders, члан Рајхстага и званични делегат Немачке на светској конференцији за привредна питања и т. д. На конференцију дошла је и госпођа Chapman Catt из Америке. Друга акција комисије за мир била је године 1928 у Дрездену, на којој се расправљало о важности Келоговог пакта за мир. На тој конференцији говорио је познати апостол мира, професор Guidde из Минхена. У 1929 години била је упоредо са конгресом у Берлину приређена једна ванредна манифестација за мир, којој је присуствовало око 8000 особа. У следећој години била је сконцентрисана делатност Инт. Алијансе око рада Друштва Народа, а сада ове године долази Инт. Алијанса код нас да на нарочитој конференцији за мир од 17 —19 маја заинтересује наш свет за судбоносна питања: разоружање, економска сарадња држава. Питање разоружања расправљаће идуће године Друштво Народа на нарочитој светској конференцији. За ову конференцију Инт. Алијанса већ дуго врши пропаганду да би што боље убедила жене, да не смеју чекати скрштених руку на резултате те конференције, него да утичу на јавно мишљење и владе у смислу резолуције, коју је примила Интер. Алијанса, на конгресу у Берлину и у којој се каже: Разоружање не сме остати само на ограничењу наоружања, него на ефикасном смањивању наоружања свих врсти оружја за сувоземни рат, за рат на мору и ваздуху. На београдској конференцији говориће признати стручњаци за питање разоружања као вице-адмирал Druge Lоwe из Енглеске, комадант Adams из Друштва Народа, министар н. р. г. Нинчић и много истакнутих жена из интернационалног феминистичког покрета.

Четврт века које је протекло било је велики период у историји човечанства. Радите тако да године које наступају буду достојне претходних година. Из Посланице г-ђе Чепман Кет Берлинском конгресу 1929.

Страна 6

Штампарија Живка Маџаревића (пређе „Туцовић“). Београд, Славија. Цара Николе 11. 3. Телефон 11-42.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

Број 9—lo.