Женски покрет

* * *

Говори се увек о јавном мишљењу. Нико не зна тачно шта је то; данас смо га међутим видели. Вилиам Мартен

(Журнал д Женев, 7 фебруара 1932) Ко год је имао привилегију да учествује 6 фебруара у Женеви, предаји петиција Конференцији за разоружање није могао а да не осети узбудљиви утисак да преживљава један историски моменат. Али, није нас само предаја наших осам и по милиона потписа тако дубоко узбудила, већ и осећање једне непобедне и категоричне воље за светским миром, коју су тако неодступно изражавали у својим говорима претставници милиона и милиона људских бића. И та воља, то мишљење, те тежње, ти захтеви милиона и милиона одјекивали су од једног говора до другог, па некад и у претећем тону, а увек су се односили на једну исту реч: Разоружање. Г. Вандервенд је говорио о светоме гневу народа који ћe грмети против Конференције, ако она не би успела; претставник два милиона студената изјавио је: „Ви објављујете рат, али ми млади треба да га водимо, а ми га нећемо“. Цркве су потсећање да човек нема права да убија, и да је рат злочин пред Богом; радници да не долазе да преклињу, већ да захтевају... Гомиле писама, телеграма и резолуција стигле су секретаријату и Г. Хендерсону, као што је он tо саопштио отварајући ову седницу, говорећи у име милиона и милиона људских бића, инсистирајући на Конференцији у прилог разоружања. Поменимо овде само Међународни задружни савез, који претставља 70 милиона породица у 44 земље; Оријентални савет методистичке екуменске конференције, који претставља 50 милиона људи; Ванредни конгрес белгиске синдикалне комисије, који претставља 150 милиона организованих радника; IX Конгрес Пен клуба који је груписао главне књижевнике и песнике света, итд. итд. Ми смо донели више од 8 милиона потписа; Г-ђа Штенберге—Етеринг, претседница Међународне женске католичке лиге говорила је у име 25 милиона католичких жена; Г . Титулеско предао је 2 и по милиона потписа прикупљених прошлог лета од холандске штампе, Др. Милер претстављао је све светске евангеличке цркве и све евангеличке хришћанске ор-

ганизације. Г. Дипиј, Лиге човекових права, са стотинама хиљада чланова; Лорд Сесил, Удружења за лигу народа са милион и по чланова; Г. Вандервелд 25 милиона радника; Г. Жуо 14 милиона синдикално организованих радника... И тако су се јасно осећала иза тих милиона и милиона гласова и потписа људска бића која траже мир, разоружање, проклињући рат, да Конференција није могла, а да не осети чему се излаже ако не одговори овом свеопштем покличу. Пређимо сада на саму предају наших петиција. Као што је познато, упућен је апел швајцарским женама да допринесу да ова свечаност добије што свечанији карактер,. тиме што ће послати своје претставнице из свих делова Швајцарске. Многе су се жене одазвале овоме апелу и скоро сва женска друштва послала су своје делегације које су се стварно осећале претставнице својих сестара из других земаља. Састанак је био заказан у дворцу Ејнар за 9 часова ујутру. Густа гомила је ујутру журила, говорећи енглески, француски, немачки. Али, ускоро је све организовано, 56 земаља уређено је по азбучном реду; свака земља има права на четири претставнице, и свака међународна организација, члан Женског комитета за разоружање, на једну претставницу. Ешарпе са именима земаља и организације и трака око руке са натписом „Рах“ омогућују ориентисање. У групама прелазимо парк Бастион и стижемо пред Изборну палату, седиште пленарне седнице и Конференције, у чијем се холу налазе петиције распоређених у гомиле и од којих свака од нас добија по један свежањ. Потписница ових редова била је одређена да претставља Аргентину и носила је под руком свежањ који је носио овај натпис: Coleccion de Peticiones recojidas bajo los auspicies de la Liga nacional de las Mujeres evangelicas en la Republica Argentina; друге су нашле свежње јапанских потписа елегантних слова итд; али смо увек осећале како кроз ове листове хартија куца срце жена и матера других земаља које траже мир и сигурност за своју децу. Швајцарску су претстављале три чланице Лиге жена за мир и слободу, којој припада у нашој земљи сва слава око прикупљања потписа. Г-ђа Рагаз, Г-ђа Лежен и г-ђица Шетцел, претседница Женевског комитета за разоружање.

АПРИЛ, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ