Женски покрет

године у Женеви, и да претворе тај конгрес у силну интернационалну демонстрацију противу ратних злочинаца и њихових средстава". Овај проглас потписали су између осталих: Romain Rolland, Henri Barbusse, Maksim

Gorki, Upton Sinclair, G-đa Sunjatsen, Theodore Dreiser, prof. Einstein, P. P. Langevin, Heinrich Mann, John Dos Passos, F. Masareel, Eleonora Despard, Jean Devanny.

XVI ИНТЕРНАЦИОНАЛНА КОНФЕРЕНЦИЈА РАДА

Од 12 до 30 априла т. г. одржана је у Женеви Интернационална конференција рада. Ове године било је заступљено 37 држава преко својих делегата, међу којима је било 12 жена, и то 7 као владини делегати или експерти, 4 радничка и 1 послодавачки. На дневном реду је било 4 питања, од која три нарочито могу интересовати и женске организације, и то: 1) осигурање за старост, и смртност; 2) Бесплатни бирои за посредовање рада; 3) Утврђивање доба старости за упославање деце у неиндустриске послове и 4) Ревизија конвенције о истовару и утовару на бродовима. Прва два питања стављена су први пут ове године на дневни ред, те према методи и организацији рада само су начелно третирана, а њихово се решење очекује тек идуће године. Tpeћe питање било је у својој завршној фази, т. ј. требало је да се донесе конвенција, која би имала да заокругли интернационално законодавство у погледу запославања деце. XIII део уговора о Миру, који установљава Интернационалну организацију рада, јасно је изразио идеју, да се стални мир у свету може постићи само на бази једног социјалнога мира и социјалне правде. Стога Организација рада чини огромне напоре, да оствари боље и радикалније услове за рад, да осигура бољи живот радног света у свима земљама, да заштити од преране и претеране експлоатације свеже, младе снаге у човечанству итд.. Питање осигурања за старост, инвалидност и смртност, нужност спровођења тога осигурања, базира на моралној обавези цивилизованог друштва да уклони срамоту, која је вековима притискивала друштво у коме се радник, исцрпен својим доприносом рада у општој заједници, у моменту несреће, старости или његова породица у случају његове смрти, излаже недостојности тражења милостиње од оне друштвене -средине, за чији развитак је он утрошио своју радну снагу. Материјална основа регулисана овога питања је баризарана на факту, да се последице радничког ризика неоспорно у сваком случају са мањим невољама могу поднети колективно, но што све те тешке ризике може поднети изо-

лована инвидиуа или породица. Дискусија по овоме питању је дала доказа, да је време да се oвo осигурање интернационално спроведе и загарантује, а идуће године, у завршној фази, вероватно да ће се постићи доношење нове конвенције, која ћe јаче обавезати све државе да обезбеде радника и у овом погледу. Друго питање које иде за тим, да се у целоме свету укину бирои за посредовање рада, који за главну сврху имају добит, било је предмет веома интересантних дебата. У самом XIII делу уговора о Миру, маже се: „рекрутоване радне снаге имало би се побољшати као хитан услов ради установљавања социјалнога мира“; а даље „радна снага се не сме сматрати као роба, или као прост предмет трговине“. Но како се до сада није још постигло, да се на основу овога принципа стане на пут разноврсној, невероватно тешкој експлоатацији радног света, који су преко плаћајућих бироа тражили запослење. И. Б. Р. је ставио ово питање на дискусију. Правилно решење питања да се онемогуће злоупотребе ових плаћајућих бироа, може бити посгигнуто само једним интернационалним споразумом. Узалуд поједина национална законодавства доносе најлепше одредбе у томе погледу, не може се постићи жељени успех, докле год у једној земљи ти плаћајући бирои још постоје, и тежећи за што већом зарадом, која им је једини циљ, они преко својих агената успевају да развију своју злокобну секцију и на све остале земље. Позната је ствар, да су највеће и најстрашније жртве ових бироа од увек биле жене, и стога правилно решење затварања оваквих бироа у целоме свету, значило би и испуњење једне важне тачке програма многобројних женских организација. По дискусији која је ове године вођена на конференцији ио овоме питању, врло су позитивни изгледи за срећно решење и овога тешког социјалнога проблема. Можемо очекивати да идућа конференција рада усвоји једну конвенцију у томе циљу. Треће питање, утврђивање доба старости за запослење деце на неиндустриске радове, изазвало је необично интересовање, како свих делегација, тако и публике уопште. Мислим

MAJ, 1932

ZENSKI

POKRET