Женски покрет

чланови нису примењивале на оне који су друге заразили сифилисом или другом венеричном болешћу. Чл. 269 кр. з. кажњава се робијом до десет година „ко женско лице с којим није у браку силом или претњом истовременом опасности по живот и тело принуди на обљубу или обљубу врши над женским лицем које претходно доведе у несвесно стање или га другојаче за одбрану онеспособи". Овај члан се може применити на тако многе случајеве где је жртва претходно била под утицајем алкохола, зашто имамо примере који су и у јавност доспели. Чл. 273 каже: „ко над женским лицем које није навршило 14 годину изврши обљубу казниће се робијом до 10 година“. Доба од 14 година је сувише ниско узето. Чл. 276 кажњава затвором од 6 месеци до 5 година оног који злоупотреби поверење полно непорочно малолетне девојке, чл. 277. кажњава строгим затвором онога који се користи невољом у којој се налази полно непорочно лице па ово обљуби или какву блудну радњу с њим или с неким другим изведе. Тај члан 277 је важан, јер су девојке у невољи најчешће изложене преварама, а он обухвата и све подводаче. На њих се односи и чл. 280 који гласи: ~ко из навике или из користољубља иде на руку вршењу блуда казниће се строгим затвором до 2 године. У особито тешким случајевима казниће се до 5 година“. Под удар овога члана спадају данас сви власници бордела, кућа и соба који дају поједине собе у најам проституткама. Дело се састоји у томе што се иде на руку вршењу блуда,

а на који начин то je споредно, као што тумачи г. проф. Шиловић. Чл. 281 је још тежи; он кажњава строгим затвором до 5 година и новчано до 250 000 динара онога ко искоришћује женско лице које блуд проводи у виду заната. Чл. 283 кажњава злочинство међународне трговине белим робљем: „ко какво лице ради блуда одведе у иностранство или га ради Toгa другоме преда казниће се робијом до 15 година.“ Важан је за нас нарочито чл. 158 који гласи: „ко из одвратности према послу у скитњи, блудничењу, просјачењу или у професионалној коцки проводи време казниће се затвором до годину дана“. Дакле, проституција је недозвољена, она се кажњава, она се не признаје као занат. Кажњавани су они, који искоришћују жене. Чл. 52 упућује лице, које је у скитњичењу, просјачењу или блудничењу у поврату учинило ма које кривично дело, после изречене казне, у завод за рад, јер се такво лице сматра опасно за јавну безбедност. А поред свих тих параграфа у највећем броју наших градова постоје јавне куће, и у свима тим кућама проститутке, које могу пријавити свој занат и живети од њега. Као што се види, нови кривични закон својим уредбама је припремио земљиште увођењу закона за борбу против проституције и венеричних болести, и ми морамо желети, да се ово, тако значајно питање што пре реши на бази аболиционистичког система, који омогућава наш нови кривични закон.

ПРИСИЛНО РАПАРТРИРАЊЕ ПРОСТИТУТКА

Д-р Паулина Луизи,

делегат владе Урагваја при Лиги народа

Интернационални биро за укидање трговине женама и децом упутио је Лиги народа 1930 године меморандум у погледу питања пројекта доношења интеренационалне конвенције за присилно или добровољно рапартрирање проститутки. Ово питање било је дуго дискутовано на седницама Комитета Лигe народа за укидање трговине женама и децом у заседању 1931 године, и било je peшeнo да се саслуша мишљење свих заинтересованих организација по овоме питању, као и мишљење влада разних земаља, и да се за овогодишње заседање Комитета Лиге народа за укидање трговине женама и децом ово пи-

тање опет стави на дневни ред. Као известилац тога питања, имала сам част да будем одређена ја. 40 националних и интернационалних женских организација су упутиле прошле године протест Лиги народа, против доношења једне такве конвенције, и међу тим протестима, налази се и протест Алијансе женских покрета из Београда. Две тачке у пројектованој конвенцији изазвале су нарочиту опозицију женских организација, а то је: „Присилно званично рапатрирање проститутки“ и „Санкције у случају повраћаја.“

108

ZENSKI POKRET

JULI I AVGUST, 1932