Женски покрет

O druže moj! Kad sam te maločas pogledala, primetih kako ti je tvrdoča zajašila oko usana, a pogled postao mutan, dok ti se prkosni ponos zacario na licu. Znam, razumem te dobro. Metnuo si oklop, da ti ne bi ponovo ranila dušu. Ne boj se, druže! Ja neću oklop! Hoću tebe! Možda i ti mene hočeš, ali misliš da ćeš do mene doći bujicom prekora i prigovora? Ne, druže, ne! Oboje mi to dobro znamo, no sad nije momenat za to! Pred provalijom smo. Kad ju pređemo, kad stanemo na sigurno tlo, onda možemo raspredati gusto tkivo što je život oko nas spleo. Šta smo zgrešili jedno drugom? Što smo si sagledali duboko u oči i što smo glasno rekli, šta smo onde na dnu videli. Hi smo se zaista prevarili? Ako nismo, zar smo toliko slabi da hočemo da vidimo samo ono lepo, dok od onog ružnog okrademo glavu? Zar ne bi bilo bolje da pokušamo da i to ružno preobrazimo u lepo? A možda se mi samo ne razumemo: različitim rečima objašnjavamo i krstimo jednu te istu stvar? Možda se pored svega ipak premalo poznajemo! Hi nas je kultura toliko pokvarila, da više ne znamo da budemo iskreni? Ne umemo da budemo istiniti? Istiniti do srži! Jer pored sve naše mržnje na laž, potkrade nam se ona katkad ipak, nesvesno i protiv naše volje. Ja neću tvoje samoljublje, druže, neću tvoju gordost, tvoju ironiju, ja hoću samo tebe! Tebe onakvog kakav si bio, pun vere u život, kad si pun zanosa kovao planove, kad je iz tebe izviralo samopouzdanje, kad si s njime zaneo i mene i plamtečim očima govorio kako četno zasukati rukave i golim rukama zaorati zemlju, prebijati se kroz trnje i šikarje i gaziti nove puteve za one ko ji dolaze iza nas. Da, sad, kad te moje fizičke oči više ne vide, kad ne možemo da vidimo koliko je rastojanje medu nama, ja osečam tvoju blizinu. I niže se sličica za sličicom i razgovaraju se duše. Mrak je morao pasti na zemlju, da one skinu svoje haljinice i nađu se tako gole golcate jedna prema drugoj. Ne bune vas potsmesi, ne vidi se potcenjivanje i precenjivanje, nije se ukrutila gorčina i ne bani se uzajamna uvređenost. Samo duše pričaju, pričaju o onom, što nikad ni u sumraku ne bi rekle. Kad se cvetovi u baštama ljudskim zatvaraju, pupoljci se njihovih duša rastvaraju.

Nekad smo videli samo ruže na trnovitom putu života. Danas nam trnje zakriva ruže. Jesmo li se več zamorili odgrćući ih? Iza oduševljenja došlo je razočaranje, iza vere slom. Mnogi od nas proživljuju slično i doživljuju jedno isto samo u drugim oblicima i u drugim momentima, neko ranije, neko kasnije. A i jedno i drugo (razočaranje i slom) dolazi verovatno odatle, što smo išli za jednom fikcijom, projekcijom naše duševne potrebe, koja na žalost nije odgovarala realnosti. Jer ako nije to slučaj, ne može da bude ni razočaranja ni sloma! Mogu da se jave samo krize. A iz svake, pa ma kako teške, čovek izlazi prečiščen, prekaljen. Blagoslovene su i patnje koji put! Kažeš, izgubili smo poverenje! Jesmo li ga stvarno i imali, kad smo ga mogli izgubiti? Po neravno j liniji života svako od nas nosi svoj krst. Posrče i pada, diže se i opet ide: dalje. I retko kad neko može da sazna koliko je čij i težak, jer poneti ga jedan čovek drugotnenikad ne može, tek samo mu ga može pridržati. A život je tako kratak? Vera čoveka podržaje, a ljubav pokreće u životu, druže! I kad te ja u ovom momentu dozivam, znaj da neću da te dovede bilo kakav osećaj dužnosti, pijeteta ili tradicije, ne treba mi ni tvoj ponos ni tvoja ambicija, ni tvoj intelekt! Sa svim time ostani gde si, ako šilom prilaziš! S osmejkom oko usana, s pregrizenim bolom u duši, rastaćemo se kao prijatelji. Ja hoću, meni treba samo tvoja topla, prijateljska ruka. Veruješ li mi, druže moj?

Ј. B.

БЕЛЕШКЕ

Предавање др. Хлапец-Ђорђевић: „Суштина женског питања." Г-ђа др. Јулка Хлапец-Ђорђевић, из Upata, која се ових дана налази у нашој средини, одржаће у суботу 17 септембра у 18 чаоова у Женском клубу у Београду, Кнез Михаилова 46-1, предавање. „Суштина женског питања". И по предавачу и по теми предавање је врло интересантно, прво у сезони, и надамо се да ће сакупити све оне који се интересују за феминистичке и социјалне проблеме. Нови директор Прве женске гимназије и нова управитељица Грађанске школе. У Првој женској гимназији у Београду постављена је за новог директора г-ђица Даринка Јаношевић, досадашњи професор у истој гимназији. За управитељицу Мешовите грађанске школе у Београду постављема је г-ђа Јованка Чубриловић. - Ово je први случај да жене добију управу школе у средњој настави у Београду.

СЕПТЕМБАР, 1932

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

135