Женски покрет

ровати у периоде мирољубивости и ратоборности. б) Империјализми капиталистичке класе који воде главну реч појединим државама веома често из класних својих интереса изазивају paт. в) и г) Споменути капиталистички интереси су у највише случајева узроци ратова. д) Привидне националне противности искоришћује ратоборна класа у моментима економске депресије и уметно подржава и распирује т. зв. ратно расположење у несвесним масама. ђ) Нема таквих антагонизама међу народима који би могли изазвати рат, али ти антагонизми постоје између држава у који-. ма главну реч има само једна класа. Зато има до сада најмање ратова између држава у којима је имала реч демократија. е) Права демократија своди колективну ратоборност, ако се може о њој говорити на минимум. ж) Промене економске структуре у смислу приближавања једне државе другој, приближавање народа с народом и класе са класом најбољи су лек против свих антагонизама. з) Немачки »Drang nach Osten« и трговачки ривалитет Енглеске и Немачке изазвале су највеће клање у историји света, светски рат, који се давно пре сарајевског атентата могао предвидети. и) Ратне кризе he уклонити једна радикална реформа економских односа у свима државама. 3) Превиђање није условно. 4) С обзиром на наше истакнуто становиште о узроцима рата није потребно одговарати на ову тачку. 5) Величине ратних ризика се могу утврдити у будућим ратовима. Већи материјални ризико претрпеће, природно, народи који имају шта да изгубе, народи са високом материјалном културом. У светском рату страдала је н. пр. релативно више Фанцуска и Белгија, него Србија која је иначе имала највише људских жртава, којима је светски рат зауставио темпо културног и економског напредовања. Модерни рат који ће моћи за врло кратко време да уништи огромне стваралачке напоне цивилизације, штетиће природно више оне народе који су ту цивилизацију стварали. Цивилизовани народи теже надокнађују и људске жртве, јер је број порода код њих знатно мањи.

Г-ђа Анђелија Милићевић, учитељица у Новом Бечеју, послала нам је следећи одговор: Сва постављена питања могла би се све-. сти на два битна, основна питања: 1. Који су дубоки, главни узроци рага? 2. Који су услови трајног мира? О главним узроцима и проузроковачима рата, дао је тачан исказ први енглески делегат у Лиги народа лорд Роберт Сесил назвавши их „Крвава интернационала", подразумевајући под њом све ненародне, ратоборне мрачне силе. Саглашавајући се у тој оцени са њим, сматрам да су ти ратни проузроковачи и ратне мрачне силе првенствено, ако не и једино извесно јако повлашћене друштвене класе, као и новчани краљеви и магнати тешке металургијске и ратне индустрије и њихови концерни и трустови, као: Круп, Стинес, Хугенберг, и Ко у Немачкој; Шнајдер-Крезо и Ко у Француској; Шкода и Кр у Чешкој; Шерери и Детердинзи и разни Крупови у Енглеској, Америци и Јапану. Ради што већих државних поруџбина ратног материјала уносе ови магнати и њихови концерни путем своје моћне штампе и безброј вештих агената, сумње и страх у народе и државе и стварају психолошку несигурност и опасност у појединим народима, које после ређају епидемично, шовинистичко ратничко расположење код свих народа. Последица овако разорног дејства јесте то да се појављују нездрави, шовинистички покрети, као фашизам, хитлеровштина, док најзад државно крмило не заузму шовинистичке ратоборне личности као што су Мусолини, Хитлер, Гембеш, Ванча Михајлов и њима слични. Услови, пак трајног мира у свету јесу: 1 Ограничење неограничене моћи и 2 Стварање Паневропе. Разорно деловање наведених тамних сила могло би се и требало би се у интересу цивилизације и добра свих народа, отклонити остварењем капиталног захтева Вудроа Вилзона, наиме: најстрожију забрану у целом свету сваке приватне производње оружја, док би државну производњу у свима државама требало ставити под интернационалну контролу. Ово капитално питање савремене цивилизације могле би лако решити, само ако би се искрено заложиле и велике светске државе: Енглеска, Француска, Америка и Јапан. Још сигурнији услов трајног мира у Европи, а тиме и у свету, био би остварење чо-

40

ŽENSKI POKRET

MART, 1933