Женски покрет

вечанских целисходних замисли и плана највећег поборника светског мира Аристида Бријана и свих правих пријатеља мира: стварање Паневропе, велике и искрене заједнице свих европсих народа. У том великом федеративном савезу држава изгубиле би се и националне мањине и све наследне и привремене мржње међу народима. На појединачно истављена питања анкете Интернационалног социолошког института, могла бих одговорити следеће: 1. Предвиђање ратова је могуће према изазваној ратној психози у народу и заоштравању извесних такозваних националних спорова. 1 а) Ратови не зависе од одлука личних (у доба федералних и апсолустичких владавина ранијих времена да, данас не) већ од колективних интереса супарничких повлашћених класа индустријских магната. 1 б) Ратови не зависе од случајних народних покрета, јер таквих нема. Има вештачких и повремених, али намерно инаугурисаних, те и условљених. 1 в) Зависе од вештачко изазваних “колективних, психичких стања. Јер у данашњем времену огромних научних проналазака, насушне потребе свих европски народа могу се задовољити уз нешто више разума и правице, тератори не би морали бити последица националних потреба. 1 г) Сложеност ратних чинилаца није одвећ велика: Новчани и индустријски магнати и шовинистичке организације и покрети који се узајамно изазивају и потпомажу. 2 а) Не може се установити један нови ритам, према коме би се понављали периоди оштре ратоборности. Некад је овај припремни период краћи, а некад дужи, у од-

носу према снагама и интересима агресивних ратоборних сила. 2 в) Сматрам да су речени ратни узроци стални, бар у последњих сто година. 2 г) Може се претпоставити тесна веза између извесних друштвених структура и ратоборности. Апсолутизам, реакција, банкократија, фашизам. и слични су носиоци ратне психозе и ратних похода. Праве и слободне демократије не би никад прибегле ратничком решавању својих спорова. 2 ђ) Распирени антагонизам међу државама довољан је знак, да је ратна пустош већ на прагу данас или сутра, свеједно. 2 е) Велике струје демократских идеја једино су стварне заточнице мира и смртне противнице рата, док су антидемократске струје носиоци његови. 2 ж) Дубоки преображаји економске структуре порађају велике антагонизме између старог и новог стања и међу класама једног народа и између самих народа. 2 и) Нестанак извесних фактора несумњив је разлог да се отклоне ратне кризе. 5) У данашњим ратовима немогуће је тачно утврдити величину ратних ризика. Последњи светски рат уништио је преко 20 милиона људских живота и милијарде и милијарде материјалне штете. Први будући рат са својим техничким и хемијским савршенствима и подивљалим шовинистичким страстима, донеће људском роду и цивилизацији поуку суровог, дивљег Холоферна: „Огњишта, старце и децу, све ћемо вам уништити. Ни камена на камену нећемо вам оставити“. Због тога сви прави патриоти и искрени поборници мира дужни су ради добра и спаса својих народа, да искрено, енергично и плански и без предаха раде на отклањању ратне опасности.

Post scriptum

U vezi svog poslednjeg članka u Ženskom pokretu »Savremene misli o staroj knjizi« da se mimoiđe neshvaćanje, odnosno prema odazivu započne anketa o ovom pitanju, dodaću još nekoliko misli. Obzirom na ženu postoje dvije vrsti mišljenja. Prvo mišljenje koje zastupaju Ellen Кеу, Liepmann u »Psyhologie der Frau«, kao pretežito ostala psihologija i biologija, zatim svi ženski pokreti koji se bave pacifizmom, a ističu

potrebu socijalnog zaštitnog zakonodavstva za ženu. To mišljenje glasi: Žena i muškarac su ravnoravni, jednako vrijedni i jednako sposobni, ali različiti članovi društva. Biološki zakoni, biološka prirodna uloga rađanja i odgajanja novih bića od pamtivijeka (otkad je praotac čovječanstva prestao biti hermafrodit) sa različitom podjelom rada zadržale su ženu u osjećajnoj sferi afektivno-simpatičnog rada. To prirodno ograničenje njenih sposobnosti na jedno polje rada priječilo je dje-

MART, 193 a

ŽENSKI POKRET

41