Женски покрет

novništvo biti napadnuto, nego samo ono, koje je oko važnijih centara političkih ili industriskih, zatira razumljivo, i ono stanovništvo koje je oko granica. Pre nego što predemo na same mere koje treba preduzeti za zaštitu, zanimljivo je da se iznese mišljenje jedne mešovite komisije Društva naroda: »Hemisko oružje koje se sve više upotrebljavalo u poslednjem ratu izaziva u živom organizmu najraznovrsnije fiziološke poremećaje. Nemoguće je postaviti granice njegove moći, kao što je nemoguće postaviti granice samoj hemiji ili farmakologiji. Ako se dejstvo hemiskog oružja na građanstvo donekle može ublažiti preduzimanjem izvesnih zaštitnih mera, u svakom slučaju te mere tek treba preduzeti, jer u tom pravcu do sada nije ništa urađeno«. Malo dalje u tom izveštaju stoji: »Nemoguće je predvideti pojedinosti gasnih napada na varoši pošto srećom, do sada takvih napada nije bilo«. I na kraju izveštaja kažu: »S jedne Strane sve veća primena nauke u ratne svrhe, s druge Strane opasnost koja preti narodu koji bi se uzdao u međunarodne ugovore da se jednoga dana ne prene iz te zablude i ne nađe iznenada pred jednim novim oruđem, navode komisiju da svima narodima skrene pažnju da uoče groznu opasnost, koja im preti sa te Strane«. Dakle, pored svih diplomatskih napora da se spreči rat ili bar upotreba gasova i sličnih sredstava, treba računati i s tim da če civilno, mirno stanovništvo ipak, možda, biti napadnuto. mi u tom slučaju opasnost ne možemo otkloniti, ali je možemo donekle umanjiti. Sredstva koja nam za sad stoje na raspoloženju su maske protiv gasova, odela protiv plikavaca, zatira gasna skloništa i razne hemiske supstance koje prečiščavaju mesta i stvari zagadene otrovima. Zaštita može biti pojedinačna i kolektivna. Za zaštiitu pojedinaca služe maske i zaštitna odela, a za kolektivna služe gasna skloništa. Maski imamo u glavnom dve vrste: 1) maske sa filtrovima, koji prečiščavaju spoljni vazduh i 2) maske koje potpuno izoluju od spoljašnjeg vazduha organe za disanje, a snabdevaju ih kiseonikom iz specijalnih rezervoara. I u prvoj i u drugoj grupi ima veliki broj maski, no one se ne razlikuju mnogo među sobom. U glavnom kod maske imamo tri glavna dela: obrazinu koja je ili od platna ili bolje od kože ili debelog gumiranog platna. Ovo poslednje je bolje što takva maska odoleva i zrnima sa zapeljivim materijalom. Zatim u visini očiju nalaze se zaštitne naočari i najzad, njen najglavniji deo je filter. Filtri se međusobno razlikuju prema tome, protiv kojih su gasova

načinjenii. Najbolje su t.zv. poiivalentne maske, čiji su filtri podešeni tako da štite od više gasova. Kod maske je vrlo važno da potpuno prileže uz lice i na taj način spreči prolaz i najmanjih količina spoljašnjeg vazduha. U suprotnom slučaju bolje je biti uopšte bez maske. Filtri se u glavnom sastoje iz aktiviranog uglja. On se dobija suvom destilacijom drveta ili pak od raznih koštica od voća; ugljenišući postepeno na kraju dobijamo jedan vrlo porozan produkat koji ima tu osobinu da čisto fizički adsorbuje gasove. Naravno, pored aktiviranog uglja u filtrima se nalaze u slojevima i pojedine hemiske supstance koje razaraju odgovarajuće otrove. U prvom delu predavanja pomenuto je da kijavci imaju tu ulogu da primoraju čoveka da skine masku. Kijavci su obično čvrsta tela; pri napadu oni lebde u beskrajno malim čvrstim cesticama i prodiru kroz običnu masku. Da bi se sprečilo to prodiranje kijavaca u poslednje vreme je filtrovima dodat još jedan sloj filca ili presovane vate, koji zadržava te čvrste čestice. Da bi maska potpuno odgovarala svojoj svrsi, to jest da zaštiti čoveka, mora biti u svakom pogledu ispravna, a osoba koja njome rukuje dovoljno izvežbana pa donekle i naviknuta na disanje pod maskom. Obična maska stvara otpor pri disanju oko 8 mm. vodenog stuba. Taj pritisak je znatan i čovek koji nije naviknut da podesi svoje disanje ne može dugo da ostane pod maksom. Zatim, svaka osoba bi trebalo da ima kroj maske načinjen prema kroju svoje glave da bi maska mogla potpuno da se priljubi uz lice. Za decu su predviđene naročite maske pomoću kojih je disanje olakšano, a deca ispod 6 godina uopšte se maskom ne mogu štititi. Obične maske sa aktiviranim ugljem odlično štite od najotrovnijeg gasa, od fosgena. Da bismo otklonili dejstvo plikavca nije nam dovoljna samo maska, nego i zaštitno odelo i obuća. Pod impregniranim i potpuno zatvorenim odelima takode je osećanje nelagodno i kretanje jako otežano. Odela su impregnirana kuvanim lanenim uljem, no pod njima je teško izdržati naročito leti. Druga vrsta su odela impregnirana smešom želatina i glicerina; no ova su vrlo kruta i stoga za kretanje vrlo nezgodna, ali dobro štite od, do sad poznatih, plikavaca. Ovakva odela ne mogu imati ni svi vojnici, samo pojedine jedinice a kamo li celo civilno stanovništvo. Zato su predviđena za vreme napada gasna skloništa. Ona mogu biti naročito pripremljena, a mogu se i privremeno i na brzu ruku, u krajnjem slučaju, udesiiti. Prva su naravno mnogo sigurnija no i druga mogu nekada da pomognu. Specijalno pripremljenih, gasnih skloništa ima više vrsta, no u glavnom tri: 1) Skloništa sagrađena u zemlji,

60

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

АПРИЛ— MAJ, 1933