Женски покрет

Изложба дечје књиге Једна културна манифестација Женског покрета

У више махова из водећих кругова наших феминисткиња чуле су се речи како је њима стало не само да задобију политичка права, него, можда још више, да својим уздизањем изнесу високо начела правде, хуманости, и морала. Доследно тим својим изјавама, оне су почеле да претресају тај проблем из самог његовог основа и у самој његовој суштини: до социјалног и правног бољег поретка може се доћи ако се има развијеније осећање морала, а да се то постигне, потребно је имати у широким слојевима не само просвећеније него облагорођене и оплемењене људе. Да би се, пак, до тог моралног усавршавања и душевног препорода дошло, мора се почети из рана, из детињства, брижљивом и пажљивом негом дечје душе. И у таквој идеологији, природно је да су наше феминисткиње, баш као васпитачице и мајке, дошле на идеју, пре него наши позвани и меродавни педагози, да организују изложбу дечје и омладинске књиге, да из мноштва књига које објављују и звани и незвани, одаберу и препоруче и деци и родитељима оно што верују да he бити најподеснија и најкориснија лектира малог дечјег света. Та изложба дечје књиге, која је 26 марта отворена на Коларчевом универзитету, била је од особитог интереса. Она не само да је један значајан датум у неуморном и разностраном раду нашег Женског покрета, него, уопште, она чини датум и у педагошком раду у нашој средини. Ту су се први пут у нас могли наћи на окупу најбољи дечји пријатељи из разних векова и разних земаља, који у себи крију све лепоте, све чари, и сва чезнућа о којима маштају младе главе. Tу се први пут код нас сакупио и дао преглед свега најбољег што имамо у дечјој и омладинској књижевности, и у оригиналној и у преводној. Поред тог прегледа савремене књиге, нарочито пажњу су привлачиле витрине са старијим дечјим књигама и часописима, почев од првих деценија XIX века. И ма да у том одељку није било изложено све што је досада објављено, нити су ова изложена дела била груписана по категоријама, она су свакако у многог и многог љубитеља књиге пробудила жељу да се изради једна опсежна компаративна студија југословенске дечје књижевности од самих њених почетака, да се испитају међусобни и страни ути-

цаји, да се оштро одабере колико је у свем том раду било оригиналног, а колико само превода, прерада, тако званих препричавања и посрбљавања, да се затим донесе критички суд о свим тим делима, и најзад, да се да библиографија дечје књижевности, која би нас свакако изненадила својом многобројношћу. За нас је од највећег интереса брошура која је опремљена за ту прилику под насловом Дечја и омладинска књига. Јер, и кад се изложба растури, и кад у деци ишчиле успомене понете из оне пријатне дворане, чији су зидови били украшени ведрим уметничким сликама из дечјег царства, и у којој су витрине и столови, окружени свежим зеленим растињем били закрчени силесијом књига, - иза свега тога остаће ова књига као докуменат напора и успеха иницијатора ове изложбе. Та књига је један докуменат, и на њој се ваља задржати. На првом месту ваља истаћи покушај историског прегледа развоја дечје књижевности у нас, код Срба, Хрвата и Словенаца, објављен у самом почетку књиге. Тај преглед су радиле професори, одлични познаваоци наше дечје књижевности, за српски део Даринка Стојановић, за хрватски Бранка Хорват, а за словеначки Аница Чернеј. И ма да је тај преглед одвећ сумаран из разлога да би се одржале сразмере књиге он ипак у главним потезима даје јасну и тачну слику развоја дечје књижевности у нас од самих њених почетка до данашњих дана. Подвући ваља једно: у овој књизи се први пут у нас налази синтетичан преглед целокупне југословенске дечје књижевности. Beh по самом томе књига је од значаја, јер he овај преглед, ма да јако сажет, ипак послужити сваком испитивачу дечје књижевности као полазна тачка. Поглавље Школске и јавне дечје књижнице врло је инструктивно, али можда више по томе што сугерише шта нам ваља радити, него по томе што јe већ урађено. Што се тиче анкете спроведене са питањем: Шта највише читају наша деца? податке које она пружа не можемо сматрати као дефинитивне о лектири нашег дечјег и омладинског света. Статистика је једна научна грана на коју се апсолутно не смете ослонити, казао јe један духовити писац. Доиста би било погрешно донети

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

АПРИЛ - MA.I, 1933