Женски покрет

neka se stara o hiljadama žena koje su žrtve seksualne brutalnosti muškarca. Neka ide u sela, neka raspita koliko pobačaja i obolenja ima svaka žena. Neka vodi brigu o ženi, i to o ženi kao individui”. Ako se dakle muškarac kolje, nema medu ženama nijedne žrtve te brutalnosti - sjajna logika g-đe dr. Chlapec. Da, šta se nas tiče rat, glavno je da se niveliziraju spolne osobine i kad se postigne nivelizaicija spolova, klaće se oni međusobno i sva pitanja biće rešena.

G-đa dr. Chlapec ima jednu veoma ružnu naviku kad polemiše, a ta je da isčupa iz nekog članka jednu rečenicu, a izostavlja sve što je u vezi satom rečenicom. Ona ne kritikuje celokupnu zamisao moga članka „Žensko pitanje, ženski pokret i žene”, nego je uzela pojedine rečenice iz njega i nadoveže na njih, što ona hoće, a ne što sam ja rekla. (Kako pažljivo je čitala moj članak, vidi se po tome, što je promenila „tragičan položaj savremene žene” u „tego ban položaj”.) U broju 37 „Jugoslovenske žene” ona n.pr. kritikuje ove moje rečenice: „Ovo stanje i raspoloženje savremene žene pogoršano je sadašnjim opštim shavatanjem seksualnog zadovoljenja. Ne samo omladina obojeg spola, nego i stariji rešavaju seksualno pitanje sasvim individualno: ne izbegavaju zadovoljenje seksualnog nagona, nego izbegavaju dužnosti materinstva i očinstva. Ovaj pojav je pre svega od ogromne štete za biološku snagu svakoga naroda”. Tome citatu ona pristavlja: „U toj rečenici zbijeno je toliko problema da je potrebno razčlaniti je u delove, da se može ukazati netačnost ove tvrdnje. To je haos”. To, g-đo dr. Chlapec, nije nikakav haos, ako je u nekoliko rečenica zbijeno nekoliko problema, haos nastaje samo kada Vi ne kažete ono što sam ja rekla, naime u ovom primeru koje i kakvo stanje, i dalje ako ne kažete šta sam još u daljim rečenicama rekla. Što g-đa dr. Chlapec čita površno, što ne kritikuje iz stvarne potrebe, zato ona neprestano govori u svojim člancima kao da sam ja tvrdila da moraju žene neograničeno raditi, da moraju imati dvanaestoro i više dece. Zaista, intelekt je skinut sa Olimpa! G-đa dr. Chlapec savetuje šta treba da čitam, šta treba da radim i t. d. (neka pogleda br. 15 Ženskoga pokreta god. 1930, da. se uveri da ime Sanger poznajem). Saveti za. čitanje došli su dockan, a savet da „idem medu radeničke i seljačke žene i neka sa njima počnem intimnije da razgovaram, pa da znam kako stvarnost izgleda”, je potpuno izlišan, jer ja baš imam neprestano po-

sla sa takvim ženama i slučajevima kao što ih navodi Margaret Sanger i mogla bi da poslužim mnogim primerima g-đi dr. Chlapec. Njena napomena u „Jugoslovenskoj ženi”, broj 37 koja glasi: „Bilo bi zbilja probitačno da svi ti muškarci sve te žene koje plediraju za neograničeno plođenje, izjave koliko dece oni sami imaju, odnosno koliko su uzeli pod svoje. Jer dokle ćemo mi da slušamo te patetične pridike, to bacanje anateme na roditelje sa nekoliko dece od osoba koji se ne brinu ni za jedno”, toliko je deplasirana i naivna da je nikad ne bih očekivala od žene koja ima doktorsku diplomu. Pre svega neka dokaže da sam ja ikad i ma u kome članku „držala patetične pridike” o materinstvu, t.j. o neograničenom materinstvu, da sam ikad bacala anatemu na roditelje koji imaju nekoliko dece. To neka g-đa dr. Chlapec najpre dokaže i tek posle neka drži pridike, ako budu još potrebne. Što se tiče brige za decu, mogu mirne savesti trvditi da je pod mojem brigom bilo i da je više dece nego što će biti ikad pod brigom g-đe dr. Chlapec. Pitanja koja poznaje g-đa dr. Chlapec iz knjiga, poznajem ja iz prakse. Neudate učiteljice, profesorke, lekarke n.pr. prema tvrđenju g-đe dr. Chlapec ne bi smele da govore o deci i. t. d., zato što nemaju vlastite ili što nisu nikad uzele dete pod svoje. To su u istini mišljenja za čukunbabe i čukundedove. Ako bismo takvo mišljenje konsekventno primenili na sve pojave života, došli bismo do veoma čudnovatih zaključaka: n.pr. ko nikad nije sam naslikao nijedne slike, ne sme da govori o slikarstvu, lekar koji nije sam na svome telu iskusio sve bolesti, bi smeo da leči samo bolesti koje je već preležao, sudija ne bi smeo da sudi lopovu, ako sam nije lopov.... G-đa dr. Chlapec piše u 37 broju „Jugoslovenske žene”: „Neshvatljivo je kako jedna feministkinja može toliko da se vajka na današnje stanje - u relaciji prema prostosti - kad je žena bar donekle oslobođena od tog najgoreg ropstva. Pa ako je to zbilja takva sreća za ženu da ad infinitum rađa, ako je to juče i prekjuče za Ženu bilo tako primamljivo, šta će nam onda ženski pokret? Kapitulirajmo i hajdmo otvoreno u tabor protivnika feminizma. Ili smo feministkinje ili nismo”. Htela bi da znam ko se ne „vajka” na današnje stanje, ako ga uzme u celosti, i ako posmatra svaku granu socijalnog problema u odnosu prema drugima. U svome članku ja sam u zbivenoj formi iznela naš problem na taj način, što g-đa dr. Chlapec neće ili ne može da shvati. Ona ga posmatra samo pod vidom seksualne reforme, i stoga i predlaže likvidaciju ženskoga pokreta.

JUNI 1933.

ŽENSKI POKRET