Женски покрет

Da se nastava za vaspitanje žena za dobre domaćice preda u ruke stručno obrazovanih žena. U tome cilju traži se sledeče: 1) da se rad na domaćičkim školama i tečajevima stavi u kompetenciju samo jednoga ministarstva. Da se osnuje naročiti odsek u Ministarstvu za domaćičke škole i da se taj odsek poveri stručno spremnoj ženi. 2) Pri banskiim upravama da se takođe naimenuju žene za referente za domaćičke škole, čija bi dužnost bila da se upoznaju sa prilikama i načinom života na selu i prema tome da izrade predloge za program rada u dotičnoj banovini. Pri svakoj banovini organizovati jedan savetodavni odbor za domaćičke škole, u koji bi ušle pretstavnice ženskih organizacija iz dotične banovine i učiteljice domaćičkih škola. 3) Nadzor nad radom domačičkih škola da vrše samo stručno spremne žene. 4) Za učiteljice na seoskim domaćičkim školama da se prvenstveno biraju učiteljice seoskog porekla. 5) Da se omogući da učenice učiteljskih škola prođu kroz domaćičke tečajeve, a naročito organizovati tečajeve, koje će posećivati svršene učenice učiteljskih škola, pre no što dobiju zaposlenje. III Posle podnetih raznih predloga i izveštaja doneti su sledeći zaključci: 1) Da se u svima većim gradovima osnuju domovi - skloništa za ženske radnice a naročito za domaću poslugu, da ne bi domaća posluga u međuvremenu dok traži zaposlenje bila nesavesno iskorišćavana. 2) Da se zamoli g. Ministar socijalne politike i narodnog zdravlja da najenergičnije nastoji da se zadovolje zakonski propisi, koji traže zatvaranje svih privatnih biroa za uposlavanje radnika, koji imaju lukrativan cilj. 3) Da se traži od Ministra trgovine i industrije da žene zanatlije moraju biti ravnopravni članovi zanatskih komora, t. j. da mogu birati upravni odbor i biti birane. 4) da se traži od Skupštine i Senata, da u najskorijem roku donesu zakon o suzbijanju polnih bolesti, koji je podnet skupštini, obazirući se na primedbe, koje je J.ž.s. več skupštini podneo.

5) Da se traži od ministra finansija da oslobodi od plaćanja poreze sva priređivanja privatnih organizacija, sa kojih je čist prihod namenjen za čisto humane, socijalne i prosvetne svrhe. Na predlog Gospodinjske zveze iz Ljubljane primljena je sledeća rezolucija: Jugoslovenski ženski savez neka osnuje naročiti otsek za domaćinsko-ekonomska pitanja. IV Skupština J.ž.s. održana u Novome Sadu maja 1933 godine jednoglasno je zaključila da uputi plenarnoj sednici uprave Internacionalnog ženskog saveza sledeći apel: Od kako je prestao svetski rat ni vlade ni privatne organizacije nisu prestale govoriti o potrebi svetskoga mira, kao osnovi za povratak u normalan život, a šta više, kao uslovu za život uopšte; neprestano se iznose fakta o budućem ratu, koji podržavaju veru da bi budući rat bio poslednji rat, jer će istrebiti ceo svet. Za petnaest godina je prosuto ogromno mnogo reči o potrebi svetskoga mira, da bi se tim rečima mogao zatrpati okean - ali stvarna dela za svetski mir ni mikroskopom ne možemo pronaći. Šta više, među bujicom reči o potrebi svetskoga mira, za poslednjih petnaest godina rat stvarno nije ni prestao i neki delovi sveta su u permanentnem ratnom stanju. Nepobitna je istina da je narodima odvratna i sama pomisao na rat, ali oni su se toliko zamorili večitim rezolucijama i praznam obećanjima, da postaju apatični prema svakoj akciji za mir a naročito prema radu konferencije za razoružanje. Narodi fatalistički očekuju budućnost. Stoga molimo Internacionalni ženski savez da u zajednici sa ostalim internacionalnim ženskim organizacijama uputi Komisiji za razoružanje poslednji apel, da bezuslovno sprovede pravo razoružanje bez svih klauzula i dvosmislenih zaključaka, i da stvori obavezne efikasne zaključke za sve narode, da više nikad ne smeju pribegavati ratu kao političkom sredstvu za rešavanje sukoba među narodima. Ako se pak konferencija za razoružanje raziđe bez rezultata, onda neka naše internacionalne organizacije sprovedu među ženama celoga sveta takove mere koje će u buduće onemogućiti svaki rat.

68

ŽENSKI POKRET

JUNI, 1933.