Женски покрет

Ово већ наговештава правац савременог феминизма у коме социјална питања имају најважнији део. И дневни листови доносе чланке и вести о женском питању. Штампа се почиње бавити питањем вишег женског образовања које постаје све актуелније. ¹) Захтеви за оснивање виших женских школа подупиру се већ примљеним мишљењем о потреби једнаког духовног развића мушкарца и жене, али се још увек има на уму само практична корист од тога, побољшање породичног живота. Феминизам, какав је био покренут на западу, и каквог га је пренео Светозар Марковић, није нашао код нас услова за брзо напредовање, бар не у оној ширини у којој се већ налазио у другим земљама културнијим од наше. Културно друштво тежило је да уздигне и жену и она се захваљујући том високом културном ступњу убрзо подигла и сама. Женски покрет затекао је нашу жену још неприпремљену за то. У маси она је била још у „атријархалном стању. Врло мали број девојака из добрих кућа био је васпитаван по заводима, и то страним. До 1848 г. било је само приватних женских школа. Прва државна Виша женска школа основана је у Београду 1863 године. Наше друштво, у савременом смислу, тек се стварало. Кад је седамдесетих година била кренута акција за преуређење социјалних установа и побољшање друштвеног стања и женско питање је дошла на ред. Не може се зато ипак рећи да је наша жена пре тога времена била пасивна према прогресу, нити да се јавни рад наше жене јавља тек седамдесетих година. У већим националнокултурним покретима узима учешћа и она иако појединачно. Прва жена књижевница, Јевстахија от Apcић, рођена Цинчић у Совету материном (1814) иде за просветитељским идејама Доситијевим у погледу женског образовања. Илиризмом је захваћена Анка Обреновићева, синовица кнеза Милоша, а националним препорођајем Милица Стојадиновић Српкиња, романтична личност и родољубива песникиња. У уметности је са признањем забележена и једна жена, сликарка Катарина Ивановић, члан Ученог друштва у Београду. Можемо на овом месту споменути и прву жену која се бавила слободном професијом, и што је врло интересантно, адвокатским пословима. То је Марија Милутиновић, жена познатог српског песнмка Симе Милутиновића. Она је још за живота свога мужа заступала многе на суду и добијала парнице; њени савременици Јаша Игњатовић и Ђорђе Рајковић бележе да

je oнa савршено познавала српске законе и вешто водила спорове, и да се осим тога одликовала хуманошћу у тим пословима, јер је сиротињу бесплатно заступала пред судом. Истим занимањем бавила се и после смрти свога мужа, али јој оно наравно није доносило материјалне користи. ¹ ) Омладина је тежила да повуче и жену да учествује у њеном раду. Национални и књижевни идеал Омладине имала је прихватити и жена као сестра Српкиња и будућа српска мајка. У одлукама Уједињене омладине српске било је да и жена може суделовати у њеном раду. У Нацрту Устава Уједињене омладине стајало је да „Срби и Српкиње“ оснивају друштво. 2 ) Ипак је све то био идеалистички покушај, без стварних резултата. На жену се још гледало кроз романтички идеал: она је позвана да инспирише мушкарца и да подиже породицу у националном духу. Омладинке су биле музе које су надахњивале романтичне песнике и бодриле омладинце у њиховим родољубивим тежњама. Тако се зна да је једна од омладинских муза била лепа, рано умрла Милена Стефановићева, по којој се песник Јован Грчић прозвао Миленком. Београд

1) Панчевац, Радник, Исток, Будућност (В. Скерлићеву књигу Светозар Марковић)

1) Ђорђе Рајковић, Марија Милутиновићка „Пунктаторка." Читуља. Јавор 1875, бр. 11 Јаков Игњатовић, Дела. Три српска спаситеља, Н. Сад, 1874, стр. 263. 2 ) Јавор, 1881.

Љубиица Марковић

Жене-писци уџбеника

У последње време, се јавио већи број женаписаца школских уџбеника, иначе познатих педагошких стручњака. Њихови уџбеници су не само одобрени у Просветном савету, него су у великој употреби у средњим и стручним школама. Да их само региструјемо: Читанка за I, II, III и IV разред средњих школа од Зоре Вуловић; Теорија књижевности за средње и стручне школе од Катарине Богдановић и Паулине ЛеблАлбале; Из словеначке књижевности. I Одабрани примери II историски преглед, од Љубице Јанковић; Méthode de lecture française од Јелисавете Марковић; Choix de lectures pédagogiques françaises од Зоре Каралић; Хемија за средње школе, у две књиге, од Персиде Илић-Вулић и др. Александра Лека; Домаће газдинство, I-IV, од Љубица Сладојевић; Ритмичка гимнастика од Maгe Магазиновић; Енглеска граматика од Лујзе Јакшић; Уџбеник за енглески језик дала je X. М. Поповић-Стенсфилд.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

СЕПТЕМБАР—ОКТОБАР 1933