Женски покрет

виша женска школа. Том приликом истицан је значај женског образовања и употребљени су били општи феминистички разлози: «Човек је само са женом цео број... Ако жена не може ићи са човеком напоредо, она може узастопце за њим, али навек морају бити заједно и ако је заостала наша жена, морамо је причекати да нас сустигне». 3 ) Већ идуће године, 1871, Сабор у Карловцима донео је закон о оснивању Више женске школе у Новом Саду и Панчеву, и решио да се у мушким учитељским школама могу учити и женска деца све док се не оснују женске учитељске школе. Ово последње решење није донето без примедаба на Сабору, али су Јован Суботић и прота Беговић речито и убедљиво бранили овај предлог Стевана Д. Поповића доказујући да су жене са људима заједно и у цркви и у друштву, па да од тога није било никаквих штетних последица. 4 ) Види се да су нови погледи о женском ослобођењу имали утицаја на људе. Женско питање јавља се по часописима, повременим списима и дневним листовима. Чланци о женском васпитању, о феминизму на страни све су чешћи и Мил се наводи као поборник женског ослобођења. Милове идеје прожимају напредније духове и постају општи принципи. Поводом оснивања Више женске школе у Панчеву лист Панчевац доноси у том правцу карактеристичне примере од којих ћемо навести ове: «Ваљда ништа код нае није било досад толико занемарено као образовање женске половине народа. То је без сумње долазило отуда, што се сматрало. да женскиње нема другу него потчињену улогу у животу народном». 5 ) Оснивању школе «мора се сваки Србин и Српкиња зарадовати, јер нам наговешћује: да је Србин појмивши данашњп дух образованости човештва рад и вољан женскиње са мушкињем изједначити и изравнати у погледу душевног развића; да је Србин вољан отклонити ограничену слободу женскиња у погледу самообразовања и душевног развића; да је вољан отклонити ону ропску покорност и потчињеност женскиња самовољи мушкиња, и најпосле вољан је да ујемчи слободно развиће духу женскиња». в ) И Панчево и Нови Сад до били су «вишу девојачку школу» 1874 године.

Преко дневне штампе био је тај догађај радосно поздрављен. Панчевац, је писао: «Отварају се врата свеучилишту, које до данас беше затворено женској половини народа нашег... Што је мушком уму могућно да схвати и постигне, од куда не би било могућно и женском уму код равне способности за развитак«. 7 ) У Застави отштампани су говори управитеља новосадске више женске школе и наставнице Милеве Симић, књижевнице. Обоје су истицали значај васпитања за женску децу и наглашавали васпитни утицај жене у породици и њену улогу у народном животу. Интересантно је да је говор Милеве Симић О васпитању конзервативнији од говора управитеља у погледу женских права. Њено мишљење је да жена «нема посла у општини ни по свету, то је мушко; њојзи је кућа свет». Циљ је васпитању, по њој, «у образовању добрих домаћица и добрих мајака». Уосталом, ово мишљење делила је у основи већина и људи и жена у нас. Јавно мишљење било је још конзервативно у погледу грађанских и политичких права жене и нерадо је гледало на њено излажење из куће 8 ). Уверење је било, да је то још прерано за нас. Од школовања женске деце ишчекивало се да «изиђу свесне Српкиње, образоване жене, верне љубе, добре и брижљиве мајке и савесне газдарице». 9 ) На више женско образовање гледало се тако и доцније, као на васпитавање чисто женског типа. Жени је више образовање служило у већини случајева само зато да би културније вршила свој позив као жена и мајка. Конзервативни елементи гледали су чак са неповерењем на те нове основане више девојачке школе, јер су сматрали да оне припремају само за стручно звање. Три године после постанка ових школа о којима су се брижљиво старали и фондови и општине, јавиле су се преко јавности жалбе на немарност родитеља према њима. Интелигенција је давала своју децу и даље у приватне заводе, или их чак преко године вадила из школе да би их слала тамо. Већину школске деце чинили су други сталежи, занатлијски и земљораднички. Школа се морала бранити од предрасуда, да она не даје само стручно образовање, него јој је циљ више женско васпитање «и да тежи и ради на томе да се у нашем друштву однегују што више ваљани матера, добри домаћица

3 ) Панчевац, 1870, бр. 28 допис. Панчево. 4 ) Млада Србадија, 1871. Из женскога света, стр. 207. 5 ) Панчевац, 1871, бр. 53. К питању о вишој женској школи у Панчеву. Чланак. 6) Миша Т. Фрачковић, Неколико речи у погледу оснивања «Више женске школе» у Панчеву. Панчевац, 1872, бр. 13.

7 ) Панчевац 1874, бр. 39 8 ) М. П. Жепа, историјско-педагошко расматрање. Летопис, 1867-9. 9 ) Панчевац, 1874, бр. 53. К питању о вишој женској школи у Панчеву.

NOVEMBAR—DECEMBAR 1933

ŽENSKI POKRE'f

111