Женски покрет

život i ljubav stoje rame uz rame, i ona ne poznaje asketizam, indijsko učenje o bolu, mortifikacionu Šopenhauerovu etiku i verovanje u , dolinu plača". Može li taj izmučeni muški duh, raspet na krstu biti osnivač jednog mirnog, veselog i zdravog socijalnog sveta? Zato što ne može vidimo mušku seksualnu tragediju punu borbe klasa, bratskih razdora koji rade na razoravanju socijalnog redaAko ljudi pišu istoriju kao što kaže Musolini, nisu je ni napisali lepu, nju, koja je puna suza i krvi. Ako ovako produže, biće finis humanitatis. Politički se danas oni krive u grčevima. Danas se svet bori za najniže, za mostove, za cement, ugalj. Na objektu borbe se raspoznaje vreme. Grci su se borili za lepotu, srednji vek za Hristov grob današnji predmeti su bedni. Vraćamo se u nazad do mašinske i tehničke bestije pune soeijalne zavisti.

Posle ovih razmatranja Bergmann prelazi na studiju društvenog života što nas specijalno ovde zanima, tražeći svuda biološko značenje pojava. Bachofen je istorijski utvrdio pravo materinstva u istoriji i to ne kao trenutnu ćud, već kao jedan potreban prelazan stupanj društvene kulture. Kultura je uopšte mogla doći samo preko vlade žene, preko ginekokratije. Majka je podigla dom, obradila njivu, nastanila se i podigla prvi zid da bi svoju decu mogla lakše odgajiti. Ona je podigla prvi grad i sklopila prvi brak. Ona je morala mužu spaljivati lađe da bi već jednom prestao da luta i da bi ostao na ognjištu. Matrijarhat je prvi oblik čovečjeg društva: deca su se zvala po materi, kćeri su nasleđivale imanje matera, genealogija je vođena po ženskoj liniji. Ko je bio otac među strancima koji su projahali na divljim konjima? Docnije su se ti muškarci vratili, oborili majku sa prestola i, umorni od svojih avantura, preduzeli socijalnu ideju žene, a zatim dodali nauku i napisali istoriju u kojoj su prećutali daje odlučno kulturno delo čovečanstva poteklo iz ženskih ruku. Time je ginekokratija pala u zaborav sve do XIX veka kad ju je otkrio Bachofen. Materinsko pravo je prirodan zakon, očinsko pravo građansko-pravna izveštačenost. U prirodi vlada materinsko pravo, kao što ćemo dosnije videti, a jurističko mišljenje je poremetilo prirodni red i dovelo do "gretenskih" tragedija, do ropstva, do trgovine robljem i klasne i narodne mržnje, do ratova, zločina i socijalne bede. Za vreme matrijarhata nailazimo na žensko kraljevstvo i žensko sveštenstvo. Tu su vladala osećanja požrtvovanja, simpatije, slobode, jednakosti, jedno osećanje zajednice bez razmirica i bez klasnih borbi. Deca su bez oca ili sa mnogo oceva.

Bachofen razlikuje tri vrste ginekokratske pra-kulture. Prva je još sirovo stanje - heterističko - gde se zlostavljana i rđavo nagrađena hetera spasla u brak sa jednim čovekom. Zlatno doba je demeterske kulture sa svima odlikama reda i mira koje smo gore ocrtali, a amazonska država je neprirodno zaoštren oblik ginekokratije koji je doveo do militarizma koji ni u koliko ne odgovara ženskoj prirodi. Istorija nas uči da su amazonske države bile kratkog veka. U ginekokratskim državama interesantno je to da muškarci nisu slabići. Aristotelo kaže, na protiv, da su većinom ratnički narodi bili pod upravom žena za što su Spartanci dobar primer. Često su uporedili pčelu sa amazonkom, jer i ona nosi oružje - žaoku i čini pokolj trutova. Međutim, to poređenje je netačno, jer pčelu predvodi materinski instinkt a ne ratnički. Svaka radenica je potencijalno majka, a amazonka je od sebe veštački otklonila obeležje materinstva da bi se što više približila muškarcu-ratniku. Amazonka je prirodu povredila. Povodom propasti matrijarhata može se govoriti o pravoj emancipaciji muškarca koju je izveo klasični helenizam. Atina je obožavanjem junačke, naoružane Palade Atene koja se rodila bez matere, iz glave oca, i čiji je grad grad duha udarila temelj očinskom pravu. Bim je docnije osnovao jurističku mušku državu, a hrišćanstvo je sve to kanoniziralo. Eshilove Eumenide su istorijski dokumenat pobede uzurpatora muškarca. Ubica svoje rođene majke, Orest ostaje nekažnjen, jer ga brane Apolon i Atina, ali mračne i tamne Eumenide kukaju nad društvom koje je dozvolilo da taj zločin ostaje nekažnjen. Eshil i ceo androkratski misaoni svet klasične antike veličao je tajnu bezmaterinskog rađanja Atene. Srednji vek je religiozno ako ne pravnički izneo ideju bezočinskog začeća Marije. Moderan čovek treba da bude pametniji i da traži istinu u opšte i biološku istinu naročito. Treba zauzeti zlatnu sredinu između ta dva ekstrema i prema njoj urediti društvo.

Posle propasti matrijarhata društvo se razvilo pod uticajem muškog androkratizma i ceo ženski pol je u njemu bio podjarmljen i sprečen u obavljanju svojih socijalnih dužnosti i prava; ona je postala robinja, sluškinja koja rađa i koja je isključena iz javnog života od vremena klasičke antike pa do danas. Društvo nosi obeležje toga muškog seksualnog duha, antisocijalnog lenog i sebičnog i pati od bolesti nastalih od poremećaja prirodne ravnoteže između polova.

106

ŽENSKI POKRET

NOVEMBAR—DECEMBAR 1933