Женски покрет

лизације, и која је она стекла својим трудом и радом. 3. Искључивањем жена из државних служби „да се упосле свршени ученици факултета и стручних школа“ не постиже се никаква привредна равнотежа, нити се умањује незапосленост, него се само пребацује са једних на друге. Напротив незапосленост се повећава, јер жена чиновник, на силу враћена у кућу, одузела би посао и отерала у незапосленост велики део жена, које су сада запослене у њиховом домаћинству. Тај нови број незапослених, неквалификованих, повремених радница, пао би на терет друштва и државе. На послетку та редукција не би значила неку привредну равнотежу и без новог упослења мушких, јер је број таквих чиновика за то незнатан, насупрот томе знатно би се умањила обезбјеђеност фамилије, кад би била обезбијеђена само од стране мужа, јер у случају мужевљевог инвалидитета, смрти или пропасти предузећа у којима ради, фамилија би пала на терет држави. 4. Жене су као и радници у многим областима показале своје ванредне способности и на многим положајима их мушкарци не би могли успешно заменити. Практични и конструктивни дух жене осетио се у многим гранама државнога рада и није било забележено н. пр. случајева корупције, у којој би била умешана жена чиновник. 5. Уклањање жена са положаја који су

оне стекле својим радом и својим квалификацијама, претставља веома опасну културну реакцију која може да има рђавих последица у националном, привредном, социјалном и политичком животу целога народа. Жена без изгледа на запослење и положај који одговара њеном образовању постепено би била уопште избачена из културног живота и вратила би се опет у она времена, када није била сматрана човеком. Међутим данас није више потребно доказивати каква је улога просвећене жене у општем развитку једног народа, а нарочито народа, који је тек ушао у фазу јачег културног развијања, као што је случај с нашим народом. Жена педагог, жена лекар, жена - социјални радник, претставља вредности, без којих није могуће замислити правилни и здрави народнн прогрес. 6. Потцењивање жене и крњење њених социјалних права у ствари је и један велики општи морални дефицит. Редукција жена угрозиће ексистенцију многих породица, многе he растурити и деморализовати, а да не говоримо о неповољном утицају, који ћe имати на склапање будућих бракова. 7. Удате жене чиновнице најбоље знаду колико морају да раде и подносе, да у исто доба задовоље и својим дужностима код куће и у служби, и оне би без икаквих репресивних мјера службу оставиле кад би економске прилике у свету, и код нас, биле нормалне, и кад би сама зарада мужа могла економски стабилизовати породицу.

Žene — građanкe drugoga reda

U mnogim zemljama se sistematski sprevodi politika koja potiskuje žene opet na stepen robova. Svuda se žene odupiru tome reakcionarnom nastojanju. Donosimo mali pregled o tim događajima: U Austriji je prošao nov zakon koji zabranjuje ženama činovnicama da stupaju u brak. U Finskoj žene su protestovale protiv akta jednog poslodavca jedne važne industrijske grane koji je otpustio udate žene iz službe; posle javnog zbora usvojena je energična rezolucija. „La Française“ objavljuje da je u Francuskoj prošao nov zakon koji obuhvata u svoj delokrug zabrane noćnog rada (koji se do danas odnosio samo na žene u industriji) i žene zaposlene u trgovačkim preduzećima, u preduzećima transporta vodom, putem utovara i istovara. Naravno da

ima izuzetaka kao što su bolničarke, vratarke žene u preduzećima zajedničkog transporta i takođe žene uposlene u pozorištima, hotelima i kafanama. Ali u tim slučajevima samo žene iznad 25 godina mogu biti zaposlene. Drugi izuzetak su žene sa punih 18 godina koje mogu biti uposlene na pijacama, trgovinama i u neindustrijskim lokalima gde se pakuju listovi rđavo nagrađen posao koji nijedan muškarac ne želi. „La Française" se pita tim povodom da li pod rubrikom „hoteli i kafane" treba podrazumevati i rad jedne prostitutke u javnoj kući, rad priznat i reglementiran od Strane francuske vlade. Isti broj „La Française" daje interesantnu sugestiju za jedan praktičan korak, koji bi se mogao učiniti za odbranu žene. G-đa Foinant, lioničar, piše pismo u kom protestuje protiv napada na pravo rada

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1934