Женски покрет
još fakt da je naša poljoprivreda veoma raznolika i da nismo samo zemlja pšenice i kukuruza, nego da imamo i duvan, mak, pirinač, južno vode, da imamo najbolje uslove za raznoliko vrtarstvo itd. Prema podacima „ Statističkih godišnjaka", koje izdaje naša državna statistika dobijamo o ovoj najvažnijoj grani našeg privrednog života sledeću sliku: Na dan 31-I-1921 godine, kad se izvršio prvi popis našeg stanovništva, živelo je od poljoprivrede, šumarstva i ribarstva 9,215.514 lica. Od toga broja je više od polovine bilo lica koja zarađuju, a ostali su bili izdržavani od tog nadpolovičnog broja. Često i prečesto čujemo žalbe, kako naša poljoprivreda ne može uspešno konkurisati sa proizvodima Strane poljoprivrede, pošto je kod nas sve još jako primitivno. Za unapređenje naše najvažnije produktivne grane, imali smo, prema podacima Statističkog godišnjaka u godini 1930, sledeće stručne škole: 3 državne srednje poljoprivredne škole, 27 banovinskih nizih i specijalnih poljoprivrednih škola i 2 poljoprivredna fakulteta. Veoma je zanivljivo pogledati, kako su ove niže i specijalne poljoprivredne škole podeljene: dravska banovina, koja nema baš najsjajnijih uslova za poljoprivredu, ima 4; dunavska i savska, gde su baš najsjajniji uslovi, imaju samo za po 1 više, svaka po 5; a vardarska, koja ima sve uslove za veliki broj specijalnih poljoprivrednih škola, ima svega 3. Zetska nema ni jedne, iako je u predelu u kome su najpovoljniji uslovi za južno voće i duvan. Ako pogledamo još brojeve, koji nam kažu površinu obrađene zemlje u tim banovinama, još jače se ističe nedostatak poljoprivrednih škola, opštih i specijalnih. Dravska banovina sa 4 škole ima 786.091 hektara obrađene zemlje, dunavska sa 5 škola i savska sa 5 imaju svaka nad 2 miliona hektara obrađene zemlje, a vardarska preko 1½ milion hektara. Ako dodamo tim školama još 2 državne domaćičke škole iz dunavske banovine imamo svega 34 zavoda, koji spremaju buduće samostalne poljoprivrednike i nastavnike za te škole. Prema ogromnom broju poljoprivrednog stanovništva, naročito mora da potstrekne na razmišljanje fakt da je u godini 1930 na 27 nižih i na 3 srednje poljoprivredne škole bilo samo 1276 đaka, od kojih ženskih 103. Uzgredno napominjem samo još jednu činjenicu: za 1276 daka bilo je 204 nastavnika, dakle na 6 đaka jedan nastavnik.... A istoj 1930 godini, u kojoj smo imali za 80% našeg stanovništva 34 specijalne škole, imali smo još ove stručne škole:
17 bogoslovija, 17 umetniških škola, 34 trgovačke dvorazredne škole i trgovačke akademije, 11 stručnih zanatskih škola, 216 zanatskih ženskih škola, 402 opšte zanatske i zanatsko-trgovačke ško e, 4 nudiljske škole; 3 babičke škole i 5 stručnih škola ministarstva saobraćaja. Pogled na naše univerzitete pruža nam veoma značajne konstatacije baš s obzirom na poljoprivredni karakter naše zemlje. Godine 1930 je bilo najviše studenata na pravničkom, a ne na poljoprivrednom fakultetu, koji dolazi po broju studenata tek na peto mesto. Na pravničkim fakultetima 4 univerziteta 4638 studenata 3982 m. 656 ž. Na poljoprivrednom fakultetu 2 univerziteta 607 studenata 585 m. 22 ž. Od 4638 studenata pravničkog fakulteta bila je dobra jedna polovina studenata, za koje statistički godišnjak kaže da su im ocevi zemljoradnici, a isto kaže i za jednu dobru petinu studenata poljoprivrednog fakulteta. Da ove konstatacije u kratko rezimiram: Za skoro 80% stanovništva koje se bavi poljoprivredom, šumarstvom i ribarstvom imamo 34 stručne škole. Za skoro 10% stanovništva koje se bavi industrijom i zanatom i za skoro 4.3% stanovništva koje se bavi trgovinom, kreditom i saobraćajem imamo 668 stručnih škola. Ako podelimo broj poljoprivrednih stručnih škola na stanovništvo, dolazi tek na svakih 460.000 Stanovnika jedna stručna škola, a po jedna stručna škola za industriju, zanat, trgovinu, kredit i saobraćaj dolazi već na 20.000 Stanovnika. Ta fakta prema zvaničnoj statistici dovoljno jasno kažu da je naše stručno školstvo upućeno na pogrešan put i da mora država tu učiniti temeljnu reformu, da bi podigla onu granu privrede koja nam je najglavmja i od koje zavisi sudbina našega stanovništva. Ako bi izvršili pregrupaciju tih škola, finansijski efekat za državni budžet i za banovinske budžete sigurno se ne bi izmenio mnogo, ali bi se time kolosalno izmenila ona strašna pojava, koja se zove nezaposlenost, jer ona postoji baš u onim granama privrede, koja nije od presudne važnosti za nas i koja se, blagodareći raznim fiskalnim merama kao što su zaštitne carine, mogla razviti na štetu prirodnog razvijanja naše privrede. Poloprivreda, ako bi joj poklanjali stručnim školstvom takvu pažnju, kakvu zaslužuje, mogla bi postati intenzivna, ona bi mogla da zaposli mnogo veći broj lica sa stručnom spremom, jer bi tada mogla da
4
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
ЈАНУАР-ФЕБРУАР 193