Женски покрет

podiže kvalitet svojih proizvoda, a pored toga bi još povoljno uticala na aktivnost našeg trgovinskog bilansa. Prema statističkom godišnjaku mi smo izvozili godine 1930 za preko 5 milijarda poljoprivrednih, stočarskih, šumarskih proizvoda, šlo je 4/5 celokupnog našeg izvoza, a uvozili smo takvih proizvoda za preko 3 milijarde. Pošto je naša poljoprivreda zaostala, mi moramo uvoziti predmete koje bismo mogli proizvoditi sami i time teretimo trgovinski bilans; a pošto proizvodi i prerađevine poljoprivrednih produkata čine 4/5 našeg izvoza, vidimo da od te grane zavisi u najvećoj meri aktivnost našeg trgovinskog bilansa i naš kredit i naše blagostanje. Da slika bude potpunija, treba da naglasim još to, da je prema statističkom godišnjaku državni rashod u budžetu za godinu 1930/31 za ministarstvo poljoprivrede na pretposlednjem mestu. U najtešnjoj, gotovo u kauzalnoj vezi sa podizanjem naše poljoprivrede i stručnog poljoprivrednog školstva je pitanje naše osnovne nastave. Prema izrađenim rezultatima popisa stanovništva iz 1921 godine bilo je na dan popisa u našoj zemlji 1,772.802 ili 15,2% od celog stanovništva dece između 6—ll godina. Ako računamo 15.2% od celog stanovništva, prema broju Stanovnika na dan 30 juna 1930 godine, imamo 1 l/2 milion dece u školoobaveznom dobu, a u školskoj godini 1929/30 bilo je u osnovnim školama 1,087.930 dece. Gde je bilo ostalih 1/2 miliona? Bez škole. Taj fakt, da pustimo lako ogroman broj dece bez osnovne nastave, taj fakt je porazan. Imamo na hiljade učitelja bez službe, zatvaramo učiteljske škole a 1/2 miliona dece ostavljamo mirne duše u mraku. I to su bez sumnje seoska deca, bar u ogromnoj većini seoska deca. Ako produžimo na taj način, naravno da nam nisu potrebne poljoprivredne stručne i specijalne škole, jer ih analfabeti ne mogu puniti. Uzgred ću napomenuti još jedan strašan fakt: godine 1921 imali smo 6218 dece sa telesnim, i duševnim manama. Ako se taj broj do 1929 nije promenio uzmimo to kao fakt mi smo imali u toj godini u zavodima za abnormalnu decu svega 890 dece. Da smo stvarali u takvom tempu osnovne, građanske, domaćičke i poljoprivredne škole, kao što smo stvarali n.pr. gimnazije, stručne zanatske i ženske zanatske škole, mi danas ne bismo strepeli pred svakim novim danom. U toku od 15 godina već bi se morali pokazati prvi uspesi pravilno vođene prosvetne i privredne politike. Mesto toga su nas neprestano uznemiravale alarmantne vesti: sada će zatvoriti toliko i toliko sred-

njih škola, pa posle opet zatvaranje učiteljskih škola a prekosutra smo mogli da čitamo o toj i toj srednjoj školi, koja je bila na crnome spisku, da se opet otvara dakle jedno lutanje koje je najrečitiji dokaz da tu nešto nije u redu, da smo u opreci sa organskim potrebama razvitka. Škole su se zatvarale, a niko nije vodio računa o tome, šta će biti sa decom, koja su računala da će poći u te škole. Onako kako je slučaj hteo da reši ta krupna pitanja, tako su i rešavana. Detaljno i premišljeno izrađen program o našim stvarnim potrebama, mogao nas je sačuvati mnogih zlih posledica: od svoga početka bi roditelji znali u koju školu treba da šalju decu, na kojim poljima rada bi mogla ona nekad da stvore sebi egzistenciju; a državna politika bi bila pošteđena od mnogih oštrih kritika i ne bi joj bilo potrebno da pribegava nepopularnim merama za održavanje ravnoteže prihoda i rashoda. Zadovoljenje stvarnih potreba dovelo bi dalje do toga, da bi se postepeno kod našeg seoskog stanovništva javljala potreba za mnogim stvarima koje omogućavaju civilizovan život, a time bi dobili posla i industrija i zanati. Pokazala bi se potreba za dobro razrađenom saobraćajnom mrežom, a mnogi intelektualci lekari, inžinjeri, agronomi, nastavnici svih vrsta, babice, nudilje dobili bi pristojno zaposlenje. Tada bi se pokazalo da mi ne patimo od prevelikog broja intelektualaca, ni muških ni ženskih; danas izgleda tako, ali zato što nisu pravilno razdeljeni po strukama. Naša prosvetna i privredna politika ima dva velika zadatka: 1) da uputi prosvetnu politiku pravilnim putem i da sprovede takvu organizaciju stručnog školstva, koja će odgovarati stvarnim potrebama našeg stanovništva; 2) da raznim ustanovama poljoprivredne stanice, ugledna dobra, zavodi za ispitivanje svih vrsta naših prirodnih uslova za razne grane poljoprivrede, vrtarstva, za kultiviranje lekovitih biljaka itd. uputi razvijanje najglavnije grane naše privrede pravilnim tokom. Niko ne može očekivati da će se moći ovakav jedan program ostvariti od danas do sutra, ali moramo nastojati svim snagama da se primi i postepeno uvodi u život. Moje je duboko ubeđenje da su naše egzistencije ugrožene u velikoj meri samo zato što smo 15 godina zanemarivali stvarne potrebe, što nismo išli putem, kojim je trebalo ići prema našim stvarnim prilikama. Primarno pravo muškarca i žene, pravo na rad i zaradu, možemo zaštiti samo ako dobijemo prilike da upotrebimo taj rad tamo gde je stvarno potreban. ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

5