Женски покрет

(na primer pri zdravnikih po 8 služb) ne bi bilo treba nobene gonje proti ženam in bi vse tiste, ki imajo materijalno ali duhovno potrebo, lahko obdržale svoje delo. Stremimo za dosego politične in socijalne enakopravnosti, zato se bomo vedno borile za prvi pogoj te enakopravnosti in ta je: pravica do dela, ki prinaša ženi gospodarsko neodvisnost, brez katere je vsaka enakopravnost iluzorna. Zato Protestiramo proti vsakemu reševanju brezposelnosti na škodo žene;

proti zapiranju poklicnih šol za žensko mladino; proti redukciji po spolu; proti sistemiziranju mest po spolu. Predlagamo da so določi eksistenčni minimum, a tudi maksimum plač; da se odpravi večkratno zaslužkarstvo; da se odpravijo sinekure; da se odpravijo plačana častna mesta; da pri redukcijah odločajo socijalne razmere ne pa spol. Ljubljana

Angela Vode

Да ли је то социјална правда?

Југословенски женски савез као највећа наша женска организација у земљи сазвао је данашњи збор ради тога што се сазнало и приметило да се жене мисле отпуштати из државних и самоуправних служби. Сви се питамо да ли су те намере оправдане и корисне по наш друштвени живот и то баш у данашње доба највећега напора и рада на развијању нашега културног, просветног и привредног живота. Зар је могуће у држави двадесетога века одузети женама слободу рада и определења у погледу занимања,. ако је она у браку? Отказати право рада женама и то онима, које су својим образовањем, стручном спремом, знањем стеченим у раду и пракси, ушле у јавни живот, чији је досадањи утицај на друштвени напредак видан и значајан, јер су своје дужности вршиле предано и часно. У нашој земљи на сваком кораку наилазимо на недовољан број стручних и преданих радника. У земљи где 70% има неписмених, где већина народа живи у непросвећености, зар се може говорити да имамо сувише учитељских лица и наставника за стручне школе, кроз које треба да прође наша омладина, ако желимо да се оспособи за рационални рад. Hama народна привреда, коју после светске тешке привредне кризе треба поново ставити на јаке ноге и оспособити за рад, треба многе рутиниране и спремне стручњаке, чији he рад бити значајан по привредни напредак наше земље. У државним привредним предузећима настоји се, да буду што рентабилнија, и они треба да имају стручно образовање људи и жена, који he своје умне и духовне моћи употребити на корист друштва. Код нас постоје

и још се оснивају толике социјалне установе, приватне и државне, зар се може peћи да нам нису потребни стручно образовани радници, који би савесно и одано своје стечено стручно знање ставили на корист друштва. У земљи, где се саобраћај и све гране индустрије развијају, треба улагати толики труд, да се ма колико задовоље потребе народа и тиме омогући нормални привредни развитак; зар у тој земљи нису потребна стручно образована лица која имају да изводе државни привредни програм ? У нашој младој држави где се спроводи унификација законодавства за њу су потребни стручно образовани људи и жене, који he те законе увести у живот, делити правду, што је први услов, да грађани осете да су сви пред законом једнаки. Кад би се код нас повела објективна персонална политика, чиниле би се велике уштеде на личним издацима, јер има случајева где мушкарци заузимају висока и важна места у државној служби за која немају ни прописане стручне спреме. Нама се женама оспорава право интелектуалнога рада, док нам се товаре тешки физички радови. Сеоске жене поред рада у кући раде упоредо са мушкарцима у пољу и још је њима препуштена сва кућна женска индустрија. У трговинама, на занатима и осталим гранама индустрије видимо свуда запослена женска лица. Као што сељак, раденик, трговац, занатлија, рачунају на женину сарадњу, тако исто и интелектуалац рачуна на женин привредни рад, јер је у већини случајева његова плата недовољна за издржавање породице.

ЈАНУАР—ФЕБРУАР 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ