Женски покрет

moralno značenje, jer je u poratno doba tek ekonomskom obezbeđenosti i žene i muža stvoren minimum egzistencije za osnutak porodice. Pustimo momentano s vida onaj važni momenat u razvitku žene po kojemu ona kao samostalni faktor želi da sudjeluje u kulturnom progresu svoga naroda i računajmo s prilikama kakove jesu. Državna vlast ima pravo da pazi i na održanje i jačanje naše narodne rase, a mi vrlo dobro znamo kako u sadašnjim prilikama mladi ni državni ni privatni službenik, ne može, ako nema svoga imetka, osnovati porodicu, jer ni on sam nema često minimum egzistencije za sebe. Mnogi su dakle brakovi državnih činovnika sklopljeni baš na toj bazi zajedničke privrede kojom jedino mogu da odgajaju svoju djecu. Udata žena činovnica plaćena je samo za svoj rad, ne povečava iza muževljeve smrti državne izdatke, a osim toga se ona i svojim radom stara za održanje rase. Uzevši sve to u obzir, princip štednje trebalo bi da se provede na drugi način, više pravedan i više etičan koji ne bi tako duboko zadirao niti u pitanje samostalnosti žene i koji ne bi, rješavajući jedan problem, stvarao druge jednako teške probleme. U prirodi vlada princip pobjede jačega indi-

viduuma nad slabijim, u carstvu duha pobjeda jačega duha nad slabijim, a sad nastaje pitanje koji princip treba da pobjedi u ovoj životnoj borbi. Uzmimo kao primjer privatnonravni odnos između poslodavaca i službenika. Poslodavcu je, razumljivo, do prosperiteta njegova poduzeća i nitko mu neće osporiti pravo niti će se to kositi s principom pravednosti ako poslodavac odabire u svome poduzeću u prvome redu kvalifikovane radnike, a u drugom redu sposobnije, jer o tome ovisi prosperitet njegova poduzeća. Taj pravedni princip tražimo i mi žene. Ako treba da se u interesu cjeline provede štednja, onda se ta štednja nikako ne smije prevesti ne samo na račun žene, bilo udate bilo neudate, nego na račun nekvalifikovanih i manje sposobnih službenika, bilo muških bilo ženskih, jer o tome, kakvi radnici rade u ovom velikom državnom gospodarstvu, o torne ovisi i njegov prosperitet. Time neće biti tangirano pravo žene kao samostalnog člana državne zajednice, a biće ujedno i utrt put jedino opravdanom takmičenju u razvijanju sposobnosti svih njezinih jednakopravnih članova. Zagreb.

Prof. Olga Osterman

Kje so vzroki?

Poklicne žene iz Slovenije, katere zastopam na tem zboru, moramo izjaviti samo to, kar velja za vse ostalo ženstvo Jugoslavije in vsega svetatudi me občutimo glede poklicnega udejstvovanja in poklicnega šolanja tendenco, da se demontirajo naše pravice na celi črti. Vzrok je povsod isti: brezposelnost se čedalje bolj širi a treba je najti krivca. In tako so vstali na eni strani nevedneži, ki se rekrutirajo predvsem iz politično najbolji nezrelih malomeščanskih kruhoborcev, na drugi strani pa demagogi, ki širokim množicam zavestno zastirajo pogled od pravega vzroka sedanje brezposelnosti. Zato pokazujejo na ženo kot vir vsega zla. Da bi dali svoji demagoški in kruhoborski gonji več poudarka, jo nekateri zavijajo v ideološke fraze in to zlasti fašisti vseh barv: žena naj se povrne k svoji prirodni nalogi materinstvu in v družino. Družabni temelji se majejo, ker je razrvana družina. A družina je razrvana, ker se ji je odtujila žena mati. Ta logika socijološkega analfabeta mora odpovedati že pri vprašanju: zakaj? Zakaj je zapustila žena družino? Kako naj žive žene, kako naj postanejo matere, kako naj preživljajo svoje otroke brez materijalnih sredstev ?

Značilno za to gonjo je dejstvo, da se svet razburja samo glede ženinega dela v takozvanih duševnih poklicih. In vendar se ti poklici najlažje združijo z materinstvom. Nasprotno pa se še nikdar ni nihče od te vrste ljudi zgražal nad tem, da žene nižje družabne plasti opravljajo najtežja dela kot snažilke, dninarice, da se njihov organizem zastruplja po tovarnah, da splavljajo pod težkimi bremeni, da postajajo sterilne; a če postanejo matere, so njihovi otroci v naprej obsojeni na duševno ali fizično smrt, ali hirajo vse življenje. Toda koliko jih je, ki so dvignili svoj glas v obrambo teh žen? Zakaj se tisti, ki se jim zdi „dvojno zaslužkarstvo" nižjega in srednjega uradnika skupno s svojo ženo korupcija, ne obrnejo proti resnični korupciji? Nedavno so na shodu „Borcev" v Ljubljani ugotovili govorniki, da je „ena naših najhujših nesreč korupcija in nič resnega se ni doslej sprožilo, da bi se ta kuga odpravila. V naših očeh je vsako izkoriščanje države v svoje namene veleizdaja in vsi taki zločinci bi morali pred puške". (Vidmar, Slov. 8. I. 1934). Prepričane smo, da ko bi se odpravila vsa korupcija, vsa protekcija in vsi različni privilegiji, vse pravo dvojno in večkratno zaslužkarstvo,

8

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈАНУАР-ФЕБРУАР 1934