Женски покрет

Evgenija Marsova, prijateljica Vazova, je važila kao dobra književnica i njen blagi uticaj održava se u mnogim crticama i pripovestima Vazova. Ona je izdala tri knjige pripovesti, i jednu njenu dramu prikazivao je sofijski Narodni teatar. Jedan od sofijskih književnih kritičara kaže da se bugarski narod posle svetskog rata razočarao nad svojom ranijom ocenom fizičke snage Bugara, ali se posle rata duhovno tako snažno razvio kao da hoće jačinom duha nadoknaditi ono, što je izgubio političkim i vojničkim neuspehom. Iz godine u godinu rastao je broj novih književnika. Isto tako se razvijala i literatura prevođenja. U ovom poletu istakle su se i žene. Bugarski narod od šest miliona duša ima mnogo veću žensku književnu podukciju nego što je to slučaj kod nas, koji smo brojno jači. Pre tri godine osnovale su bugarske književnice „Klub bugarskih književnica". Njemu pripadaju sve poznate i priznate spisateljice, pesnikinje i kritičarke: Liza Bagrjana, Mara Grubišljeva, Kalina-Malina, Evgenija Mars, Fani Popova-Mutafova, Bljenika, Mara Bjelčeva, Dora Gabe, Sanda Jovčeva, Ana Kameneva, Ljuba Kasarova, Magda Petkanova, Severina, Vera Bojadžijeva, Lidija Šišmanova, Jana Jazova, Stela Janeva. Klub izdaje „Vestnik na ženata" nedeljni časopis za književnost, socijalni život, modu i domaćinstvo. U jednom od poslednjih brojeva je u posebnoj rubrici prikazana jugoslovenska žeuska književnost s prevodima, srpskih, hrvatskih i slovenačkih pesama i pregledom naših književnica. Nekoje od bugarskih književnica su članice sofijskog Pen-kluba i bile su u našoj zemlji. Žalim što nišam mogla da dobijem o većni bugarskih književnica drugo do samo biografske podatke, i zato mogu opširnije da govorim samo o onima, čija dela sam mogla da dobijem. Bljenika je priznata pesnikinja u Sofiji. Preklanjske godine je izdala pesme „Bregovi" s posvetom „Tebi". Pesme odražavaju mirnu, harmoničnu ličnost autorke. Nju ne uzbuđju razočarenja u životu, ne muče je nedostižne čežnje, nerazrešljivi problemi. Njoj život nije zagonetka, ni varljiv san i nije joj zmija, koja zavodi. Velike socijalne nepravde je ne potresaju, ali ni raskoš i materijalna uživanja je ne mame. Njen unutrašnji život je mirna pesma sagrađena na akordu: ljubav za muža, decu i prirodu. U duboko doživljenoj pesmi „Zemlja" ona se jasno ispoveda.

Svesna je organske povezanosti svoga bića sa zemljom. Ova svest daje njenoj duši čudovitu mirnoću, harmoniju i predanost životu i smrti. Svest materijalne strane njene bitnosti je kod nje jača nego svest duhovne strane. Ona ne rešava metafizički problem svoga bića, on je i ne zanima, jer oseća da je ona organski deo zemje i da su njeni osećaji i njene čežnje izraz snage zemlje. * Magda Petkanova, diplomiran profesor matematike, izdala je dve knjige pesama: „Makedonske pesme" i „Izgubljeni kamenčič". Ove poslednje pesme prožete su tihom rezignacijom, tužbama o ljubavi koja ju je prevarila i te tužbe ponekad su teško preklinjanje života. Njena duša je prepuna misli, osećaja i želja i stoga teško nađe utehu. Neke od njenih lirskih pesama su dugačke, subjektivne ispovesti mračne i teške misli. Nad njenom poezijom uopšte lebdi nešto teško i tamno. „Izgubljen kamenčić" je ciklus očajnih pesama gorko prevarene žene, matere koja je iskusila svu gorčinu materinstva. Ciklus se završava „Baladom", tj. pesmom žene-maćehe, koja oseća svoju žalosnu sudbinu i koju tišti saznanje da gledaju u njoj muž i pastorka samo pokojnicu, da je ljubav koju joj pruža zapravo ljubav kojom obavijaju pokojnu. Jak socijalan i feministički ton ima njena snažna pesma „Moj put". I u toj pesmi je opet ona težina koja je karakteristična osnova sve njene poeziie. U pesmi „Moj put" se ogleda sudbina bezbroj žena koje se po teškom životnom putu zarobe muškarcu bez dubljeg odnosa i da naposletku „u strašnoj usamljenosti napuštaju svet". * Dora Gabe je svršila universitetske študije kao večina bugarskih intelektualki u inostranstvu. Nju ubrajaju među najbolje savremene liričare u Bugarskoj. Do sada je izdala pesme „Zemaljski put", „Lunatička" i „Nekada". Veoma veliki uspeh je postigla i kao spisateljka za omladinu i njene pesme za omladinu su skupljene u nekoliko knjiga. Izdala je takođe izbor pesama za omladinu bugarskih pesnika. Sada radi na romanu za omladinu. Ona već više godina uređuje „Poljsko-bugarsku biblioteku". Mnogo prevodi sa francuskog, engleskog, nemačkog i slovenskih jezika. Pesme „Put žene" sadrže nekoje ljubavne pesme, veoma nežne i tužne. U drugima se opet autorka prikaže kao filozofska priroda, koja često traži utehu u mistici, metafizici i besmrtosti. Priroda joj je poduševljena i ona je ne shvata ele-

ЈУЛИ--АВГУСТ 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

77