Женски покрет

ФЕЉТOН:

Госпођа Мадлен де Ламартик

Срећна сам што могу југословенској публици да претставим једну велику латинску песникињу, Францускињу Мадлену де Ламартик, чија се дубока мисао изражава тако визуелним зрачењем да би се могло рећи да њена душа осветљава цео свет. У вече, кад се човек осети уморан од дневног замора који нам свакодневни живот собом носи, ако хоћемо да се одморимо са „Песмом под лампом“ од ове одличне песникиње, осећамо олакшање, осећамо своју душу окрепљену. Њено дело садржи тако велику племенитост и бескрајну доброту која се изражава у њеним стиховима. Она пише са толико нежности и љубави мисао и своје дубоко осећање. Снага целе поезије уводи нас полако у бескрајне регионе, отвара хоризонат и човек је задивљен што може да открије тајну лепоте живота. Мадлен де Ламартик је божански тумач који вас учи интонацији и дрхтају природе и величини узвишене љубави. „Нове беседе“ су молитва љубави и живота једног бића које је успело да обухвати лепоту и доброту, у које његова душа има потпуну веру. Човек се oceћa окрепљен и ослобођен свих злих ствари он иде за великом песникињом која влада у нашим душама својим химнама и човек поново налази веру у себи самом, у вечитој љубави. Она би хтела својом узвишеном душом да покаже да нас живот, природа, љубав и пријатељство воде највишој стази. Ето велике тајне коју носи у себи Мадлена де Ламартик. Она нам враћа веру у нас саме; она је свештеница која не би хтела никада да види нискост живота она чини да чезнемо за светлошћу. Њена душа има флуид благости који очарава, њена поезија отвара затворена врата, продире у тамна места и лети ка бескрајности, простору животу ... Госпођа Мадлена де Ламартик*), која је своје прво дело назвала „Зраци суза“, већ дуже времена у књижевном свету позната, јесте гасконског порекла. Она води порекло од старих породица гасконског племства које је дало земљи песнике и писце, од којих је један нарочито познат Pothon de Raffin Xaintrailles који je писао од 1520 најразличитија дела.

У XVII веку други чланови ове породице дали су трагедије или обичне краткотрајне песме, служећи се са истом лакоћом пером и мачем сви до њених директних предака. Сама госпођа Мадлена де Ламартик Монкорже је прави песник. Наша душа налази задовољство у читању њених лепих стихова, у којима је осећање врло чисто, инспирација врло висока и ритам тако лирски и хармоничан. Ту све очарава уво и задовољава срце. Склоп стиха је увек елегантан и чист класичан. Фразе се ређају у складном и одличном француском језику и свака мисао је исклесана као драги камен. „За нас двоје“ може да иде у први ред овог изврсног дела које се чита са толико удубљености и дивљења, и чија жива слика остаје дубоко урезана у нашој свести. У овој лепој књизи писац нам пружа низ љубавних песама, по јачини и књижевној лепоти сасвим изузетних. Ту се налази, као у свем делу овог песника, неупоредив степен љупкости, емоције, финоће израза, мелодије увек звучног ритма. Лепи, мистериозни и пријатни стихови рађају се сваког тренутка под њеним пером, без напора, као цвеће под чаробним гестом виле. И њене топле химне тако продиру, тако су снажне и искрене, да их после читања човек не може оставити без жаљења, и да би их понова нашао у часовима бдења, он их оставља у најдражи кутак своје библиотеке, у драги кутак присних дела, омиљених књига где душа воли да понире без престанка. У рубрици „Музе“ један елиментан критичар је писао ту скуро: „У овој збирци узбудљиве нежности, беседе носе сјајан доказ лиризма Мадлене де Ламартик. Како да се не воли овај низ дивних катрена, где се ритмују и казују збијено толика различита осећања. Слогови звуче пријатно и снажно, а мисао која их оживљава је као скупоцени мирис

*) Удата за писца великог талента и чувеног лекара: доктора Монкорже, практичног лекара у Мон-Дору.

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ЈУЛИ—АВГУСТ 1934