Женски покрет

Učešće žena u radu Međunarodnog biroa rada

Govor g-đe Kjelsberg (zvanični delegat Norveške) na ovogodišnjoj konferenciji M. b. r.: „Hoću da upotrebim ovu priliku da privučem vašu pažnju na pismo od 14 novembra 1933, koje je Direktor uputio svima državama članovima Medunarodnog biroa rada. Ovo pismo izlaže pitanja, koja su stavljena na dnevni red, a završava se privlačenjem pažnje na čl. 7 Versaljskog ugovora, koji predviđa da žene imaju ista prava da budu naimenovane za delegate ili eksperte, bilo da se konferencija bavi ili ne, pitanjima koja se odnose samo na žene. Direktor navodi takođe mesta iz čl. 389 Versaljskog ugovora, koja predviđaju, da kad se konferencija bavi pitanjima koja specijalno tangiraju interese žena, bar jedan ekspert morao bi bili žena. Direktor zatim spominje ova dva pitanja, koja naročito interesuju žene, a koja su ove godine na dnevnom redu, a to su: noćni rad žena i uposljenje žena u podzemnom radu. U kojoj su meri vlade pojedinih zemalja vodile računa o ovoj tako jasnoj sugestiji Direktorovoj po tom pitanju, i o propisima ovih članova Versaljskog ugovora? Od 49 zemalja prisutnih na Konferenciji 11 vlada su naimenovale žene kao delegate ili eksperte, i to 2 žene kao delegate i 9 žena kao eksperte. Sem toga došle su 4 žene kao pretstavnice organizacija radenica, što ukupno čini 15 žena u ovoj sali. Ima ovde, dakle, 114 vladinih delegata i eksperata, a među njima ima svega 11 žena. U sadašnjem vremenu teškoća i krajne neizvesnosti, a usled hitne potrebe rešavanja pitanja nezaposlenosti, naročito u pogledu omladine, čini mi se da je važno da onogučimo što uspešniju saradnju žena i muškaraca. Zaista, oba pola pate od bede stvorene nezaposlenošću. Za žaljenje je da muškarci, koji u mnogim zemljama vode politiku, ne izlaze više u susret zahtevu žena da učestvuju u toj saradnji. Žene u skandinavskim zemljama nisu za žaljenje. Danska, Švedska i Norveška uvek su slale žene još od prve konferencije u Vašingtonu. Ima i drugih zemalja koje skoro svake godine šalju žene kao delegate: Francuska, Engleska, Holandija, Švajcarka, Španija i dr. Ove godine je Indija prviput poslala jednu ženu, koja je došla pravo iz svoje zemlje. Jednu ženu, eksperta, poslala je i Jugoslaviji. Puno drugih zemalja ima još gde bi se našlo iskusnih žena, čija saradnja bi bila od velike koristi za naš rad. Žene su bile i suviše strpljive. Nisu radile dovoljno

aktivno preko svojih međunarodnih organizacija da privuku pažnju javnog mnjenja i mnoge vlade ne znaju za ove članove Versaljskog ugovora. Upravni odbor biće biran iduće nedelje. Nijedna žena nije bila dosada član tog odbora, pa čak ni zamenik. Potrebno je da se uloži mnogo truda da sada bar jedna bude izabrana. Poznato je da upravni odbor raspravlja kao prva instanca pitanja koja se zatim iznose na konferenciju. Bilo bi, dakle, velika dobit da se tu može iskoristiti znaje i iskustvo žena. Želim takođe da podvučem da je u Međunarodnom birou rada uposleno mnogobrojno osoblje koje sačinjavaju i muškarci i žene. Ono bi bilo srećno kad bi u upravnom odboru zasedavala jedna žena kojoj bi se mogli obraćati i izlagati joj svoje razne želje i potrebe. Mora se priznati da žene imaju bar jedno preimućstvo nad ljudima, a to je: plemenitost materinstva, milosrđe i saučešče. Obraćam se svima ljudima koji se nalaze na odgovornim mestima da se sete reči pretsednika Vilsona. „Međunarodni biro rada", rekao je on, „osnovan je da da svakome muškarcu i ženi, velikom i malom jedno mesto na suncu.“ I žene traže da učestvuju u tom radu. Na kraju hoću da Vam zahvalim, g. Direktore za veliki i lep rad koji Vi i Vaše osoblje vršite. Izveštaj koji smo čuli jasno pokazuje ogromnu delatnost koja je ostvarena, i sa kolikom energijom su vođene sve sekcije biroa". Sa francuskog prevela D. Zamboni

Нове књиге

Надежда Тутуновић: Београдске приче. (,Наша књига“, број 6, Београд 1934 год. Геца Кон а. д.). Име г-це Надежде Тутуновић већ је познато нашој публици. Њене приповетке су штампане у фељтонима дневног листа Политике. Она је успела да нас својим причањима проведе кроз Београд младости и кроз Београд малих ситних људи, u да живо и духовито осветли покоји интересантан београдски тип. Иако млада девојка - дипдомирана студенткиња филозофије - она је већ стекла чпталачку публику и популарисала се.

ЈУЛИ--АВГУСТ 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

73