Женски покрет
скупља радна снага, а смањи профит. Није тешко погодити да су сви раденици ватрене присталице скраћења радног времена, а послодавци огорчени противници. Што се тиче држања претставника владе, они су се показали још врло несигурни да прихвате једну овако велику реформу, и њихова гледишта била су више на страни послодаваца. Тако је дошао моменат, када је изгледало да he ово питање потпуно на Конференцији пропасти, т.ј. да he се овај форум изјаснити против сваког покушаја, да скраћењем радног времена побољша данашњу ситуацију. Но, јасно се осетило и то, да би такав резултат могао бити и тежак знак слабости Интернационалнога бироа рада да у одлучним моментима спроводе велике реформе и нашла се солуција у томе, да се ово питање ипак не скине са дневнога реда, већ као још недовољно простудирано, враћа се Управном одбору да прикупи нове податке, и стави га поново на дневни ред. Искуство, које ћe стећи Сједињене Америчке Државе у овом погледу јер је познато да претседник Рузвелт жели да покуша да смањењем радног времена умањи незапосленост даће сигурно конкретнију базу за решење овог проблема. Улазак Америке у чланство И. б. р. Значај овогодишње Конференције рада нарочито је велики у томе, што су на овоме заседању примљене у чланство Сједињене Америчке Државе. После петнаест година апстиненције Америчке Сједињене Државе желе да сарађују у овој организацаји, која је од великог значаја за економски живот, организацији која he у толико бити јача у колико сви народи у свету желе да јој ту моћ прибаве и очувају. Улазак Сједињених Америчких Држава у чланство Интернационалног бироа рада уједно је и један корак ка њиховом приступу Лиги народа. и у толико јаче овај чин нај срдачније поздрављамо. Данас, када се бојимо да темељи Лиге народа нису пољуљани, изглед да he joj ускоро приступити Америчке Државе и Совјетска Русија мора радовати сваког борца за светски мир, јер he њихов улазак означавати једну нову гаранцију, нову моћ улити у ову организацију, која је данас још увек једини ослонац ма колико био слаб за чување светског мира.
Учешће жена у раду конференције На крају да кажем неколико речи о раду жена на овој конференцији. Свега је било 15 жена, и то две владини делегати (Норвешке и Шведске), 9 експерти владиних делегата, 4 претставнице радничке групе. Када се узме у обзир да је 49 земаља било заступљено на конференцији; да су свега 12 делегација имале међу својим члановима жене, и то иако су два питања била на дневном реду, која су специјално интересовала жене, а и сва остала питања од огромног значаја за жене, онда морамо зажалити тако малобројно учешће жена на овим конференцијама, које дају базу за услове рада у свету, како за раднице, тако и за раднике, а према томе и за живот. целокупне радничке породице. Како је по овом питању скренула пажњу конференције владин делегат Норвешке г-ђа Кјелсберг, то њен говор доносимо у нашем листу. У своме говору, г-ђа Кјелсберг изнела је и захтев да се изабере једна жена у управни одбор Бироа рада, пошто су приликом свога заседања бирали нови управни одбор. Овај оправдани захтев остао је само захтев, изабрана није ни једна жена, нити као члан нити као заменик. Нарочито се чудимо, да међу радничким делегатима има тако мало жена, јер свега две жене су биле из чисто радничких организација, а друге две, које су припадале радничкој групи, (Чехиња и Пољкиња) чланови су професионалних синдиката, а не радничке групе. Али иако малобројне, ове године први пут жене су успеле да руководе радовима комисија, које су расправљале о питању регулисања женине радне снаге. Наиме, претседнице и известиоци комисија које су се бавиле питањем о ноћном раду жена и упославању жена у рудницима, биле су жене, и то претседница комисије за ревизију конвенције о ноћном раду жена била је г-ђа Хеселгрин, сенатор и владин делегат Шведске, а известилац женски експерт наше владе; претседница комисије за забрану рада женама у подземним радовима била је Холандкиња, доктор права г-ђа Стемберг, а известилац г-ђа Субараја, експерт индиске владе. Ово је ипак мали феминистички успех, у толико пријатнији, што су рад и резултати рада обеју комисија били врло задовољавајући. Београд
Милена Атанацковић
Пошаљите дужну прегплату!
72
ЖЕНСКИ ПОКРЕТ
ЈУЛИ—АВГУСТ 1934