Женски покрет

ХV Скупштина Друштва народа

Опште опаске XV скупштина Друштва народа није донела на свима пољима позитивне резултате, које бисмо могли пожелети и имали смо прилике да констатујемо, да је у извесним веома важним моментима неодлучност била одвећ велика. Али да ли треба зато кривити саму установу Друштва народа? Поновићемо још једном оно што смо више пута написали, да Друштво народа само даје одблесак духовног стања, које влада у разним земљама, и да Друштво народа може да дела само ако су државе, које га сачињавају, надахнуте стварном вољом за мир и међународну сарадњу и ако јавно мишљење учини да се oceћa његов благотворни утицај. Али морамо констатовати да XV скупштина Друштва народа означава, према једнодушном мишљењу, поновно појачање поверења и наде. Одмах после завршетка последње скупштине, Немачка је иступила из Д. н., и та претња Немачке, да ћe да напусти Д. н. притискивала је целокупни рад последње скупштине, да je XIV скупштина изгледала као парализована. Ове године, сасвим супротно, приступ Сједињених Америчких Држава Интернационалном бироу рада, и, нарочито, улазак Совјетске Уније у Друштво народа, дало је један нов замах живота и активности. Па и сам улазак Авганистана и Републике Екватора, који су следовали примеру Русије, означавају да је у погледу универзалности Друштво народа учинило један велики корак унапред. Да ли овај пример може утицати, да Немачка и Јапан помисле на то да би опет могле учинити леп гест да остану у заједници ове велике интернационалне породице? Налазимо да су веома снажне и опортуне речи, које је г. Бенеш, претседник овогодишњег Савета Д. н. изговорио уочи отварања Скупштине: „Ратови носе увек одговорност, и ако би понова наступио какав рат у свету, државници, који нису знали да га избегну, или који су га провоцирали, морали би поднети последице страшне одговорности.“

Изгледа да се под знаком ове одговорности, добро схваћене и примљене, отворила овогодишња скупшптина Друштва народа. Што се тиче приступа Русије у Друштво народа, треба посматрати тај политички догађај изнад свих политичко партиских питања, као што је традиционална политика Француске управљана наизменично од стране Брианове, Ериоа, Бонкура и напослетку Бартуа. XV Скупштина је примила са узбудљивим протестима изјаву пољског министра г. Бецка, који је тражио да се генерализује на све државе систем заштите мањина, и очекујући то генерализовање, његова земља одбија да у томе сарађује са органима Друштва народа. Ово држање непријатељске срџбе је веома за жаљење и ризикује да нанесе Друштву народа велике штете, јер шта би остало од интернационалнога права, ако би се сваки могао слободно изјаснити да га примени или одбије примену, према своме сопственом нахођењу? Али овај удар, који је дала Пољска, чија духовна и територијална реконструкција не би била могућа без женевског духа, имао је за последицу да још јаче зближи велике земље: Француску, Енглеску, Италију, које су се осетиле одговорне за Друштво народа. Бесумње да је то једна важна ствар за светски мир, што се може констатовати да је активност, коју је Француска развила, ове године била потпомогнута и од стране Енглеске, више но ранијих година, и што је добила нову подршку у Русији, а и поред извесних тешкоћа, које се не смеју омаловажавати, ипак су се показали знаци приближења и са Италијом. Ми чврсто држимо, да ако Француска, Енглеска и Италија (можда би се могло рећи и Русија) изјаве да би се сваки покушај рата сударио о њихов чврсти споразум, рата не би могло бити. Ми стога придајемо приближавању ових земаља један симболични и практични значај. Превод из: »La Francaise«

Mme Malaterre-Sellier

члан Француске делегације нa XV Скупштини Д. н.

Молимо претплатнике да нам што пре пошаљу дужну претплату за 1934 годину.

100

ŽENSKI POKRET

SEPTEMBAR— OKTOBAR 1934