Женски покрет

брату од стрица, који има да наследи Малоту. Али Алена воли свога школског друга Славека Прикрила, запосленог у Малотиној фабрици. Малота и адвокат Маречек све своје наде, као Чеси, полажу у Русе и желе да добију препис царског манифеста, којим се обећава ослобођење чешких земаља. Славек добије манифест од полицијског агента искреног Чеха и преда гa Малоти, који га даје својој жени, мајци Алениној. Мајка не жели да се Алена уда за сиромашног Славека и достави полицији анонимно Славека. Славек буде стрељан. Алена слути по држању своје мајке да је она крива за Славекову смрт и напушта потајно своју породицу и домовину. У Подземним пламенима аутор преноси радњу у Праг. Године 1917 адвокат Маречек долази у Праг и улази у тајно друштво на чијем челу стоји др. Весницки. Друштво ради на ослобођењу чехословачког народа и стоји у вези са заграничним чиниоцима. Вести из туђине доноси у Праг млада жена, Алена Худецова, која је у раду за ослобођење свога народа нашла утеху своме великом личном болу. У трећем делу, Трагична дуга, успела је ауторка да необичном снагом и топлином прикаже расположење за време последњих месеци светскога рата. Описује сликовито атмосферу ратног друштва, његово мишљење, ослободилачко одушевљење, али и грамзивост и недела ратних богаташа. То је јединствено дело међу чешким трилогијама; у њему Божена Беношева постаје историчар народног препорода, који се постепено мења у социјални препород. Место сваке њене личности може савременик ратних догађаја замислити личност коју је он сам познавао, гледао својим рођеним очима; толико су њене личности типичне. Ана Марија Тилшова, претседница чешког Пенклуба, једна од најомиљенијих чешких књижевница, стоји са својим делом потпуно у садашњости. То је дух логички, обазрив и реалан. Бави се стварношћу и то оном најближом, опште познатом, коју свако може свуда видети. Аутор успева да своје животно искуство, догађаје, личности или читаве друштвене редове брижљиво простудира чувајући стално и брижљиво своју објективност. Све је код ње унапред промишљено. У својим романима обраћа велику пажњу на композицију. Увек је привлаче теме о спасењу и враћању на прави пут залуталих и потиштених појединаца или читавих друштвених редова, и тражи да нађе нов израз. У своме последњем роману „Алма матер“ Тилшова слика смело и про-

ницаво поратну истрију Карлова универзитета. За тај роман је добила државну награду. Јунак романа професор Вагнер поред своје науке, хирургије, страсно воли младу шваљу Магду. За њега, научника и истакнутог хируга, нема одмора у његовом конвенционалном браку с бившом учитељицом. Његова жена и у браку и у односу према својој деци више је педагог него жена човек. Примерна мајка и домаћица не може да схвати душу свога мужа и своје деце. Вагнер има супарника у научном раду, такође хируга, Новака, који није тако омиљен међу студентима као Вагнер, али који жели да победи Вагнера. Обојица свршавају трагично: Новак умире приликом аутомобилске несреће, а Вагнер од капље. Тилшова слика натуралистички карактере, од професора, асистената и болничарки до послуге; студентске доживљаје, цео универзитетски живот медицинског факултета, као да је сама све то проживела. Ова књижевница пише чистим језиком у кратким реченицама, сликовито приказује свакодневну стварност и уме да сачува објективност износећи сударе супротних идеја. Књижевница Ружена Јесенска избегава савремене догађаје; збивања у њеним делима личе на снове и онда кад су њене личности узете из стварног живота, као у њеном последњем роману „Љубав“ (Ласка) Лиризам је главна особина књижевног талента Ружене Јесенске. Она у лиризму налази поезију живота. Стварност јој је само повод да би на њезином темељу стварала нове, егзотичне, замишљене светове, према својој унутрашњој истини. Њен роман „Љубав“ занимљив је већ по том што је то аутобиографски роман. Ана Шликова, то је сама ауторка. Догађаји се збивају при крају светског рата. Усред малих људи стоји несрећна и трагична личност прерано умрлог лекара писца донжуански еротског. Нема ни једне жене која не би подлегла његовој љубави. Граби жртву за жртвом, али и сам постаје жртва своје љубави. „Љубав је чудан феномен, појава сложена а тако особена, да има толико љубави колико људи, и све су сличне а ипак различите. Али ипак најнеодољивија је смрт. Смрт као и љубав долази сама, незвана...” Животно дело Ружене Јесенске је еротички интезитет женина живота. Она тражи за жену право на љубав, на женску срећу и еротичко изживљавање. Али Ружена Јесенска, „боји се свакидашњости и на многим местима изражава чежњу за савршенством. Њен свет је пун загонетних и тајанствених бића, страсне

102

ŽENSKI POKRET

SEPTEMBAR—OKTOBAR 1934