Женски покрет
1) Komisija za mir i arbitražni sud. a) Vaspitanje omladine obzirom na sporazum među narodima: Na duhovnu orijentaciju mlade generacije utiču u sadašnje kritično doba težke životne prilike i ozbiljni konflikti između država i nacija. Stoga je veoma važno da se vrši duševno i fizičko vaspitanje omladine, kako u porodici tako i po školama, u duhu koji ih može osposobiti za donošenje žrtava koje traže od nje najviše zapovesti pravičnosti i samopoštovanja, i da se vaspitanje usmeri u pravac sporazumevanja među rasama, narodima i klasama. b) Razoružanje: Int. ž. s. je ubeđen da je zahtev o humanizaciji rata nesmislen i nelogičan, ali uprkos tome smatra za potrebno da ukaže na surovost rata u vazduhu, na rat kemijskim i bakteriološkim sredstvima, te zajedno na potpunu bezuspešnost dosad predloženih zaštitnih mera u tome pravcu. Kao prvi korak za razoružanje za rat u vazduhu smatra Int. ž. s. za neophodno potrebno: zabranu bacanja bombi iz vazduha, zabranu aeroplana za svrhu borbardovanja; osnivanje internacionalne kontrole za sprečavanje da se civilno vazduhoplovstvo ne može upotrebiti za vojničke svrhe. * Int. ž. s. pozdravlja zaključak donet 11 juna u opštoj komisiji konferencije za razoružanje pri Društvu naroda da se objave rashodi za svrhu odbrane zemlje. Time javnost dobiva mogućnost da utiče na budžet vojske. * Int. ž. s. je mišljenja da državnici celoga sveta snose odgovornost za novo takmičenje u naoružanju koje bi nas sigurno dovelo u nov rat. * Int. ž. s. pozdravlja predloge koje je primila komisija za uređenje proizvodnje oružja i ratnog materijala, te trgovine s oružjem. Ti predloži imaju za cilj da se uspešno kontrolišu proizvodnja oružja i trgovina oružjem. ♦ Rada su bile primljen« na plenumu kongresa ove rezolucije, bilo je i jednoglasno zaključeno da se odmah upute gospodinu Hendersonu, pretsedniku konferencije za razoružanje i gospodinu Avenolu, generalnom sekretaru Društva naroda. Na zajedničkoj sednici komisije za mir Int. ž. s. i Int. alijanse za ž. p. g. u ime koje je prisustvovala sednici njena pretsednica g-đa Cor-
bett-Ashby, bilo je zaključeno, da obe organizacije uzajamno rade preko svojih članova za ostvarenje zahteva ove rezolucije. 2) Komisija za film i radio. Int. Ž. s. pozdravlja konvenciju za olakšanje izmene poučnih filmova koja je bila primljena g. 1933 u Društvu naroda. Moli nacionalne ženske saveze da rade u svojim zemljama na torne da vlade ratifikuju ovu konvenciju. Fakt je da je radio izvršno sredstvo za prosvećivanje naroda, njegovu pouku i zabavu i da se sve više pojačava njegova uloga u političkom i internacionalnom životu. Ali takođe je fakt da prete zloupotrebe toga sretstva, jer putem njega pokušavaju rušiti sporazum među rasama i narodima. Usled toga smatra Int. ž. s. za potrebno, da se utvrde za izmenu prenosa radiom izvesna pravila putem iternacionalne konvencije i da se pojedinim zemljama naloži striktno sprovođenje ovih pravila. Int. ž. s. konstatuje sa zadovoljstvom da se ovim pitanjem bavi već komisija za duhovno sarađivanje pri Društvu naroda, koja je tražila od instituta u Parizu da izradi predloge za upotrebu radia u službi održavanja svetskoga mira. (Ti predloži poslati su već raznim državama). Int. ž. s. moli nacionalne saveze da rade na tome da upravljači radija udese programe na takav način da slušaoci imaju nepotvorenu sliku o drugim zemljama i da služe programi uistini sporazumu i razvitku dobrih odnosa među narodima. III. KOMISIJA ZA RAD ŽENE. Washingtonska konvencija o noćom radu žena. Konferencija Int. biroa rada je na ovogadišnjem prolećnem zasedanju primila izmenu wachingtonske konvencije o noćnom radu žena. Protivu te izmene je ustala već na prvoj plenarnoj sednici Int. ž. s. njegova potpretsednica g-đa dr. Gordon i predložila tekst za novu izmenu. Na toj sednici taj tekst nije bio primljen, već je bilo zaključeno da se u komisiji ponova pretrese celo pitanje. Kada je komisija završila svoj zadatak, predložila je novu, sledeću rezoluciju koja je bila primljena. Rezolucija glasi: Int. ž. s. priznaje da je Int. konferencija rada sa izmenom konvencije o noćnom radu žena proširila pojam noćnog radnog vremena i izrečno naglasila da su od odredaba konvencije izuzete žene na vodećim mestima. Ipak smatra za potrebno da žaljenjem konstatuje da nije bio primljen zahtev Int. ž. s. prema kome bi morale biti izuzete od odredaba »i one žene, koje pravilima ne vrše fizički rad«. Int. ž. s. takođe žali fakt da je otkaz konvencije u novom obliku otežan time, što se
1934 SEPTEMBAR—OKTOBAR
ŽENSKI POKRET
95