Женски покрет
се отац, односно муж, могао гонити за наплату алиментације у случају да напусти своју земљу. Друго вече је било нарочито интересантно, јер је било посвећено пропаганди за Конгрес Алијансе у Цариграду. На томе вечеру говорио је швајцарски професор Универзитета г. Малш, који се бавио последњих година организовањем више наставе у Турској. Он је указао на веома интересантне моменте у тој земљи, који морају привући велики број феминисткиња у Цариград. Израђено према извештајима „Jus Suffragu“ u „La Frangaise“.
M. A.
Berza rada za žene u Zürichu
U broju 1926 od 1 novembra t. g. uglednih švajcarskih novina „Neue züricher Zeitung" objavljen je veoma informativan članak o berzi rada za žene u Zürichu, koja obuhvata posredovanje rada za grad i kanton Zürich. Pošto u našoj zemlji još nemarno odvojenih berzi rada za žene, a postojeće su priključene berzama za muške, donosimo izvod iz pomenutog prikaza s namerom da se naše žene više zainteresuju za ove vrste socijalnih institucija, koje bismo morali organizovati i kod nas, ako hoćemo da jednom već nestane posredovanje rada za žene kroz privatne „biroe“ (što je tražila organizacija kučne posluge iz Ljubljane ove godine na skupštini Jugoslovenskog ženskog saveza), jer su ti biroi vrlo cesto posredovanje za mnogo šta drugo nego posredovanje za pristojan i pošten posao. Napominjemo još to da je organizovala od 1 septembra 1928 godine i dalje cirišku berzu rada žena, gđa Marta Меуеr i da ima samo žene kao saradnice. Pisac pomenutog članka u cirilskim novinama naročito akcentuira fakt, da se činovnice ove ustanove ne ophode sa ženama, koje traže zaposlenje kao sa brojkama, nego svakoj prilaze kao čovek čoveku, jer su činovnice svesne da njihove odluke diraju u sudbinu nesrećnih žrtava već tako duge privredne krize. Organizatorka te berze ujedno je i njen šef. Ona pre svega daje konačne odluke u naročito teškim slučajevima i održava konferencije sa saradnicama, koje vode pojedina odelenja berze. Tih odelenja je šest: 1.) pranje rublja i čiščenje stanova; 2.) industrija i zanat; 3.) hotelska preduzeća; 4.) trgovina, slobodni i akademski pozivi; 5.) domačinstvo; 6.) spoljna služba. 1.) Najmračniji utisak dobije posetilac u prvom odelenju, gde se svakog dana (samo do podne od 50—60 žena) skupi naročito mnogo
starijih žena, a i mladih sa decom. U torne odeIjenju pre svega paze na to da dobiju posao udate žene, čiji su muževi bez posla. Pošto je mnogo više onih, koji traže posao nego što ima posla, svaka žena dobija najviše dva puta nedeljno zaposlenje, i to dva puta po pola dana, a u najboljem slučaju dva puta po ceo dan. Za radnice stare iznad 40 godina koje traže zaposlenje kao pralje i čistačice, postoji u Zurichu još oddvojena berza rada, koju vodi naročiti odbor svih ciriških ženskih društava. Taj odbor koji ima specijalni zadatak da plasira samo stariju radnu snagu, prima stalnu subvenciju od opštine i kantona, i u stalnoj je vezi sa berzom rada za žene. 2. Odeljenje za posredovanje rada u industriji i zanatu su činovnice veoma praktično uredile: pre svega su izradile za svaku glavnu granu industrije i zanata naročite upitnike i formulare, koje nezaposlena radnica popuni sa svima potrebnim podacima i prilaže im prepise dokumenata i prilepi fotografiju. Taj postupak mnogo olakša administraciju. U tom odelenju se naročito jasno vidi koliko je teško zaposlavanje radnica, koje nemaju stručne spreme. Za njih ima vrlo malo mesta, a i ta mesta su slabo plaćena, i stoga u najviše slučajeva te radnice moraju tražiti posao u domaćinstvu, u manjim preduzećima van varoši i hotelskim preduzećima. Usled velike nezaposlenosti u trgovini i industriji berza rada je uvela naročite kurseve, u kojima se radnice, koje nemaju izgleda da će u doglednom vremenu dobiti posao u tim strukama, nauče drugom poslu za koji postoji više šansa za uposlenje. U tome pogledu je naročito važna škola za izrađivanje konfekcijske robe, koja je sastavni deo berze rada. 3. Najviše zaposlenja može posredovati berza rada za hotelska preduzeća, gde se naročito traže kuvarice, ostalo osoblje za kuhinje i osoblje za kancelarijski posao. U tome odeljenju, gde je podeljeno posredovanje na tri vrste a) posluživanje i bife, b) sobe i rublje, c) osoblje za kuhinju - ne zjapi tako ogromna razlika između traženja posla i ponude posla - kao što je slučaj u ostalim odeljenjima. 4. Veoma praktično je ženska berza rada izgradila odeljenje za trgovinu slobodne i akademske pozive. Sve prijave su podeljene po strukama, pozivima, spremi, sposobnostima i zahtevima nagrade. U tome odeljenju je posredovanje najviše komplikovano, pošto su zahtevi kako sa strane poslodavca tako i sa strane onih koji traže posao najraznovrsniji i najviše nijansirani. 5. Peto odeljenje - domaćinstvo - opet
НОВЕМБАР 1934
ЖЕНСКИ 11OKPET
117