Женски покрет

daje vedriju sliku pošto je i tu ista srazmera između traženja i ponude kao što je za niže pozive u hotelskim preduzećima: traži se više osoblja nego što ga može berza nuditi. Ali domaćice ne traže mnogo osoblje iznad 35 godina i ono bez stručne spreme. Među osobljem za pomoć u domaćinstvu opaža se jaka tendencija da se podigne na stepen kvalifikovanog poziva, pošto je sve veći broj onih, koje su svršile posle osnovne škole još domaćičku školu koja traje godinu dana. Pored toga ovo dobro kvalifikovano osoblje traži skraćeno radno vreme, više slobodnih časova, a naročito manju zavisnost od poslodavca. 6.) Poslednje, najnovije odelenje, osnovano ovog proleća bavi se isključivo spoljnom službom. Činovnica toga odelenja mora lično tražiti informacije, mora posećivati poslodavce, ima zadatak da ličnom intervencijom posreduje u eventualnim sporovima, da se brine za oglase itd. Organizacija spoljne službe u mnogom veoma olakšava rad u pojedinim odeijenjima. Šef berze rada, gđa Меуеr, naročito se bavi davanjem saveta za izbor poziva, što je u današnje kritično doba vrlo teško, a i vrlo važno. Taj savet traže pre svega žene, koje nemaju

naročitih kvalifikacija, jer se - usled nekadašnjih dobrih prilika u porodici - nisu školovale za poziv; ako su već našle negde zaposlenje, nisu ostale tako dugo u službi da bi stekle pravo na pomoć za nezaposlene. Berza rada teži tome da tim ženama omogući školovanje i osposobljenje za poziv, za koji imaju najviše sposobnosti. Ciriška berza rada kao središna berza za kanton Zürich je u najužem kontaktu sa sreskim berzama rada svoga kantona, a traži saradnike i u raznim ženskim organizacijama. Ovaj prikaz o ciriškoj berzi rada objavila sam s namerom kao što sam već napomenula u uvodu da se naše ženske organizacije iznova pre više godina je „Ženski pokret" u Beogradu već radio na tome polju - zainteresuje za problem ženskoga rada i zaposlenja, jer je taj problem iz mnogih razloga komplikovaniji od problema muškarčevog zaposlenja. Naravno da ženske organizacije same nisu u stanju da povoljno reše taj problem, nego ga mogu rešiti samo u saradnji sa zvaničnim mestima. Ali da bi takva saradnja bila plodna, one moraju poznati problem i udubiti se u njegov način rešenja koji će biti u skladu s našim prilikama.

Štebi Alojzija

ФЕЉТОН

Најновији чешки женски роман (Наставак)

Младој генерацији припадају Марија Пујманова, Хелена Дворжакова, Олга Шеинпфлугова и Милена Новакова. Марија Пујманова је добар посматрач, одликује се оштрим запажањем и уме да се изрази адекватно и језгровито. Успева да једним јединим смелим изразом уђе у језгро ствари и да продре у суштину појава. Већ у својим приповеткама Пујманова се показала као скептик према постављеним вредностима и борац за правду и смисао живота. У њеним романима опажа се да је Марија Пујманова већ нашла себе и да се ослободила литерарних и друштвених утицаја. Нова књига Пујманове „Пацијенткиња доктора Хегла“ необично је занимљива и карактеристична, али никако својом фабулом, него решењем проблема и стилом. Предмет јој је једноставан. Карла Јанотова, матуранткиња, из имућне породице, управо пред венчањем с доктором права из исте друштвене средине, разболела се и мора да се подвргне тешкој операцији код доктора Хегла, у кога се заљуби. Хегел се исто тако заљубљује у њу и она mv се потпуно предаје не водећи

рачуна ни o себи ни o младожењи, који изврши самоубиство. Али она се с болом буди из своје велике љубави кад сазна, по рођењу детета, да је Хегл равнодушан према њој и да ступа у однос са другом девојком. Ипак прима то сазнање с мудрошћу жене, која се смирила и одлучила да прође кроз живот сама, налазећи радост у бризи за дете, за које верује да he бити боље но његов отац. Карла је модерна девојка, несентиментална, која уме да сноси одговорност за своје oceћaje и поступке. Пуна је живота, предаје се својој љубави, али презрена у својој љубави, и од друштва, мења се из заљубљене девојке у свесну мајку пуну љубави, која се не јада и не очајава, него се радује животу, који посвећује своме детету. У тој књизи је Пујманова, можда сувише смело за своје савременике, али јасно и одлучно, изнела своје схватање слободе модерне жене, жене која је прешавши преко сентименталности и предрасуда и преко трагике борбе за еманципацију, нашла нову и победничку радост у животу, самосталности и материнству. Хелена Дворжакова. као и свака жена књи-

118

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

НОВЕМБАР 1934