Женски покрет

жевница, има храбрости да каже истину. Књижевницама је потребна смелост да би изразиле ма што што звучи необично и ново. Неприкривана искреност је добра особина Дворжакове. Она је успела да прикаже поверљиви свет малих људи из предграђа. Њен последњи роман „Пепан јагње" имао је великог успеха. Периферија са својом нарочитом прашљивом бојом и мирисом сиромаштине као и увек и овде привлачи њен темперамент, али је и сама насељава личностима своје фантазије, те њене личности дају пре утисак литературе него стварног живота. Она се читавим својим делом враћа к животном импресионизму, али се труди свом снагом свога талента за позитивније и ведрије решење, које he бити више у духу времена него што је скрушеност или ћутљива резигнација. Олга Шеинпфлугова је песник женскости, само у другом тону. Опојности тренутка код ње се придружује и улична досетка, мудрост простих људи, сочан стил и дрхтави пламен захваћеног задовољства. Њена књига „Бабиола“ је роман уметничког развоја жене-генија, која је потекла из најбеднијих слојева и постигла највеће успехе у уметности и друштву, али не и мир срца. Последњи њен роман „Две од нас“ показује како је успела да се дисциплинује у свом стварању, како се тачно држи обичног, свакодневног живота. Анда Калинова, кћи малог чиновника, и Софија Бартова кћи трговчева, пријатељице су још из школе. Док Анда по изласку из основне школе живи безбрижним животом младе лепе девојке, Софија марљиво студира у гимназији и на универзитету, хоће да буде самостална жена. И Анда и Софија имале су своју љубав и обе због ње трпе. Анди умире човек који jy воли, а Софија се разочарала у првој својој љубави: други пут није схватила човека који ју је волео, и тако је остала сама. Ипак је постигла независан положај после многих моралних и материјалних препрека, али не добивши као лекар положај који јој приличи, била разочарана у својим надама, које су је подржавале за време студија. Кад се случајно састала са Андом, која је већ удовица и намештена у једној канцеларији са скоро истом платом као и лекарка Софија жале се обе на празнину и суровост свога живота и обећавају да he одржавати пријатељске везе, ма да унапред знају да до њих неће доћи. Шеинпфлугова показује у роману велико познавање душевног живота жена рањених у

својим чежњама безобзирним тупим животом, који је подједнако немилосрдан обема категоријама жена које xoћe у својој књизи да типизује. Анда је тип девојке која очекује да у браку буде збринута, и њему тежи још од младих година гледајући на брак као на једину могућност живота. Софка је данашња самостална девојка, која као и њени школски другови, младићи, тежи за самосталним животом. Оне су у основи обе осећајне иако имају разна гледишта на живот. Код Анде превлађује осећање, код Софије разум, али на рачун разочаране осећајности. То је врло трезвена књига али и ведра, јер из ње избија вера у жену будућности, која неће бити романтична, већ способна да се бори са свакодневним животом. Шеинпфлугова има испод светлуцаве ведре површине много бола што ни после свих победа минулих поколења није наступило спокојство и смирење, што чак ни пред женама није чисто поље, на ком би могле почети позитиван и светао рад тежећи савршенству, него још непрестано навала нереда и неспокојства, нова питања и нове борбе. Ипак верује у нову жену. Милена Новакова издала је роман „Човек и борба“. Тај роман је занимљив по томе што у позадини осећамо дух професора Масарика, његов рад политички и културни око године 1900, кад је било бурно не само у Прагу, него и у чешким провинциским градовима, кад је Масарик уносио у интелигенцију и омладину нов дух, нове погледе и нову методу рада, када су његови противници у својој ситничавости и злоби употребљавали свако оружје да би му онемогућили рад. Књига приказује живот провинциског града, мислим Табора, пред светски рат. У центру збивања је Павле Крал, студент а доцније адвокат, који никако није носилац покрета који се под утицајем предавања професора Масарика јавља у дотле учмалој атмосфери града. Павле је по природи пасиван, неспособан за борбу, и зато ступа у позадину, а на његово место иступа карактерна јака жена, Ева Марунова, коју је Павле волео, али која га немилосрдно и сурово оставља, да би свој живот и тежње везала с јадиковкама нежног песника Радима Сташека. Роман нема јединства и претрпан је детаљима, али приказује нову атмосферу која се јавила у предратно доба. Девет књижевница, са чијим последњим романима сам Вас упознала, није потпуни из-

НОВЕМБАР 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

119