Женски покрет

broj ženskih nego muškaraca. To dakle nisu šegrti, već radnici. Sa nadnicama od 10 do 17 dinara na svaku stotinu uposlenih ima više žena nego muškaraca. Sa nadnicom od 9 do 9.60 na svaku 100 uposlenih ima 58.11% žena, sa nadnicom do 11,60 ima ih čak 64.96%, sa nadnicom do 14.53 12%, i sa nadnicom do 16.80 ima ih 52.53%. Obezbeđena nadnica prema prijavama poslodavaca kod radničkog osiguranja iznosila je prosečno: 1930 novembar 27,76 1931 cela godina 26,19 1932 „ „ 24,58 1933 „ „ 23,22 1934 maja 22,19 dinara dnevno, za ćelu zemlju. Na teritoriji pojedinih okružnih ureda pad je veći“. Već ove „prosečne" zarade pokazuju na kakav način života je osuđeno naše radništvo, a zarada u pojedinim preduzećima je porazan fakt i sramota za nas sve. U zemljama, u kojima svi odgovorni činioci rade na tome da životni standard radnika podižu radi kulturnog napretka celokupnosti, čak je pomoć za slučaj nezaposlenosti (u Švajcarskoj n. pr. maloletni radnici koji su dovršili šegrtsko doba i ne mogu dobiti zaposlenje, primaju u naročitim svojim logorima, gde imaju priliku za usavršavanje u radu po dva franka dnevno) veća od zarada mnogih naših radenika. G. Krekić je „prema verodostojnim podacima" (str. 11) objavio lep broj stanja radničkih nadnica, a to stanje ne treba nikakvog objašnjenja i komentara, jer rečitiji dokazi od tog stanja ne postoje. Navodimo samo mali izbor tih stanja iz Krekićeve studije (str. 12 i dalje): „U jednoj fabrici rublja u Zagrebu iznosila je mesečna zarada godine 1931 1933 Din.: radnika: 800 1 700 1 500 4 300 3 8 250 1 4 200 8 16 175 24 18 150 22 21 125 21 18 100 32 19 75 18 7 Jedan hotel u Beogradu: Visina nadnice 1931 g. 1932 g. 1933 g. 1934 g. u Din: % uposlenih sa naznačenom nadnicom: 48- i više 47.06 48.72 28.26 2540- do 48- 1.96 5.13 2.17 2.27 34- „ 40— 7.84 15.38 5.35 6.82 28.80 „ 34- 21.57 17.95 6.52 13.64

24- „ 28 80 15.69 5.13 21.74 6.82 20— „ 24- 5.88 7.69 17.39 2516.80 „ 20— - 8.71 11.35 14— „ 16.80 - 2.17 11.60 „ 14— = - 6.52 4.55 9.60 „ 11.60 - - 2.17 4.55 Radionica šešira u Beogradu: Visina nadnice 1931 g. 1932 g. 1933 g. 1934 g. u Din.: % uposlenih sa naznačenom nadnicom: 48— i više 38.15 30.30 30.77 2540— do 48— 5.89 6.06 1— 6.25 34- „ 40— 2.94 9.09 - 6.25 28.80 „ 34- 8.82 6.06 7.69 24- „ 28.80 8.82 3.03 - 20— „ 24- 5.88 - - 16.80 „ 20— 2.94 9.09 7.69 18.75 14— „ 16.80 2.94 15.15 - - 11.60 „ 14— 14.70 - - = 9.60 „ 11.60 3.03 - 8— „ 9.60 8.82 18.19 53.85 43.75 Sledeći primer jedne bravarske radionice je još strašniji: broj šegrta je od 24.76% povećan na 82.75% od ukupnog personala! Umesto nadnice od 30—48 ovde je uveden sistem nadnica ispod 8 dinara! Bravarska radionica u Beogradu: Visina nadnice 1931 g. 1932 g. 1933 g. 1934 g. u Din.: % uposlenih sa naznačenom nadnicom: 48— i više 36.19 30.88 10 53 3.45 40— do 48— 7.62 7.35 2.63 34_ „ 40— 16.19 8.83 13.16 3.45 28.80 „ 34 10.48 2.94 - 3.45 24 „ 28.80 3.81 7.35 10.53 3.40 20— „ 24- - - - 16.80 „ 20— - - - 3.45 14— „ 16 80 0.95 - - 3.45 9.60 „ 11.60 - 7.35 7.89 8— „ 9.60 - - - 0— „ 8— 24.76 35.30 55.26 82.75 Anketa povereništva Radničke komore u Subotici utvrdila je maja 1934 ovo stanje nadnica u tom mestu. „Jedna radnica oko prerade perja zaradi Din. 3 —8 dnevno. Tekstilna radnica zaradi 8—l5 dinara dnevno. U tim preduzećima zaposlena su i deca ispod 14 godina 12—14 časova dnevno. U bezbroj slučajeva ova malodobna deca rade za tri dinara dnevno, jer im roditelji usled iskorištavanja malodobne dece u racionalizovanoj industriji ne mogu da nađu uposlenje, da bi mogli prehraniti sebe i svoju decu, pa deca moraju da rade umesto roditelja. Poljoprivredni radnik, koji se može zaposliti samo u letnoj sezoni, zaradi 8 a najviše 15 dinara dnevno, pored hrane koja je obično nedovoljna; on nije u mogućnosti zaraditi ni toliko koliko bi mu trebalo za prehranu preko leta za sebe i svoju obično mnogobrojnu porodicu, a još

108

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

НОВЕМБАР 1934