Женски покрет

u cenama između agrarnih i industrijskih proizvoda treba da ide u džepove poslodavaca. A realne radničke nadnice i namešteničke plate neka se povišavaju na račun palih cena agrarnih proizvoda. Ali čak i ogroman pad cena agrarnih proizvoda nije bio u stanju da izravna duboki pad radničkih nadnica i namešteničkih plata. Nadnice i plate pale su još ispod cena životnih namirnica. Od decembra 1930 do decembra 1933 godine razlika je u platama za 20,63%, a u cenama mesečnih troškova za 18,61%. U industriji je stanje još gore: plate su pale za 24,28%, a cene životnih potreba za 18.61%. U javnokorisnim preduzećima razlika u platama iznosi 20,50%, a u cenama životnih potreba 18.61%. Svuda su, dakle, plate i nadnice radnika i nameštenika pale čak ispod cena životnih namirnica. Realne nadnice i plate su danas manje nego što su bile 1930 godine. A to znači: za svoju nadnicu i platu koju dobivaju radnici i nameštenici nisu u stanju da nabave one životne namirnice koje su mogle da nabave 1930 godine. Položaj radnika se apsolutno pogoršao. Jedan detalj ilustruje svu strahotu padanja radničkih nadnica. Prosečne nadnice zidarskih radnika u Sarajevu za četiri minule godine pale su od 95 na nepun 41 dinar dnevno... Ne treba gubiti iz vida da je građevinska nadnica jednaka u Beogradu kao i u Sarajevu i da je ona u neku ruku barometar za višine nadnica mnogih drugih radnika. Padom cena agrarnih proizvoda ogromna masa naših seljaka postala je nesposobna da kupuje industrijske proizvode. Održavanje nesrazmerno visoke cene industrijskih proizvoda utiče na ovu nesposobnost još u većoj meri. Padom cena radničkih nadnica i namešteničkih plata, radnici i nameštenici postaju nesposobni kao kupci nasušnih potreba za svoje izdržavanje, u koje spadaju kako agrarni tako i industrijski proizvodi. Politika užasne nesrazmere cena izmedu agrarnih i industijskih proizvoda, kao i politika niskih radničkih nadnica i namešteničkih plata jesu dakle oni faktori koji uslovljavaju i u sve većoj meri pooštravaju našu privrednu krizu, jer koče pravilan promet dobara. Sa druge strane, ta kobna politika stvara široku i fatalnu degeneraciju naših širokih narodnih masa, koje sistematski izgladnjuju. Ona dejstvuje kulturno i privredno negativno". Stanje realnih nadnica je dokaz da današnja nadnica ne sme biti osnova za odmeru egziste-

ničnoga minimuma, jer če inače „nesrazmerna cena između agrarnih i industrijskih proizvoda" još dalje srozavati životni nivo ogromnog dela naroda. G. Krekić se u daljim izlaganjima opširno bavi pitanjem „Radničke ishrane u svetlu nadnice" na osnovi knjige d-ra Ivanića o ishrani, zatim ispituje „Zdravstveno i porodično stanje naših radnika", i sva ta izlaganja su nepobitan dokaz zato, da se mora izmeniti današnje stanje. G.Krekić se bavi intenzivno pitanjem o „Visokim i niskim nadnicama". Njegove objektivne konstatacije da ugovor, da će visoke nadnice imati odmah za posledicu povišene cene industrijskih i zanatskih proizvoda, ne drži, veoma su važne, jer će se tim razlogom sigurno poslodavci odupirati protivu zahteva osigurane minimalne zarade. G. Krekić kaže (str. 71 i 72): „Iz redova poslodavaca međutim širi se fama: da povećanje nadnica znači povečanje skupoće. Zaista, povečanje nadnica bi moglo da znači i povećanje cena industrijskim i zanatskim proizvodima. Ali ono ne mora i u pravilu, to da znači. Takvo tvrđenje iz poslodavačkih krugova pokazuje samo da oni nisu voljni da doprinesu barem privremeno, ni jednu paru tereta u korist jedne tako korisne i preko nužne socijalne i ekonomske reforme koja bi obamrlom privrednom organizmu dala snage za polet. Teško je tvrditi da ima proizvoda koji su pali ispod cene svojih proizvodnih troškova, jer bi takvo tvrđenje bio ekonomski apsurd. To bi bilo isto što i tvrditi da mrtav hoda. Ali ako uistini ima proizvoda čija je cena postala suviše niska, ne toliko blagodareći modernoj tehnici u proizvodnji, racionalizaciji, ili tipizaciji, koliko radi spozanih radničkih nadnica - onda je sasvim normalno da cene takvih proizvoda skoče do izravnavanja povišenja nadnica. Ali i u tome slučaju treba se čuvati zaseda. Povišenje nadnica sa recimo 10, 20, 30 od sto, ne znači i povećanje cena proizvodima za 10, 20, 30%. Ako poskupi nadnica, ne znači da je u isto vreme poskupila i sirovina od koje se proizvod izrađuje, i mašina i alati kojima se ona stvara, i kirija za prostorije gde se on izrađuje, i transport do pijace, i porezi itd. Nadnica od ukupnog iznosa proizvodnih troškova ne čini više od izvesnog procenta, koji je raznovrsan za raznovrsne industrijske grane. Prosečno može se reći da udeo nadnice u proizvodnji ne iznosi više od oko 30%. Dakle: povišenje nadnice sa 30% može da izazove - razume se, samo u slučaju koji smo napred izložili: gde bi to zaista bilo od preke nužde - povišenje robe (espapa) za ciglo recimo 10%.

110

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

НОВЕМБАР 1934