Женски покрет

Mi tvrdimo međutim da uopšte nema slučajeva gde bi moralo doći do povišenja cena proizvodima, već da bi se polazna tačka za povišice radničkih nadnica našla u rezervama kapitala koji leži kod poslodavaca. Daleko smo od toga da mislimo i da tvrdimo da su mogućnosti za povišenje nadnica neograničene. Ne mislimo da naša nadnična politika treba da istera sav strani kapital iz naše zemlje - jer on bi se bezuslovno povukao onoga časa, čim mu tu polje rada ne bi bilo unosno. Ali mislimo da mi ne moramo da budemo ničija ekonomska kolonija, i da nadnice naših radnika treba da se ravnaju barem po nadnicama onih radnika koji žive i rade pod mnogo socijalnijim prilikama, pod režimom znatno višeg standarda života. Mislimo da imamo pravo da tražimo da se smanje kapitalističke dividende, i stvaraju manje rezerve i vrše manji otpisi, a da se mnogo više vodi računa o višini radničkih nadnica."

IV. Privredna kriza poslednjih godina je dovoljno jasno dokazala međusobni uticaj privrednih stanja kontinenata, zemalja, staleža i društva i država. Zastoj u privredi povlači za sobom i zastoj u zadacima koje mora da vrši država, i to od opštih stvari do nagrada njenih službenika. Kako su padale plate radnika i nameštenika po privatnim preduzećima, tako su padale i plate službenika države i samoupravnih tela. Za sve koji su u kakvom bilo odnosu najamnog rada, jeste dakle od presudne važnosti na kojoj osnovi će biti sagrađen zakon o minimalnim nadnicama. Stoga se svi „Ženski pokreti" moraju najozbijnije baviti samim problemom minimalne nadnice i svim ostalim, koji su s njime u vezi. Za taj zadatak poslužiće im studija g. Krekića najbolje.

Štebi Alojzija

Jugoslovenski pravnici o bračnom pravu

U roku od osam godina naši pravnici su već po drugi put pretresli na svojim kongresima pitanje unifikacije bračnog prava: prvi put na kongresu godine 1926 u Ljubljani, a ove godine u Zagrebu. Na oba kongresa su konstatovali da su u našoj zemlji, u važnosti raznovrsna bračna prava. Brak koji n.pr. priznaje jedna veroispovest za legitiman, proglašava druga za konkubinat; deca koja su prema propisima jedne veroispovesti legitimna, važe na osnovi druge za vanbračna; veza između bračnih drugova različite veroispovesti je od nekojih verskih bračnih prava dozvoljena, a po drugima zabranjena i t. d. Kao što je pravnički kongres godine 1926 u primljenoj rezoluciji izjavio:

1. da je nužna potreba donošenje jedinstvenog bračnog prava, 2. da je usled raznolikosti veroispovesti potrebna civilna forma za sklapanje braka, i 3. da bračnopravne sporove sude isključivo državni sudovi, ta ista načela usvojio je i ovogodišnji pravnički kongres u Zagrebu. Pored ovih načela zagrebački kongres je tražio još da se ceo kompleks bračnog prava, dakle i pitanje imovine, reši naročitim, jedinstvenim zakonom, i da se poveri vođenje matrika državnim vlastima, jer sadašnja praksa i vođenje matrika po crkvenim vlastima pokazuje vrlo velike nedostatke.

O vprašavanju ojalovljenja (sterilizaciji) -Norveška in Švedska sta z zakonom uredili ojalovljenje-

Gibanje, da se uredi z zakonom vprašanje spolnega ojalovjanja, ki je prišlo iz Združenih Držav Severne Amerike, pridobiva čimvečje simpatije tudi v Evropi. Država Indiana je že leta 1907 sprejela zakon, ki odreja ojalovljanje za osebe, ki so zaradi dednih nakaz v oskrbi državnih zavodov, torej zločinci, duševni pohabljenci, vlačugari i t. d. Potem so sprejele enak zakon še države Connecticut, Washington, Newada, NewYersey, New-York, Kalifornija. (Vidi članak „O

prisilnem ojalovljanju", ki ga je napisal dr. A. B. v VI—VII številki „Časa", letnik XXVIII, str. 158 in 159). Izmed evropskih držav je bila Nemčija prva, ki je vprašanje o telesno in duševno zdravem potomstvu ker to je bistvo ojalovljanja uredila z zakonom od 14 julija 1933.1. Ta zakon je v veljavi od 1. januarja tekočega leta. Iz že prej omenjenega članka g. dr. A. Br. v „Času" so glavne določbe nemškega zakona. 1. Kot dedne bolezni veljao: prirojena sla-

НОВЕМБАР 1934

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

111