Женски покрет

koja je baš zato i posjetila vodeće faktore, biti sada olakšano. Ovo će obdanište, koje će nositi ime našeg blagopočivšeg velikog Kralja, a za čije je podizanje pokazala naročiti interes Nj. V. Kraljica Majka, svojim ostvarenjem, utrti suzu mnogog splitskog djeteta, pa to otvorenje napeto očekuju legije naših malenih, koji u početku zime nemaju u vlastitoj kući ni malo ogrijeva ni tople hrane. Dok javni faktori u drugim našim gradovima osnivaju i uzdržavaju u svojoj režiji te važne ustanove, kod nas imaju oni samo da pomognu privatnu inicijativu, pak je opravdano uvjerenje da će nakon zauzimanja naših vrlih socijalnih radenica kojima nada sve leži na srcu dobrodit njihovih malih štićenika, ova vrlo potrebna ustanova započeti svojim radom. Žene grada Splita su sa g-đom M. Atanacković u prisnom kontaktu koji se stvorio na maloj konferenciji ponijele za nju najživlje simpatije i iskreno su joj harne za sve razumijevanje, skrb i nastajanje koje je ženskom intuicijom pokazala kao žena nadležan javni faktor za patnje naše nezbrinute djece. Split

Dr. S. A. M.

* * K ovom članku naše saradnice iz Splita htela bih da dodam još neke stvari. 16 decembra ov. g. bila je u Beogradu skupština Unije za zaštitu dece. Unija je ove godine tek počela s radom, a imamo puno nade da će njen rad biti od ogromne važnosti za našu zemlju. Presvega sva društva, koja se bave zaštitom dece u Uniji, dobiće jak oslonac za sistematski rad, a naročito što se tiče socijalne i higijenske zaštite odojčadi i male dece. Za to nam jemči ime profesora dr. Matije Ambrožića, koji je u odboru Unije i koje je ove godine na kongresu dečjih lekara na Bledu održao iscrpan, dokumentovan referat o stanju mortaliteta odojčadi i dece. Prema podacima u tome referatu, to stanje je u našoj zemlji očajno, naročito u nekim predelima. No, šta može učiniti sistematska socijalna i higijenska nega u tome pogledu, za to ću navesti jedan značajan dokumenat iz Züricha. Direktor univerzitetske dečje klinike u Zürichu profesor G. Fanconi i Dr. A. Senti, direktor statističkog biroa, napisali su studiju o mortalitetu odojčadi u Zürichu. Ta studija ima veoma zanimljive podatke. Nekoje ću ovde navesti: U godinama 1876—1880 je umrlo u Zürichu

od 100 živorođenih 21,6% pre napunjene prve godine života; u godinama 1926—1932 samo još 4,2% a u Bernu čak samo 3,2%. Ovo padanje mortaliteta tumači profesor gFanconi sledećim: uzroci padanja su veoma različita i svaki uzrok ponaosob naravno nema jednak efekt. Sigurno je da veliki udeo ima ogromno padanje rođenih. Vrednost deteta, a time briga koju mu posvećujemo da ga održimo u životu, je u toliko veća, što manji broj sestara i brade ima to dete. Tako n. pr. je bio mortalitet u Zürichu u godinama 1928 —1931 pri prvorođenim samo 3,1%, i postepeno se mortalitet diže do četvrtog deteta, dok brzo poraste od petog do sedmog deteta na 11,5%. Padanje rođenih smanjuje mortalitet, i obratno umiranje dece diže broj rođenih. Veliki napredak higijene i medicine, naročito dečje medicine, je glavni uslov za smanjivanje mortaliteta. Naravno da nije dovoljno samo dečji lekari da znaju za rezultate higijenskog i medicinskog istraživanja, nego moraju oni prodreti do poslednjeg radnika. Da su rezultati istraživanja postali u tako velikoj meri opšte poznati jeste zasluga velikog broja savetovališta za majke, popularnih predavanja, a naročito sestara-negovateljica za odojčad, koje idu već toliko decenija, iz godine u godinu iz dečjih bolnica među narod. Profesor Fanconi navodi još ovo: mortalitet odojčadi je bio u Zürichu u godinama 1928 do 1932 kod roditelja koji su bili advokati, lekari i opšte akademski naobraženi samo 1,8% a kod roditelja radnika drvene industrije i pomoćnih radnika 6,3%. Ova velika razlika potiče samo u maloj meri od fakta da je nasleđena životna snaga odojčadi iz bolje situiranih porodica veća od radničke dece. Glavni uzrok je u tome, što su deca slabo situiranih roditelja manje brižljivo negovana, nego što je to slučaj kod dece bolje situiranih roditelja. To potvrđuje i mortalitet odojčadi neudatih majka. U godini 1931—-1932 je bio taj mortalitet 8%, a kod odojčadi udatih majka samo 3,8%. Tu treba još produbiti prosvećivanje naroda. Profesor Fanconi se opširno bavi uzrocima smrtnosti i obolenja odojčeta. Zanimljiva je u njegovoj studiji konstatacija da treba sprovesti selekciju i da treba zabraniti da se bića koja će biti nasledno opterećena ne rode. Kaže da praktično sprovođenje selekcije neće biti lako, ali to još nije uzrok da se ne sprovodi.

Štebi Alojzija

ŽENSKI POKRET umoljava pretplafnike koji nisu izmirili pretplatu za 1934 Rodinu da to u najskorijem vremenu učine

DECEMBAR 1934

ŽENSKI POKRET

125