Женски покрет

Фантазија и одговорност К дебати о нацрту закона за домаћичке помоћнице

Рад Женскога покрета, па и многих других организација, веома често је приказан у јавности са исмевањем и багателисањем. Противно начелима Женскога покрета је да полемише с таквим испадима. Овога пута београдски Женски покрет одустаје од тога свог начела и хоће једном да каже своје мишљење на такав приказ његовог рада. I Прошлога месеца је освануо у „Политици“ чланак о нацрту закона за домаћичке помоћнице и у њему је било наведено какве је измене предложио Женски покрет у Београду к томе нацрту. Све нацрт и измене било је непотпуно приказано; известитељ „Политике“ је чак заборавио да каже да је тај нацрт закона био израђен пре три године, и да је пре исто толико времена управни одбор Женскога покрета донео извесне закључке о томе нацрту закона, али да тадашњи закључци нису апсолутно значили још дефинитивни став Женскога покрета, пошто је очекивао да чује мишљење и примедбе и других организација, којима је тај нацрт такође био познат и са којима је био ради тога у вези. О моралној одговорности известиоца „Политике" према онима, од којих је тражио и добио информације за свој чланак, нећемо говорити, али морамо констатовати, да он овим чланком није показао високу савест одговорног чиниоца јавнога мишљења, нарочито још са суптилнијим осећањем одговорности, пошто је изнео један социјалан проблем. Свако необјективно или неопрезно расматрање о социјалним проблемима изазива у социјално несвесној средини жестоке испаде на све стране, а тиме се наноси голема штета релативно правилном решењу питања. Чланак у „Политици" послужио је г. Велибору Глигорићу за вехементан напад на „сифражеткиње", дао је „Организацији кућне послуге“ у Београду разлог да сазове јаван збор кућне послуге са демагошким говорима, што је најзгоднији начин за постизавање популарности и гласа браниоца слабих. Такође је дао Централном секретаријату Радничких комора у Београду повод за нетачно обавештење путем једног расписа Радничким коморама у земљи. Г. Велибор Глигорић је познат јавности као оштар критичар разних друштвених по-

јава. Оштру критику, која је основана на непобитним фактима, сматрамо за најбоље васпитно средство оног дела публике, коме су дневне новине једино средство одакле црпе своје информације о проблемима садашњости и да на основу тих информација створи своје мишљење. Али потребно је најпре скупити и проценити сва факта, па се тек после сме бацити анатема на кривце. Г. Глигорић, на жалост, у овоме случају то није учинио: није се потрудио да се распита, како стоји код женских организација у пoгледу питања закона о кућној послузи, није сматрао за потребно да се обавести да ли су женске организације и Женски покрет и у којој другој прилици и на какав начин заузеле своје гледиште о стању, у коме се налази кућна послуга. Да се женске организације нису бавиле питањем на који нацин треба подићи сталешку свест кућне послуге, и да су неправична њихова гледишта на који траже да се уреди њихово економско и социјално стање то је сматрао г. Глигорић за факт и на основу тога непровереног и нетачног факта написао је своју оптужбу. Г. Велибор Глигорић, у својој критици женских организација такође без познавања факта натоварио им је и друге грехе на пр. да се нису заузеле за поједине случајеве мучених радница, мајки, кућне послуге. Пре но што је то написао, он би се морао информисати шта смо учинили у конкретним случајевима. Драге воље бисмо му дали све информације, да се увери о нашем раду у томе погледу и о његовом начину. Можда би ту нашао и такве случајеве, који би му диктовали још много вехементнију критику, не женских организација, него наших страшних прилика у свима слојевима. Ми никада до сада нисмо јавно говорили о тим случајевима, а ни у будуће нећемо, јер имамо друге погледе на све те појаве. Ми их сматрамо на једној страни за последице нездравог друштвеног система, који дозвољава и опрашта многима све, а премногима ништа; таквим поступањем се допушта да се не само међу женама, него и међу мушкарцима свакодневно гуши и унакажује социјална свест појединца. А на другој страни сматрамо да најпре треба гонити велике кривце, а тек после мање, од којих су премноги само жртва властите непросвећености и непросвећености своје околине. За те дру-

126

ŽENSKI POKRET

DECEMBAR 1934