Женски покрет

сам менталитет, који у народу постоји. Стога је подједнако важно отклонити све економске узроке рата, као и радити на томе да се пропагира међународни мир. Жене су зато најпозваније, и стога оне морају удруженим снагама повести рат против империјализма, а идеја мира мора постати свети рат за жене, Поред ових питања два дана су посвећена на конгресу студији других питања, која су данас врло актуелна, и која имају директни утицај на судбину и положај жене у друштву и држави. Прво од тих питања је било: став жене пред економским проблемима данашњице У неколико реферата, није се наравно могло ући у многоструке економске проблеме, али су се дотакли утолико, колико стоје у тесној вези са положајем жене. Најинтересантнији реферат је био под-директора Интернационалнога бироа рада, г. Морета. Истакнуте су све аномалије нашега доба: хаос у привреди; бескрајно неправедна расподела добара; самовоља произвођача. која се најбоље огледа у томе, што се пале и уништавају произведена добра, као животне намирнице, док се на другој страни гладује. Подвучено је да економски систем из основа треба мењати, а све друго што се предузима, само су палиативна средства, која не могу донети стварна побољшања. Под директор И. б. р. је истакао гледиште те велике међународне институције, која сматра да сва ограничења, која се чине жени у позиву, апсолутно су погрешна и неправична, и за економско и финансиско побољшање не могу имати никаквог резултата. Закључак састанка био је следећи: конгрес констатује: а) да многобројни слојеви народа пате од крајњег сиромаштва, недовољне исхране и лишени су неопходних потреба за живот; б) да нигде не постоји недостатак сировина, радне снаге, средстава за производњу и за обрађивање земље; в) да проналасци науке стално омогућују повећање производње земље и индустрије, а тиме и опште богатство; г) да то богатство није доступно већини човечанства; д) да милиони радника остају без посла а тиме и без средстава за куповину;

стога конгрес захтева да се у целоме свету јасно и темељно приступи испитивању на који he се начин осигурати свима члановима друштва да дођу до зараде, као и студији питања, на који ћe се начин осигурати боља и правичнија расподела добара, како би производњу земље и индустрије могли подједнако уживати сви слојеви друштва. Друго питање, коме се посветила велика пажња, било је: положај жене под разним облицима владавине Овде је истакнуто, нарочито у реферату г-ђе Пламинкове, чехословачког сенатора, да су демократске државе најповољније за изједначење жена са мушкарцима како пред законима, тако и у друштву. По овоме питању закључак конгреса је у главном био следећи: ма који облик владавине да једна држава има, жене увек морају тежити томе, да се обезбеди лична слобода, слобода мишљења, и право свих грађана да могу учествовати у управи државе, без обзира на пол. Цариградски феминистички конгрес још једном је манифестовао снагу свесних и просвећених жена, које су указале на огромну супротност факата да све више јача удео жена у јавном животу народа, али исто тако да се све више oceћa тежња да се рад жене у јавном животу ограничи само на онај делокруг где радна снага није награђена. Борба жене, у моменту ове тешке беспослице, за право на рад и зараду, мора бити исто толико јака као и њена борба за политичку равноправност. Данас када се маса људи поводи за фразом „повратите жену у породицу" жене морају свесно осетити да је спас наше друштвене заједнице само и томе, да се жене и мушкарци удруженим снагама боре за бољу расподелу добара у свету и за такве међународне политичке односе, који ће свакоме народу и свакоме појединцу омогућити развитак свих његових личних способности за добро целине. Будућност нације, будућност човечанства зависи само од заједничког и солидарног рада просвећеног човека и просвећене жене. Тим удруженим снагама тежи да осигура рад феминистичка Алијанса. Београд

Милена Ј. Атанацковић

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

МАЈ-ЈУНИ 1935