Женски покрет

Али ако joj ce даде прилика да очеличи своју снагу, да развије своје способности, онда he и она имати спреме за сваку борбу. У науци је познато да код животиња, које су пренесене из једнога краја у други закржљају неки органи који тамо нијесу потребни. Тако су и код жене закржљали осећаји разумјевања за законе и уoпћe за државне послове. Али када једанпут жена уђе у државни живот, ти осјећаји ћe се пробудити и ојачати и од такове жене више ћe се имати користи, него од плачљиве и ситничаве женице, којој је цијели дан испуњен трачевима и ситним пакостима. Она ће то својство замјенити озбиљним бригама за опстанак и развитак свога народа. Уосталом чак и данашња жена, иако није имала прилике да изоштри своја чула за политичку борбу, има можда више смисла за то, него што се данас може и наслућивати. Изговори да жена није спремна и зрела за политички живот нарочито су плитки. Зар је један неписмени мушкарац више политички зрео него једна образована жена? Жене су још пре кратког времена у политичкој борби уопће у јавном животу, а да би се могао изрећи коначни суд са озбиљном научном подлогом о њиховој способности и зрелости. Мушкарци међутим већ столећима управљају и владају свијетом, имају политичка права, па ипак су довели свијет у овај хаос у коме се данас налазимо. Зар је то можда доказ политичке зрелости мушкарца, а незрелости и неспособности жене? Што се тиче војне дужности, знамо врло добро да не ужива политичка права само оној мушкарац, који је војник. Колико има мушкараца неспособних за војну дужност, а ипак имаду право гласа. Насупрот тој војној дужности мушкараца жена излаже у вршењу материнских дужности исто толико свој живот, она у својој крви рађа оно што мушкарци својом политиком убијају. Коначно и они романтичари, који су у страху за женственост и осећајност жене, треба да знају да би се и те женине особине могле корисно употријебити баш у политици. Њезина суптилност потребна је и те како политичком животу и даје нам наде, да она неће употребљавати у политичкој борби уобичајене бруталне методе. И у политици треба неког морала и осећања. Жена he можда испунити ту празнину, њена женственост неће се изгубити, него ћe je она наметнути политици.

Не допустити жени да она уђе у политичку борбу из страха да не изгуби своје тобожње „женске" врлине било би исто као спречавати дијете да научи ходати само зато што се мора који пут и ударити. Чешка сенаторка Пламинкова, упитана шта мисли о учешћу жена у политици, одговорила је: „Ми нисмо повезане за политичке партије на исти начин као и мушкарци. Ми смо кадре да се сложимо поврх свих политичких партија, да извојујемо једну добру ствар и једну корисну реформу." Жене политичари са оваквим особинама сигурно ћe бити у стању да утру траг бољему, моралнијем и праведнијему политичкому животу, него што је то досад био обичај. Да укратко резимирамо: Жена је запостављена пред законом. у друштву и у породици. Нема никакве могућноси да одлучује о судбини својој и о судбини своје дјеце. Нема могућности да се слободно развије на корист друштва и државе. Противно томе више је оптерећена у производњи, него мушкарац а у одговорности за преступе и у дужностима према друштву и држави изједначена. Да би уклонила све те неправде, да би промјенила законе у своју корист, да би могла слободно развити своју личност, да би побила све предрасуде, које ју већ столећима спутавају потребно је да узме активног учешћа у политичком животу, потребно јој је активно и пасивно право гласа на свима изборима за претставнике у законодавним и самоуправним тијелима.

Велика француска поборница за женска права у доба француске револуције Olympe de Gouges рекла je: „Заједница мушкарца и жене саставља народ, на коме је саграђена држава. Законодавство мора бити израз воље ове заједнице. Стога морају све грађанке, исто тако као и сви грађани, лично или преко изабраног претставника сарађивати на формирању заједнице. Она мора бити за све једнака. Стога све грађанке и сви грађани морају имати слободан улаз у све јавне службе и позиве и само њихове врлине и таленти смију бити оцена за њихов избор". Срамота би било да данашња генерација, која је у науци и техници далеко напријед од тадањих генерација, није у стању да разумије ове једноставне ријечи велике француске поборнице за женска права.

SEPTEMBAR—NOVEMBAR 1935

ZENSKI POK R E Т

91