Женски покрет
s svojo naturno pametjo: „Ne morem razumeti, kako v Ženevi še vedno razmišljajo, kdo je napadalec. Ni čudno, če morajo pri Zvezi narodov š le ugotoviti, da je voda mokra in da je sladkor sladak, in če potem take ugotovitve proglašajo kot velike državniške zrnate." (Slovenec 12-Х. 1935). In tako državni modrijani stanejo narode milijone in milijone. To bi gotovo zmogle ženske. Sicer je pa ta zagovor nepotreben, ker je večina držav že obračunala s predsodki proti ženski enakopravnosti ter priznala ženam politič le pravice. Med redke države, kjer žene še nimajo volilne pravice spada tudi naša država. K- r se sedaj snuje nov volilni zakon, smo porabile priložnost, da predložimo vladi svoje zahteve glede ženske volilne pravice. Tu pa je treba vsekakor poudariti, da je volilna pravica v gotovih okoliščinah prav problematične vrednosti, in da bi bili mnogi ki se je smejo posluževati, prav zadovoljni, ko bi se
ji lahko odpovedali. Take volilne pravice me žene nočemo. Me odklanjamo volitve, ki imajo edini namen, da diktatorjem ohranjajo videz demokrac je. Hočemo vol lno pravico, ki bo izraz naše svobodne volje. Žito pa zahtevamo, da so volitve splošne in enake, to se pravi, da lahko volijo vsi državljani, ki so izpolnili pogoje, neglede na premožensjke razmere, na izobrazbo in na spol. Žena imej pravico, da voli sama, to se imenuje aktivna volilna pravica. Zahtevamo pa tudi; da lahko žena kandidira, da je izvoljena, to je pasivna volilna pravica. Tudi to dvoje vključujejo naše zahteve. Položaj žen je po vseh državah čedalje slabši. Zlasti se pa to čuti tam, kjer žene nimajo besede v javnem življenju. V našem interesu je, da zahtevamo pravice, ki nam gredo po našem delu. Nič več nočemo biti državljani druge vrste, zato se združimo v borbi za naše pravice.
Madirazza Nada,
Jasenovac
Godinu i po dana je minulo otkako je u Jasenovcu osnovana organizacija „Ženski pokret”. Mi možemo biti ponosni šlo smo mi bili pryi u cijeloj državi, koji smo osnovali žensku organizaciju ovakove vrsti na selu. Jasenovac se tu pokazao kao mjesto, koje je prvo primilo naprednu misao ženskog pokreta. Mi smo kroz to vrijeme naišli na velike teškoće, ali, hvala Bogu, bez truda i napora ne može biti ni pravoga uspeha. Trnovit i mučan je put koji vodi do neba. Misao, koja je pre godinu i po dana posijana u ovome kraju nije još ugušena. I eto, danas smo se ovdje sastali, da tu misao svojim osjećajima i svojim riječima potvrdimo. U našem javnom životu želja za potpunom demokracijom postaje svakim danom sve jača. I mi, žene, treba da dignemo svoj glas, da se i nama priznaju puna građanska i politička prava. Danas svatko priznaje da je žena od velike koristi po ljudsko društvo, te da je njezin rad i u kući i izvan kuće usko povezan sa opstankom porodice i njezinim duševnim i privrednim napretkom. Žena danas ne radi samo kućne poslove, nego radi i u fabrici, radi u raznim privatnim i javnim nameštenjima, tako da možemo kazati da žena u glavnom radi sve poslove koje radi i muškarac, a preko toga još mora i da rađa djecu i da se brinu za kućne poslove. To vredi ne samo za gradske žene, nego još više i
za seljačke. Eto na primer mi ovde u Jasenovcu vidimo kako žve naše seljačke žene. Neke rade u kući ili u polju, kopaju ili okopavaju kukuruz i pšenicu, i rade sve teške poslove kao i muškarci. Druge opet idu u fabriku i rade od jutra do mraka najteže poslove. Treće stupaju u službu, a četvrte se bave nekim samostalnim obrtom. Život se na selu u zadnje vreme mnogo promenio. Nema više onih starih kućnih zadruga iz kojih se žena nije smjela ni da makne, ali gde je imala obezbeđen svoj život i opstanak. Te su se kućne zadruge raspale, posjedi seljački propadaju, oni ne mogu više da ishrane brojnu čeljad, ukućani se razilaze svaki na svoju stranu ne bi li zaradio koji dinar i osigurao si svagdašnju koricu hljeba. Seljačka žena isto tako mora trbuhom za kruhom. I u toj svojoj životnoj borbi seljačka žena nailazi na mnoge teškoće i na mnoge nepravde. Njezinom radu se ne priznaje puna vrednost. U poslu je ona potpuno nezaštićena, tako da mnogo puta usljed napornog posla, nehigijenskih uslova rada, noćnog bdijenja, a i lošeg postupka, mora da izgubi svoje zdravlje. Da se riješe sva ova pitanja, potrebno je da se mi žene udružimo. To udruživanje žena, da ukratko ponovim, imalo bi zadaću: da se brine i štiti ženu u porodici i u društvu. Mnogi su dosadašnji zakoni na štetu žene. Tu je na primer zakon o nasljedstvu, o materinstvu, razne
94
ŽENSKI PO K RE T
SEPTEMBAR—NOVEMBAR Г935