Женски покрет

dekretima izvesna mesta koja su konkursom žene zaslužile najednom rezervisana za muškarce, ne treba sakriti da je pravo žene na rad ugroženo, da su te mere tek početak i da sve žene treba da budu svesne ovog napada. U ovoj su podmukloj formi najčešće prezrena građanska prava žena i ja mislim da je neophodno potrebna jedna energična borba i da treba danas proglasiti jaku potrebu takve borbe". „Znam da ima teoretičarki, boraca - i poznato je moje duboko divljenje za njih - koje prvo hoće da zadobiju politička prava ženi. Naravno logika bi zahtevala da se prvo zadobiju sva prava iz kojih bi proistekla i građanska prava. Ali ja sam na žalost konstatovala da

su u izvesnim zemljama gde su žene zadobile politička prava, one bile vrlo cesto nemoćne da steknu potpuno pravo žena na rad. Stoga bih dala preimućstvo borbe koja bi prvo preduzela da obezbedi građanska prava ženama, jer su ova prava istinski uslov ženine slobode". „Zato što osećam jako i brižno današnju važnost zajedničke akcije svih žena, uzimam slobodu, pošto mi je data reč povodom jednog naučnog uspeha, da dignem glas i da definišem jedan položaj koji želim da postane jasan i jedan stav koji osećam da je potreban". Beograd Sa francuskog prevela V. K.

Морално васпитање детета

„У људском друштву још су правда, љубав и племенитост само мала острва у широкој пучини мрака, несвести, маскираног дивљаштва и животињства.“ Б. К.

Kao што je неоспорне тачно да je caзнање истине и узрочности појава у природи и друштву општи принцип умног развитка, као да је и осећање лепога општи принцип естетичког развитка, исто је тако неоспорно истина, да је хотење доброга, активна морална воља, поглавито општег добра, општи принцип моралног развитка. За успешно хармонијско развиће човека ваља нам те највише принципе умног, естетичког и моралног развика довести у везу са највишим схватањем света, какав је изражен у оптимизу И целокупан развитак човекова духа неоспорно тежи да у животу природе и друштва нађе пуно истине, лепоте и доброте, те се на основу тога и развија: умни, естетички и етички оптимизам. По умном оптимзму у свету не само да има истинитог сазнања, него да у свету може потпуно да овлада истина над неистином, разумност над неразумношћу. По естетичком оптимизму, не само да у свету има лепоте, него и свет треба схватити као једно велико уметничко дело, у коме има много чега и ружног, али се оно може преобратити у лепо. По етичком оптизму, не само да у свету има добра, него је добро у стању да победи зло. По Лајбинцу - творцу теоријског оптимизма, овај свет у основи није ни могао бити

другчије створен, већ тако да у њему има истине и неистине, лепог и ружног, добра и зла. Јер како би се свет развијао да у њему нема борбе: истине са неистином, добра са злим? У чему би било човеково опредељење, када не би стално тежио истини, стварао лепо и чинио добро? Да није зла, какво би добро човек имао чинити? И зато, што у свету има неистине, ружног и злог, јавља се потреба за васпитањем којим се човек и друштво просвећује, свет улепшава, а светски живот хуманизује, Из таквог стања ствари у свету, а у духу оптимистичког светског уређења и будућности човечанства, проистичу највиши задаци васпитања и духовног развитка, који се могу формулисати у ове три тачке: стицати и ширити истину и знање; учити: свет у целини схватити као леп и све у њему што се не противи истини сматрати за лепо и волети. добро и чинити добро, појачавати хуманитет. Према томе, целокупан напредни живот и васпитање има задатак да ствара ово оптимистичко убеђење, које појачава интересе, развија срчаност, снажи вољу за делањем и стварањем, храбри у борби са злим и развија осећање живота. Нас, читатељке „Женског покрета" najemne може да интересује етички оптимизам, те ћемо се овде задржати на њему, односно на етичком васпитању деце. Битност етичког васпитања детета чини развијање и оплемењавање његових осећања. Осећања су такви доживљаји наше психе, чија је карактерна црта: угодност или неугодност. Најелементарнија осећања јесу: страх и гнев,

ДЕЦЕМБАР 1935

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

127