Женски покрет

а сложена осећања су: социјална, религиозна, естетичка, морална и т. д. Васпитач мора да има у виду важну чињеницу, да се осећања обично јављају као повољни потстреци за појаву воље, јер докле год један факат остаје својина само интелекта, вољни акт не добија потребну јачину за своју појаву, али исти тај факат, чим овлада емоционалном страном психе, постаје најактивнији покретач воље. Отуда и долази огроман значај осећања у васпитању. Каква су осећања дечја? По овом питању одавна су постојала двојака гледишта: једни веле да дете није ништа друго до грудвица животних инстинката где егоизам, суровост одређују све остало. С друге стране песници, књижевници и филозофи су идеализовали природну чистоту и невиност детињу, указујући на његову искреност, отвореност и друге особине. Које је пак од ова два мишљења тачно? Мислимо да ни прво ни друго, већ да истина лежи, по среди. Иако дете није скуп врлина, не треба мислити ни то да је природа детиња искварена и упућена на зло. Ниједно дете није чист лист хартије „tabula rasa“, већ да дубоки корени његове природе лаже у аналима његове расе, нације, његових предака, дакле у његовим наслеђеним особинама. Но, ни овде не смемо ићи у другу крајност, да наслеђене особине унапред одређују судбину детињу, као што је то тврди Шопенхауер. Мора се признати, да природа детиња није апсолутно чиста у почетку, већ да је посред добрих зрна природа посејала и кукољ удуши детињој. Ради тога баш и долази васпитање, које има за циљ да развије све позитивне особине на рачун негативних. Заједно са детињим узрастом појављује се код њега компликована игра осећања, у којој главну улогу игра егоистички моменат, чему је узрок инстинкт самоодржања. Смишљеним опхођењем, лепим примерима и уопште вештим стварањем реалног животног искуства, прави he васпитач брзо пронаћи потребан регулатор егоистичним побудама још код мале деце. Тако се постепено та негативна осећања претварају у прву фазу позитивних, сложених осећања: у осећању симпатије, Мојман наводи интересантан пример петогодишњег дечка, који је био необично узнемирен спазивши на дописној карти зеца, кога је пас достигао. Дечко се тек онда уми-

рио, када је изабрао један оригиналан начин спасења зеца од пса: он је превио карту на пола тако да су и пас и зец стајали на супротним странама карте и био је убеђен да се зец сада налази ван сваке опасности Развијање осећања симпатија код детета се постепено претвара у форму алтруизма, кад се дете одриче неких својих задовољстава само да би причинило задовољство другима. Подржавањем, одобравањем, похвалом својих родитеља и васпитача с једне стране, као претњом, укором и страхом од казне с друге стране, код детета постају прве диспозиције његове моралне свести, да се једно „може“, „треба" и „мора“, а друго „не ваља“, „не сме“ и „не може“. Клица моралних осећања код детета лежи у потчињавању његове воље ауторитету воље и васпитача, у навици да сузбија своје егоистичке. жеље, а у већини случајева под утицајем одобравања или избегавања казне, У изграђивању ових моралних норми код детета и у регулисању његовог владања, имају огроман значај њему блиске личности, које за њега претстављају ауторитет односно идеале. Овде, наравно, мора да се обрати пажња да се дете угледа само на узорне личности, јер се на тај начин развијају најплеменитија осећања и воља за подражавањем. Али, ни искључиво неговање моралних осећања није довољно, јер сувишно култивисање моралних осећања може довести до сентименталности. Уистини, зар мало сретамо у животу људе, који ватрено, дрхтавим гласом, често и сузама у очима изливају своје узбуђење, али не мрдну ни прстом, да на делу жигошу гнусни поступак, или олакшају патњу човекову. Зато родитељи и васпитачи морају обратити своју пажњу на то да осећања детиња не буду пасивна само у форми речи и суза, већ да се активно реализују и у делу. Само то, што he дете морално мислити, мало је. Потребно је да се научи и морално делати. Да би дете научило да пати, или да се радује, да цени труд ближњега и да му указује помоћ у беди, потребно је да преко својих сопствених доживљаја уђе у сферу ових осећања а не да их из „поуке“ научи и цени. Ако хоћемо да дете поштује туђи труд и да се смотрено односи према туђим делима, онда му не придикујмо морале, већ пружимо могућности детету да се потруди, и заинтересујмо га за резултате рада, н. пр. сађењем дрвећа, цвећа или неким ручним радом, дајмо му да осети како би тешко било за њега да изгуби оно на што је уложило тако много труда и

128

ЖЕНСКИ ПОКРЕТ

ДЕЦЕМБАР 1935