Женски покрет

теста код жена“ и претвара често брачну заједницу у пакао. Јер, како каже Адлер као што се потчињеност у животу народа не може да подноси, исто је тако она неподношљива и у полном животу. Што је жена психички више мушки оријентисана, што је самосвеснија као човек, то he теже подносити тај положај. Адлер дели жене у три типа: Први тип претстављају мушкобањасте жене које се развијају у активном мушкарачком правцу. Оне су изванредно енергичне, частољубиве, амбициозне. У свему хоће да мушкарца стигну и престигну. Често се боре против љубави и брака. Ако у њега ипак упадну, онда су бесне, кваре кућну атмосферу, јер би увек хтеле да доминирају. Мрзе све кућне послове, и тврде да немају за њих никаквог талента. Основна црта њиховог карактера јесте борба против „женске улоге". На тај тип гледа друштво с потсмевањем и презрењем, а оне су тек израз револта и протеста против целе наше културе. Другом типу припадају оне које иду кроз живот с неком резигнацијом и показују невероватну дозу прилагођавања, послушности и понизности. Привидно се у свему сналазе и свега лаћају, но при томе показују такву неспретност и пргавост да заправо ништа не унапређују. Или опет показују нервозне симптоме, слабост, потребу обазривости и тиме доказују како се таква дресура, такво насиље готово редовно кажњава неком нервном болешћу и онеспособљава их за живот у заједници. Оне могу бити најбољи људи, али су недорасле захтевима који се на њих стављају. Трећем типу, по Адлеру, припадају оне жене, које додуше не одбијају улогу жене, али носе у себи мучан oceћaj да су као мање вредна бића осуђене да играју потчињену улогу. Оне су убеђене у мањевредност женину као и у то да је само мушкарац позван да озбиљно ствара. Оне потврђују и одобравају његов привилеговани положај. Свагда износе своју слабост и као да тиме траже неки обзир и потпору. И то је израз неког револта који се често у томе манифестује, да натоварују мужу и такве задатке које би оне врло лепо могле саме да изврше. Према индивидуалној психологији карактер је тек средство како ћемо доћи до циља. Поменута бечка ауторка дели жене по карактерима овако;

Наравно да поред тих можемо поставити још много других раздеоба. Да се вратимо: Тежња мушкарца да буде надмоћан над женом изазива стално незадовољство код жена. То доводи до сталне напетости и сталног потреса узајамне њихове психичке хармоније. Свака жена, каже Адлер, требало би пре брака да постави питање на свога одабраника: какав став заузимаш према надмоћном мушкарачком принципу у култури уопште , а особито у оквиру породице? Незадовољство, разочарења, тешкоће и невоље у заједници одбијају многу самосталну девојку од брака, и она се решава на целибат, тражећи при томе често и несвесно компензацију на другоме пољу. Покаткад се чују приговори да међу тзв. еманципованим женама има абнормалних сексуалних појава и односа. Индивидуална психологија не пориче да тога има, како међу удатим, тако и међу неудатим женама. Све те појаве своди на сексуални протест против сексуалне потчињености као и извесно незадовољење. Према томе су јој и потчињеност и њено наличје, потајни или гласни протест, карактеристичне појаве свих женских перверзитета. Ми бисмо, међутим, овде могли подвући мишљење Елен Кеј, где она изјављује осврћући се на то питање: да она сафистичких жена не познаје и да их никад у животу није ни срела, „али да је често запазила факат, да данашње Душевно префињене жене најлакше налазе код свога сопственога пола оне особине, које њихов душевни живот доводе у најфинија треперења, дивљења, симпатије и поштовања.“

30

2ENSKI POKRET

JANUAR - MART 1936

на оне мушки женски надполно оријентисање близу стварности честите, радне идеалне нешто даље од стварности мудре, трезвене самилосне фурије далеко од стварности лукаве принцезе желе децу богиње љубави демонске жене сасвим туђе стварности неуротичне или оне које стварају нову стварност протесткиње пренапете жене (нове жене)