Женски покрет

Кад je у питање школовање деце у сиромашнијим круговима, на више школе полазе синови, док многа често даровитија кћи остаје код куће и мора да одабере звање које he јој најпре турити хлеб у руке. Много се критикује и подвлачи „ситничавост" женина, њена педантерија или кратковидост. И то се може објаснити тиме што она одвише тумара по кући, па услед тога не може ни да стекне велик хоризонт, преглед, велики потез, јаку иницијативу, самосталност и срчаност. То јој недостаје и у опхођењу с људима. У грађанским породицама се много више пази на избор њеног друштва него дечаковог. Он се обично игра и туче с ким стигне, док се код девојчице пази на избор. Девојке се често васпитавају да мушкарца уопште не познају. Слику мушкарца стварају према оцу и брату, па стога закључују „мушкарац је такав и такав", уместо да кажу такав је и још друкчији. И зато је и коинструкција боља, ако већ не коедукација. Један и други пол имаће прилике да упозна узајамне плусеве и минусе, и то онда мора код оба пола пробудити узајамно поштовање и oceћaj једнаковредности. Погрешка у васпитању јесте и недовољна сексуална обавештеност девојака са стране родитеља и лекара. Све у свему: предности које мушко биће свестрано добија на велико привлаче. Стога није никакво чудо, каже Адлер, што код многих девојака видимо да као своју идеју водиљу носе у себи мушки идеал, било као неиспуњену чежњу, било као мерило за процењивање свога држања или начин како he наступити и деловати. Ако не могу директним агресивним поступком да дођу до признања, оне онда иду заобилазним путем да стигну до циља и покажу онде своју надмоћност. Све појаве и мушкобања, као и принцезастих жена проистичу из тог претпостављања мушкараца у животу. Утези што их девојка у многоме добија васпитањем јесу негативне природе. Васпитање делује на девојку као обесхрабрење; у њој је култивиран често oceћaj мање вредности. (У детињству често једна девојчица показује такве позитивне „мушке" особине, а њен брат дечак, такве „женске" да се каже: „ту се мати природа грдно забунила", па ипак ћемо доцније у животу срести њега, а не њу, на првом месту.) Недостатак храбрости значи заправо страх, недостатак самопоуздања несигур-

ност, недостатак социјалног осећања себичност, недостатак познавања живота, беспомоћност и слабост. Стога и каже Адлер да не треба превидети тешкоће под којима се врши процес душевног развоја код девојака, и даље да не можемо очекивати потпуно измирење са животом све дотле, док нисмо изједначили жену у правима с мушкарцем. Сви смо ми продукт нашег васпитања. Од тог нашег васпитања зависи хоћемо ли се моћи снаћи у животу или не. А васпитавамо се од рођења па до смрти. Да можемо васпитавати, потребно је да знамо и познајемо људе и појаве. Према индивидуалној психологији, потребно је да знамо о поједином човеку; 1) како он стоји према љубави 2) како он стоји према раду и какав је у њему 3) како он стоји према друштву и какав је у њему Све су те ствари везане уз сву силу најкомпликованијих проблема. Они нису за све људе једнако замршени и једнако тешки, као што нису ни сви задаци што човека чекају у животу. Љубав са свимз својим облицима заједнице и брака стоји код жена често на првом месту. Опћенито се мисли да она највише и одговара жениној природи. Но неко је добро приметио: „људи су упутили жене на љубав, као што су Индијанце упутили у резервације. И на крају жене су се у тој љубавној резервацији сасвим добро снашле." За сваког човека, а поготово за жену љубав је везана уз масу проблема. И жена их решава како зна и стигне. Опасност која често одвраћа и застрашује појединог човека од љубавних односа лежи у томе што је постала задаћа мушкарца да по сваку цену доказује своју мушкост, па било то лукавством, преваром или чувеним „освајањем.“ То онда разара сваку безазленост и свако поверење у љубави. То узајамно неповерење поткапа онда сваку поверљивост, па од тога онда трпи цело човечанство. Претерани идеал мушкости претставља трајно изазивање, непрестано подбадање а вечити немир. Љубавни односи повлаче за собом и заједницу у животу брак или друге последице које су за жену често и катастрофалне. Идеални витез демаскира се често у тој заједници као бруталан мужјак. Живот у браку значи за многу жену тешку потчињеност. То доводи до „мушкога npo-

JANUAR - MART 1936

ŽENSKI POKRET

29