Женски покрет

žnji i shodno tome ne potrebuju zajedničke organizacije. Budućnost će dokazati ko je u pravu, koja ideja je punokrvnija i ima trajniju vrednost, šta je prolazno, a šta je jedan od temelja za bolju budućnost. Do sada je istorija još uvek dala za pravo onima, koji su tražili u

raznovrsnosti nacionalnih individualiteta ono što je svima zajedničko, i kada su našli ta zajednička dobra, čuvali ih i negovali uprkos nerazumevanja mnogih za vitalnost takvih dobra. Beograd

Alojzija Štebi

Жена у индустрији у Југославији *

*) Реферат оджан на јавном скупу приликом конгреса Интер. ж. с. у Дубровнику.

I. БРОЈНО СТАЊЕ У Југославији, која је у главном пољопривредна земља, запослен је у индустриским предузећима мали број жена. Индустрија је почела да се развија код нас тек крајем прошлога века и то нарочито у северним крајевима у Словенији и у Хрватској. У почетку су жене ступале у оне индустриске гране, које су пре индустријализације сачињавале део њене активности у домаћој производњи и домаћој индустрији. У нашој земљи има око 60.000 радница запослених у индустрији. По статистикама радничког осигурања констатујемо да је у 1935 год. било од целокупног броја осигураних жена само 28% индустриских радница а од укупног броја ових радница је било 16,5% запослено у текстилној индустрији, 8% у индустрији одеће, 3,3% у индустрији дувана итд. У текстилној индустрији је од укупног броја запослених радника 56,7% жена, дакле само у тој грани жене сачињавају више од половине целокупнога броја запослених радника. У свима индустријама број жена је испод половине од целокупног броја запослених радника. Према годинама старости највећи број запослених жена је у млађим годинама: Од 14 до 22 год. је запослено 38,4%; Од 23 до 32 год. је запослено 36,4%. Дакле 75% радница запослених по фабрикама су испод 32 године старости. Најмногобројнија група радница је у старости од 19 до 22 год. која је у 1935 год. сачињавала 24% од целокупнога броја запослених радница. II. СОЦИЈАЛНО ОСИГУРАЊЕ Социјално законодавство у Југославији се развијало према интенцијама интернационалнога Бироа рада, и садржи све интернационалне конвенције, које се односе на жене.

Законске одредбе, које специјално регулишу права жене на раду, не треба ни у ком случају сматрати као привилегију за жене, већ као специјалне одредбе, које штите жену на раду с обзиром на њену двоструку функцију мајке и раднице. Та заштита одговара данашњим потребама с обзиром на физиолошке функције женине и структуру друштва. Законске одредбе, које се односе на жене, следеће су: 1) Забрана ноћнога рада за жене у индустрији. 2) Забрана нездравих радова (н.пр. оловно белило). 3) Заштита жене о порођају. Забрањен је рад женама шест недеља пре и шест недеља после порођаја. Жена може престати са послом чим се утврди да ће њен порођај наступити у року од шест недеља. За то време она има право на накнаду, која јој се даје према закону о облигатном осигурању; осигурање даје још и трошак за -порођај, опрему за дете, помоћ за дојење за 12 недеља. На све то има права свака мајка, било да је удата или не. По порођају она се може вратити на свој посао и послодавац јој не сме отказати док се сасвим не опорави и оспособи за рад, ако то оспособљење не траје дуже од године дана по порођају. За дојење детета, мати има права поред редовног одмора, да се удаљи са посла ради дојења сваких 4—5 часова, по 15 односно 30 минута, према томе да ли се дете налази у предузећу или изван предузећа. Ни одмор ни надница јој се због тога не смеју смањивати. Сва индустриска предузећа ,која имају више од сто радника запослених, а најмање 25 имају малу децу, дужна су издржавати обданиште за децу својих радника. Постоје социјалне установе, које олакшавају у великим градовима заштиту радница, нарочито мајке раднице. У склоништима за раднице, оне могу сачекати порођај и по порођају се сместити са одојчетом док се понова не оспособе за рад. Обданишта у великим градовима олакшавају радницама да могу своје

SEPTEMBAR—DECEMBAR 1936

ZЕN S К I Р0 К RЕ Т